Beogradski festival igre (BFI) ove godine se održava po sedamnaesti put. S godinama je postao nezaobilazan na svetskoj mapi kulturnih događaja, a sve to zahvaljujući Aji Jung, koja je osnivač i direktor ove manifestacije.
Jungova u intervjuu za Kurir govori o tome sa čime se sve suočavala prethodnih godina, otkriva da li je popravila odnose s ministrom kulture Vladanom Vukosavljevićem, a osvrće se i na svoj angažman u politici.
Koliko je svih ovih godina bilo teško organizovati BFI?
- Uvek je bilo teško. A kako naslov predstave čuvene Lizbet Gruve na ovogodišnjem festivalu igre glasi „Biće sve gore i gore i gore, moj prijatelju!“ Međutim, razlog nije u vremenu i nevremenu, već mnogo više u našoj želji da festival dodatno povećavamo, menjamo, da smišljamo i realizujemo nemoguće. Da smo ostali uljuljkani formom i formatom ove manifestacije od pre desetak ili više godina, sigurno bi sve bilo jednostavnije. Najveći izazov je u izazivanju samog sebe i preispitivanju sopstvenih granica. Svakako, ni inat nije za potcenjivanje.
Ipak, kako uspevate da svetska imena dovedete u Beograd?
- Danas je stvar prestiža doći na Beogradski festival igre. U proseku nam stigne desetak ozbiljnih predloga inostranih agenata dnevno. To nije malo. Međutim, ja još uvek nalazim one trupe i autore koji se ne nude, nego se moraju otkriti i ubediti. Zanimljivo mi je da dođem do koreografa koji tek razmišljaju o nekom novom komadu. Hrabrost se često isplati jer Beograd tako dobija najsvežije radove.
Šta čini ovogodišnji festival, koji ide pod sloganom „Čista senzacija“?
- Igra je čista senzacija! Iskustvo koje vam niko ne može prepričati. Pomenuću gostovanje prvaka i solista Njujork siti baleta, nastup trupe Balet džez Montreal sa sjajnom postavkom na muziku Leonarda Koena, kreaciju Jakopa Godanija sa igračima iz Frankfurta i Beogradskom filharmonijom... To su neponovljivi događaji.
Koliko su povezani kultura i politika?
- Nažalost, jesu povezani. Uostalom, umetnost je često najoštrija kritika društva ili vlasti. Međutim, mi smo otupeli oštrice glupostima, srozali se u vređanjima i omalovažavanjima, samounizili psovkama i jeftinim anonimnim komentarima... Mi smo sve autoritete uništili, pa nam je čudno što ni nastavnik matematike više ne može da se izbori za nekoliko minuta pažnje na času. A i to je kultura, ona osnovna.
Prošle godine ste imali sukob s ministrom kulture Vladanom Vukosavljevićem, koji, kako ste tvrdili, želi da uguši Festival igre. Jeste li popravili odnose?
- Moj prvi sukob s pomenutim ministrom dogodio se još 2017. godine, kada su Beogradskom festivalu igre na konkursu oduzeli sva sredstva. Odluka me je sačekala posle završenog festivala, onda kada ste nemoćni da skratite program ili tražite nove sponzore. U to vreme jedan državni sekretar je svojom funkcijom platio marifetluke ministra, koji je hteo da saplete svetski festival kako bi namirio amaterske projekte i drugare iz ćoška. Od tada, svake godine po istom šablonu, ministar pokušava da dovede u pitanje održavanje festivala. Zato odnose ne možemo da popravimo, a nećemo se ni truditi. Uostalom, neobjašnjivo mi je drago da se nismo razumeli.
Koju biste mu ocenu dali sada, na kraju mandata?
- Morala bih da mu čestitam jer je iza njega ceo ministarski mandat. To nije pošlo za rukom brojnim ministrima pre njega, a svi su bili vredniji i bolji. Isplati se biti samo posmatrač, ljubitelj kulture. U najužem smislu te reči.
O političkom angažovanju PRETILI SU MI ZBOG POLITIKE, ĆERKE SU PATILE ZBOG TOGA
Na prethodnim izborima bili ste na izbornoj listi SNS u prestonici, što su mnogi dočekali na nož, tražili su motive takve vaše odluke... Kako ste vi to sve doživeli?
- Kao jedno novo iskustvo. Odgovorila sam na poziv, ali nisam mogla da zamislim količinu mržnje, pretnji i omalovažavanja koje ću doživeti u svom Beogradu. Žao mi je što su moje ćerke i porodica zbog toga patili.
(Kurir.rs / Boban Karović / Foto:Marko Mihajlović)
NE PROPUSTITE
