MIHAJLO JOVANOVIĆ, ZVEZDA SERIJE CRVENI MESEC: Na ulici mi viču: Gde si, kralju!

Glumac Mihajlo Jovanović privukao je pažnju publike ulogom prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića u telenoveli "Crveni mesec", ali mladi i talentovani umetnik ima iza sebe zapažene role u Italiji.

Kaže da mu je uloga budućeg kralja promenila mu život, a za Kurir otkriva kako je upoznao Žan-Pola Belmonda i dobio priliku da u pozorištu odigra ulogu velikog Branka Kockice.

Debitovali ste na filmu „Stvar srca“ kao dete s Ljubom Tadićem. Da li ste se tada zaljubili u glumu?

- Zaljubljivanje u glumu je kod mene bio proces. „Stvar srca“ je film mog profesora Mike Aleksića, čiju školu sam pohađao, pa mi je bilo čast da budem deo te ekipe. Nisam tada bio svestan ko je Ljuba Tadić. Mislim da sam i prvu scenu snimio s njim. Kada su me roditelji pitali ko još igra u filmu, rekao sam Vuk Kostić, Nada Macanković i „neki Ljuba Tadić“, na šta su se oni zaprepastili: „Kako neki Ljuba Tadić?“ Mada sam imao samo 12 godina, prvi put sam osetio čar glume, igrajući malog Aleksu, glavnog junaka, koga je tumačio Vuk.

Kako ste dobili ulogu budućeg kralja?

- Išao sam na kasting za uloge Nikole i Petra. Reditelj Roman Majetić tražio je da ostanem i uradim neku scenu i za Aleksandra i to mu se dopalo. Ličim pomalo na njega, što su mi svi i govorili.

Šta ćemo videti od vas još do kraja serije?

- Prestolonaslednik Aleksandar bio je plejboj onog vremena, kako kaže moja koleginica Ivana Dudić, ali ne smem previše da otkrivam. Mogu da kažem da će publika biti veoma iznenađena.

Koliko vam je uloga promenila život?

- Ljudi me prepoznaju na ulici i nisam imao loša iskustva. Zanimljivo mi je kada me zaustave i salutiraju mi ili se klanjaju, oslovljavaju me sa: „Gde si, kralju“, pitaju me šta će biti s državom.

Koji deo iz njegovog života bio zanimljiv?

- Aleksandar nije trebalo da bude kralj, već Đorđe. Mislim da je bio nespreman za dužnosti koje ga čekaju.

Imali ste sreće da upoznate i druge velikane?

- Sreo sam Belmonda u Veneciji. Imao sam pre tri godine na festivalu film u glavnom programu. Sa mnom su bile kolege Aleksandar Kecman i Aleksandar Ristovski i šetali smo malim ulicama grada. Video sam čoveka koji liči na njega, a bio je stvarno on. Pričali smo desetak minuta. Bilo mu je drago što smo ga prepoznali i što smo mladi glumci.

Kako ste dobili ulogu?

- Na kastingu u Beogradu. Film je sniman u Beogradu, Italiji i Crnoj Gori. Posle sam dobio poziv da tokom leta budem član jedne trupe. Za mesec dana uspeo sam da savladam i jezik.

Trenirali ste fudbal i atletiku, a sad povremeno puštate muziku po klubovima.

- Volim da slušam i puštam muziku drugih kultura. Imam nastupe po Beogradu i Novom Sadu. Gluma je moj posao, a muzika je ljubav i hobi.

Velika čast Branko mi je dao svoju ulogu

Publika koja voli pozorište vas može videti u Pužu.

- Igram tri predstave. Deca su najzahtevnija publika i kad im je dosadno, oni će početi da pričaju, jedu „smoki“ ili će izaći... Kod mališana ne prolazi foliranje i to iskustvo mi pomaže da napredujem kao glumac.

Kakav je Branko Kockica kao partner?

- Prvi put kad sam radio s njim bio sam fasciniran s kakvom energijom on radi. Dao mi je tada i deo svoje čuvene uloge s telefonima.

Kurir.rs/Ljubomir Radanov/Foto: Sonja Spasić