Nakon serije „Dug moru“, Bojana Maljević kao producent potpisuje „Kalup“, mini-seriju koja pokreće pitanja o aferi „nestale bebe“.
Poznata glumica prvi put sarađuje s rediteljem i scenaristom Vukom Ršumovićem, a za Kurir govori i ovom važnom projektu, kao i o teškim danima koji su zadesili ceo narod i zemlju.
Zašto ste se odlučili baš za priču o nestalim bebama? Da li je vaš stav da učestvujete u takvim projektima ili oni pronalaze vas?
- Moje interesovanje je da ne produciram samo komercijalni program već i da radim na tzv. velikim temama od društvenog značaja. Pre deset godina nastao je igrani film „Sestre“, koji se bavio trgovinom ljudima, i cela kampanja kojom smo u Srbiji i regionu podigli svest o ovoj temi. Slično je nastao i dokumentarni film „Gram. Kilogram. Tona“, u kojem smo se Janko Baljak i ja bavili temom ilegalne trgovine narkoticima, to jest kako se maloletnici uvlače u ovaj organizovani kriminal, kao i edukativni serijal „Moje pravo“, koji se bavio pravima građana. Za aferu o nestalim bebama odlučila sam se logično, prateći sve ove teme. Zainteresovala me je priča, iako nemamo dokaze da je postojala organizovana trgovina bebama, ali postoje mnoge indicije koje pre svega govore o kršenju ljudskih prava. Dodatno sam imala potrebu da se o ovoj temi progovori na drugačiji način, jer su je mediji tretirali previše tabloidno. To je po mom sudu nanelo dodatnu štetu i bol roditeljima.
Serija „Kalup“ je jedan od pobednika na medijskom konkursu EU. Da li to znači da je tema kojom se serija bavi interesantna i značajna i Evropi?
- Naravno da je to tema značajna Evropi, pogotovo posle presude Suda za ljudska prava u Strazburu iz 2013. godine, kojom je Srbija obavezana da omogući roditeljima da saznaju istinu o sudbini svoje dece. Mini-serija o nestalim bebama dobila je finansijsku podršku za snimanje dve epizode na medijskom konkursu delegacije Evropske unije u Srbiji. Bili smo presrećni, jer to nisu mala sredstva i omogućila su nam da prvo dugo istražujemo temu i da se kao autori opredelimo iz kog ugla želimo da je posmatramo u igranoj dramskoj seriji, koje istinite elemente želimo da istaknemo.
Iza serije je stao i „Telekom Srbija“. Da li će biti i nastavka?
- Moja producentska kuća imala je obavezu da nađe dodatna sredstva za realizaciju, jer je od Evropske unije obezbeđeno 74 odsto sredstava neophodnih za te dve epizode. Tražeći partnera, obratila sam se „Telekomu“, jer smo imali odličnu saradnju na seriji „Dug moru“. Takođe, radeći na scenariju, shvatili smo da ćemo teško smestiti priču u dve epizode. „Telekomu“ je bila interesantna ova tema od društvenog značaja i dobili smo partnera da zaokružimo priču kao mini-seriju od četiri epizode, koja se prvo emitovala četiri dana zaredom na kanalu Superstar TV, a sada su već dve epizode emitovane na RTS, subotom u udarnom terminu od 21 sat. Reakcije gledalaca su izuzetne, što celu ekipu čini posebno srećnom. Poruka koju sam dobila od jedne majke, koja je među prvima počela borbu za istinu o nestalim bebama, jedna je od onih poruka koje čuvate zauvek. Nije planiran nastavak, od početka je planirana samo mini-serija. Međutim, nikad se ne zna, možda ga i napravimo.
Da li mislite da jedna ovakva serija, kao i film „Šavovi“, imaju moć da nešto promene i pomere stvari s mrtve tačke?
- Kakva je moć igranog programa sa tako značajnom temom najbolje se videlo na primeru filma „Sestre“. Mislim da nijedan domaći igrani program nije podigao tako veliku svest u javnosti o sličnom problemu. Apsolutno verujem da filmovi i serije imaju moć da pomere stvari s mrtve tačke, oni govore o postojanju nekog problema, skreću pažnju, izražavaju patnju žrtava na drugačiji način. Gledaoci mogu da se identifikuju s likovima i da bolje razumeju temu. Ipak, svaki igrani program je fikcija i treba imati u vidu da u seriji „Kalup“ ne postoje stvarne ličnosti. Serija je snimana samo po elementima istinitih događaja i ne dokazuje istinu o bilo čemu, već otvara pitanja i daje poneki odgovor. Tako bi trebalo da se ponašaju i mediji. Tabloidni naslovi, a samo neke smo stavili u najavnu špicu „Kalupa“, ne doprinose temi na dobar način.
Kako se nosite s činjenicom da živimo u vanrednom stanju? Kako izgleda jedan vaš dan?
- Odgovorno radim od kuće i ne dižem paniku. Gotovo svakodnevno držim onlajn nastavu na fakultetu FEFA, dakle, vodim brigu o studentima koji su budući producenti i autori. Naravno, sinovi i ja se trudimo da pomognemo mojim roditeljima i kome god možemo. Ljudima nije lako. Neophodno je veliko strpljenje i još veća solidarnost.
Hoćemo li iz ove bitke svi izaći kao bolji ljudi?
- Ne postoji bitka iz koje svi izađu kao bolji ljudi. Ali verujem da će oni koji već jesu dobri ljudi izaći iz ove bitke kao još bolji, snažniji, solidarniji i odgovorniji. Zasad je najvažnije da i dobri i loši ostanu kod kuće i da se poštuju mere neophodne udaljenosti i higijene. Ne treba da ispiramo mozgove jedni drugima već samo da peremo ruke.
Prva saradnja s Ršumovićem
S VUKOM SAM RADILA BEZ STRESA
Reditelj i scenarista ovog ostvarenja je Vuk Ršumović. Po čemu pamtite samo snimanje?
- Vuk je divan autor i saradnik koji u potpunosti razume proces produkcije, što nije slučaj sa svim autorima. Saradnju pre svega pamtim po različitim procesima kroz koje smo prolazili u fazi pisanja scenarija. Njegova smirenost i sposobnost da bez sujete sasluša sugestije su dragocene. Proces snimanja je prošao odlično. To je bila sjajna ekipa profesionalaca, sastavljena od najstarijih filmadžija do onih najmlađih, poput direktora fotografije Igora Marovića. Svi su radili bez stresa, u posebnom miru, jer je i to tema zahtevala. Nada Šargin, Mišo Obradović, Saša Torlaković, Svetlana Bojković, Ana Maljević, Srđan Miletić i svi drugi glumci su veoma lepo sarađivali s Vukom.
(Kurir.rs / Ljubomir Radanov / Foto:Dragana Udovičić)
NE PROPUSTITE
