Pesniku Matiji Bećkoviću, posle zabrane ulaska u Crnu Goru, ograničeno je kretanje i u Srbiji. Istina, privremeno, dok traje pandemija koronavirusa i dok budu važila pravila o zabrani kretanja. Pesnik poštuje odluke Vlade, ali njegova poezija nije u karantinu.
„Vukotić medija“ je u dane korone objavila vašu knjigu „Crna Gora ime jedne vere...“
- Korona se nasprdala s naukom i politikom, ali nije s poezijom. Da li ste primetili koliko su se u ove korona dane na društvenim mrežama rascvetali pesnici i poezija.
Nadajmo se da ćemo vreme umetnosti dočekati posle korone. Desilo se ono što smo znali da će se desiti. Došao je trenutak da i naši životi ponovo počnu. I to baš u vreme posta.
Kovid-19 je skinuo s dnevnog reda pitanja koja su do juče bila važna i sve vratio na početak. Korona je ukinula brbljanje, ućutkala lidere sveta i propisala da svi ponavljaju dve-tri iste rečenice. Slobodan protok ljudi zamenio je slobodan protok virusa. Korona obustavi vojne vežbe, omalovaži atomske bombe...
Ne znam da li je Manjo Vukotić sve to predvideo kad se odlučio ne samo da objavi knjigu mojih stihova posvećenih Crnoj Gori nego i da napravi izbor, napiše predgovor i za naslov izabere jedan od mojih stihova. Ja sam počastvovan. Samo bi još to trebalo da se čuje u Rovcima da sam se mešao u posao jednom Vukotiću.
Šta je Crna Gora, a šta Montenegro?
- Korona se umešala i u to pitanje i primorala Montenegro da dođe sebi i vrati svom krštenom imenu. Ko jednom promeni ime, nema razloga da se zaustavlja i ne menja ga i dalje. Danas Montenegro na talijanskom, sutra Karadag na turskom, prekosutra Mavrovuno na grčkom i na kraju Malezez na albanskom...
Šta se sve promenilo u Crnoj Gori?
- Da je Sveti Vasilije Čudotvorac znao engleski, Ostrog bi nazvao Splendid. Sad je kasno da se preimenuje.
Ako se Crna Gora tako promenila, kako se onda osećaju terazijski Crnogorci?
- Kao tikve bez korena.
Jeste li pesmom uzdigli ili, kako neki tvrde, unizili i oklevetali Crnu Goru?
- Istina je samo jedna. Inspiracija se ne rađa iz mržnje. Mržnja je jalova.
Da li bi vam pesnički put bio lakši da ste napisali „Ne daj se Ines“, a ne onu „Ne daj se, junački sine“?
- Posle moje pesme „Ne daj se, junački sine“ mnogi su sina zamenjivali ćerkama i različitim Inesama.
Ateisti sada u Crnog Gori prave crkvu.
- Pogrešno je one koji su u crkvama spračali magarad zvati - ateisti. Da su bili ateisti, mogli su postati i sveci. Ko je na crkvu lajao - taj se kajao, jedna je od narodnih poslovica. Pretpostavljam da bi na toj crkvi umesto krsta bila petokraka, a njeni vernici bi se pričešćivali - kokainom.
Korona je zaustavila i litije u Crnoj Gori?
- Sve je isto samo što na litijama učestvujemo onlajn.
Je li ćivot Svetog Vasilija Ostroškog i danas najtačnija vaga njegovog naroda i šta danas meri?
- Sveti Vasilije užurbano skuplja papire da podnese lokalnom katastru i dokaže vlasništvo nad svojim imanjem. I svoj ćivot upodobi sa zakonom o slobodi veroispovesti.
O Đukanoviću
Virus je i njemu uveo cenzuru
Svojevremeno vam je, dodeljujući vam Njegoševu nagradu, Milo Đukanović rekao da je vaše delo „spomenik slobodnoj Crnoj Gori“. Danas ne možete ni kročiti u Montenegro.
- Kad su Njegoša zabranili i cenzurisali, glupo je da se bilo ko čudi i ljuti što su ga cenzurisali ili zabranili. Ali korona je i tu intervenisala i uvela svoju cenzuru.
Kurir / Uglješa Balšić Foto: Marina Lopičić
NE PROPUSTITE
