Nagradu Terpsihora, prestižno priznanje koje se dodeljuje u oblasti umetničke igre, ove godine osvojio je Igor Pastor, solista Baleta Narodnog pozorišta iz Beograda.
On za Kurir uoči Svetskog dana igre govori o stanju u svojoj profesiji i budućim planovima.
- Velika mi je čast što mi je dodeljena ova prestižna nagrada i ovim putem bih zahvalio žiriju. Lepo je biti u društvu prethodnih laureata Konstantina Kostjukova, Ane Pavlović, Bojane Žegarac i Milana Rusa - kaže Pastor.
Da li igra prestaje da bude zabava kada se profesionalno bavite njome?
- Moji počeci krenuli su kada sam imao osam godina, tako da je balet ceo moj život. Nisam ni naslućivao da laganim, ali sigurnim koracima koračam u svet magije. Ta čarolija i dalje ne prestaje. Velika mi je čast što sam dobitnik ovogodišnje nagrade. To je pokazatelj da, iako u ovom poslu nema savršenstva, svakako težim ka istom.
Šta biste izdvojili kao najveći izazov u dosadašnjoj karijeri? Postoji li neka uloga koju priželjkujete?
- Svaka uloga je izazov, a naročito su mi zanimljive one koje se razlikuju od mog karaktera. U dosadašnjem repertoaru takva predstava je „Oni“, napravljena kao horor balet. Nije lako ostvariti i prilagoditi baletske pokrete ulozi negativca koji ubija svoje žrtve. Takođe, prošle sezone imali smo premijeru „Labudovog jezera“ u koreografiji Konstantina Kostjukova, koja je isto tako bila zahtevna. Beli balet je najteži u našoj profesiji. Treba savladati glumačke, tehničke, partnerske deonice, ali i uspeti uživati u njima od prevelikih zadataka i višesatnog trajanja. Ulogu koju priželjkujem već sam počeo da spremam i trebalo je da debitujem ove sezone, ali sada je to odloženo za sledeću sezonu. Reč je o je ulozi Solora u predstavi „Bajadera“.
Radili ste s ukrajinskim baletanom Sergejom Polunjinom. Šta ste naučili iz te saradnje?
- Bila je čast stajati rame uz rame s takvim umetnikom. Poziv je bio potpuno neočekivan. Pripreme su bile naporne i svakodnevne. Provodili smo sate u pozorištu radeći na predstavi „Romeo i Julija“ u koreografiji Johana Koborga. Predstavili smo je u Veronskoj areni pred skoro osam hiljada ljudi.
Kako ocenjujete današnju baletsku scenu u Srbiji?
- Kultura nije na zavidnom nivou u Srbiji. Svaki čovek je drugačijeg karaktera, kao i svaka predstava. Moje mišljenje je da kultura pruža mogućnost da se svako pronađe u jednoj od predstava s repertoara Narodnog pozorišta. Kada je u pitanju baletska profesija, ima mnogo predrasuda, a mi svakodnevno pokušavamo da ih promenimo. Balet i baletski igrači bi mogli da se prikazuju na više načina u svakodnevici privatnog i poslovnog života.
U karantinu Ne ide nam u prilog, ali vežbam svakog dana
Kako se snalazite u novonastaloj situaciji?
- Sve nas je zadesila neprijatna i neočekivana situacija, a nama igračima ne ide u prilog da ne budemo fizički aktivni. Karijera nam je kratkog veka, zato se i trudimo da svakodnevno doprinesemo što više možemo. Posle ovakve situacije mislim da ćemo usporiti i više ceniti trenutke i uživati u njima. Trenutno vežbe prilagođavam kućnim uslovima koliko mogu. Svakako, moj apel je ostati kod kuće.
Kurir / MILICA VUJOVIĆ
Foto: Edvard Nalbantjan
NE PROPUSTITE
