Najnovije vesti

SEĆANJE MILIVOJA PAVLOVIĆA NA VELIKOG PISCA: Pariz poštuje Kiša više nego Beograd

Godišnjica

SEĆANJE MILIVOJA PAVLOVIĆA NA VELIKOG PISCA: Pariz poštuje Kiša više nego Beograd

Pop kultura

 U glavnom gradu Francuske nalazi se spomen-ploča u zgradi u kojoj je živeo, dok kod nas još nema takvog obeležja, kaže profesor

Srpska i svetska kultura danas se sećaju Danila Kiša, koji je rođen pre 85 godina u Subotici, a umro pre je tri decenije u Parizu.

Tim povodom će se večeras, na Kišov rođendan, u Kulturnom centru Srbije u Parizu održati veče sećanja „Kiš: venac od trnja i venac slave“, a jedan od učesnika biće profesor Milivoje Pavlović. On će predstaviti delo „Venac od trnja za Danila Kiša“, koje je u Srbiji doživelo četiri izdanja, objavljeno je i u Mađarskoj, a prevodi se i na još neke strane jezike.

Ilustracija
Ilustracijafoto: Dragana Udovičić

Prevođen za života

- Kiš spada u bezvremeni vrh srpske i svetske književnosti. On se svrstava u najveće pisce koji su ikada pisali na srpskom. Bio je neumoran u borbi za najviše stilske vrednosti srpskog jezika, s kojeg ga prevode na druge jezike. Iako je bio poliglota i svetski putnik, u Parizu i drugde pisao je beletristiku samo na srpskom. Zahvaljujući Kišu, koji je za života postao građanin sveta - preveden je na više od 40 jezika - s njim je to poslala i naša kultura - kaže Pavlović. Poslednju deceniju života Kiš je proveo u Parizu, ne stigavši da dovoljno uživa u rastućoj svetskoj slavi zbog teške bolesti koja ga je ophrvala. Umro je u stanu u ulici Artir Grusije broj 16, gde jedna ploča podseća da ga je Grad svetlosti uvrstio u svoje topografkse znamenitosti.

- Takvih ploča, nažalost, nema na zgradama u kojima je Kiš živeo u Beogradu, a ove dve godišnjice su prilika da se deo duga velikom piscu vrati na vidljiviji način - smatra uvaženi profesor. U Pariz, gde je i umro, Kiš je prvi put otišao 1959. godine. Stigao je kao brodolomnik, i imao težak život. Ali ubrzo je u Gradu svetlosti stekao svetsku slavu i odande se vratio sa Ordenom viteza, koji mu je 1986. uručio čuveni francuski ministar kulture Žak Lang.

foto: Printscreen

Sarađivali godinama

- Kiš je dobro poznavao francusku kulturu, koja ga je prihvatila kao modernog klasika. Naš pisac se toj kulturi odužio brojnim prevodima značajnih dela na srpski, ali je ta ljubav ubrzo postala obostrana - na francuski su prevedeni svi Kišovi romani i knjige pripovedaka. On odneo je u Francusku mirise i boje naših predela. U početku se trudio da bude tih, a kasnije je svrstan u sam vrh stvaralaca koji žive i deluju u Parizu. Osvojio je ovu strogu tržnicu duha, i preko francuske duhovnosti - na koju je gledao kao na kulturu medijacije - lakše osvojio propileje svetskog duha - zaključuje Pavlović. On je tokom godina i decenija imao više susreta i razgovora s Danilom Kišom - počev od prvog, iz marta 1973, za NIN, povodom nagrade koja je Kišu pripala za roman „Peščanik“, preko razgovora u Parizu, u Dubrovniku i na Cetinju, do susreta u leto 1989, kad je Kiš, teško bolestan, došao na predsmrtni oproštaj s beogradskim prijateljima.

Želeo da bude sahranjen u domovini

Danilo Kiš bio je dopisni član SANU, a na izričit zahtev, napisan u testamentarnoj oporuci mesec dana pre smrti, sahranjen je u Beogradu, koji je smatrao svojom „matičnom lukom“. Njegovi posmrtni ostaci danas počivaju u Aleji zaslužnih građana na beogradskom Novom groblju.

PRIREDIO LJUBOMIR RADANOV

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...