Glumac koji se proslavio ulogom Mirka Klisure u „Vojnoj akademiji“, Ivan Mihailović, sada je s kolegama sa klase zaigrao u „Južnom vetru“.
Ovaj mladi umetnik za naš list govori o poslu, seriji koju su svi zavoleli i prijateljstvima na snimanju. Kaže da mu lik Sina, sina upravnika zatvora i simpatičnog programera s neobičnom frizurom, predstavlja pravi izazov.
- Uvek je izazov kad uloga zahteva transformaciju. U slučaju Sina fizička promena je bila zanimljiva. On se dosta razlikuje od mene i od uloga koje sam do sada radio. Na Karaburmi, gde sam odrastao, bilo je dosta „sinova“, pa verujem da sam ceo život nesvesno gradio i stvarao ovu ulogu.
Serija je izazvala veliku pažnju publike. Da li vas ljudi zaustavljaju na ulici?
- Na to sam se već navikao. Javljaju se, pozdravljaju, osmehuju se... To je deo javnog posla. Odazivam se na razna imena, evo sada se okrećem i kad čujem: „Ej, Sine.“ To često nije lako, nekada nije trenutak, ali je važno da u svemu tome ne zaboravim svoje pravo ime.
Kada ste gledali film „Južni vetar“, koga ste više simpatisali? Maraša ili Baću?
To je kao da me pitate da li više volim Zvezdu ili Partizan, a ja ne volim fudbal. Simpatišem ih obojicu, ali ne i to čime se bave.
Kakav je osećaj snimati s kolegama iz klase s kojima ste radili i na „Balkanskoj međi“?
- Lako je raditi sa nekim koga dobro poznaješ i u koga imaš poverenja. Mi uloge ne stvaramo sami, one nastaju iz situacija i odnosa sa drugim likovima. Gluma je kolektivni čin. Snimanje „Balkanske međe“ bilo je posebna avantura. Učestvovao sam i u pripremi snimanja, putovao po Srbiji, tražio i ugovarao lokacije.
Postoji li neka anegdota sa seta?
- Kad su Rusi došli da izvide lokacije koje sam prethodno slikao i odabrao, mislili su da sam po zanimanju menadžer lokacije. Nisu imali pojma da sam glumac, a kada su mi neki ljudi na Zlatiboru prišli i tražili autogram, ostali su šokirani. Shvatili su da su ljudi u Srbiji koji se bave traženjem lokacija za snimanje zvezde i da ih narod prepoznaje. Od tada me je ruski deo filmske ekipe zvao „locatio superstar“.
Pozorišta će sada prikazivati predstave onlajn. Na koju svoju ulogu na daskama koje život znače ste najponosniji?
- Na ulogu Vladimira u predstavi „Čekajući Godoa“, koja se igra u Ateljeu 212. Lepo je što se sada puštaju neke predstave koje su ostavile neizbrisiv trag u istoriji pozorišne umetnosti. „Kralj Ibi“ je svakako zaslužio da ga gledaju i generacije u budućnosti.
Plašite li se koronavirusa?
- Koronavirus nam je poremetio planove, zaustavio poslove, odneo mnoge živote. Jedva čekam da ga pobedimo, pa da se vratimo na daske i nastupamo uživo.
Kurir / Milica Vujović
Foto: Damir Dervišagić
NE PROPUSTITE
