Retko se u Srbiji snima domaća serija da u njoj nema mesta za sjajnog Marka Baćovića.
Prvaka Jugoslovenskog dramskog pozorišta trenutno gledamo u dve serije - „Tajkunu“ i „Švindlerima“, a on u razgovoru za Kurir otkriva kako je gradio svoj dva potpuno različita junaka Balšu i Jocu i šta mu je palo na pamet jedne noći nakon snimanja.
Nakon filma „Šavovi“ ponovo radite s Mišom Terzićem. Šta vas je privuklo „Tajkunu“?
- To što je napeta triler serija koja je ipak, pre svega, drama, što se bavi dramatičnim vremenom u kome živimo, dobom prvobitne akumulacije kapitala koje je probudilo neke nove strasti u ljudima, gde je sve na prodaju, gde je teško odupreti se iskušenjima, gde su na ispitu svi ljudski odnosi, roditeljstvo, ljubav, prijateljstvo, odanost, poslovna etika, sve je na ispitu, sve je pod sumnjom, gde se otkriva mnogo mračnih strana u ljudima.
Na osnovu koga ste gradili svoj lik?
- Zamislio sam da je Balša vaspitan u udbaškoj porodici u kojoj si morao biti spreman na sve u ime ideologije, u ime boljeg sutra. Kada se taj sistem srušio, ostala je praznina. Verujem da je za mnoge od njih to bila neka vrsta poraza, nisu uspeli da sačuvaju sistem koji ih je iznedrio. S druge strane, njihove veštine, znanje, odvažnost i poznanstva koja su imali postali su dragoceni novoj klasi, naročito onima koje nazivamo kontroverznim biznismenima. Tako su neki od njih zamenili odanost partiji i sistemu odanošću firmi koja te plaća, i to više nego što si ikad mogao da zamisliš. Ako sami nisu počeli neki biznis, dali su se u službu klasi koja je bila smrtni neprijatelj njihovih očeva i koju su ovi prezirali.
Šta vam je bilo najteže kod ove uloge i koje ubistvo vam je bilo najteže da snimite?
- Miša me pozvao i objasnio da baš mene želi za Balšu. Kako je rekao, ja imam lice nekog dobrodušnog čoveka, a on je želeo da Balša deluje baš tako. Najteže u građenju lika je bila ta vrsta kalkulisanja, jer je u ovom žanru važno da se što duže sakrije prava priroda tog čoveka, a da opet ne bude neverovatno kada se otkrije ko je, da je on sposoban za takve stvari. Što se tiče ubistava, mogu vam reći da baš i nije prijatno. Neka jeza te prođe od toga. Kad smo snimali scenu u kojoj se ispostavi da je Stefana živa, pa je Balša ubije, Miša je našao neku gvozdenu, zarđalu šipku i rekao da je tim dokrajčim. Posle sam video da mi je ruka krvava, sam sam se isekao na to zarđalo gvožđe. Snimanje je završeno oko tri posle ponoći i ja sam sa nekim članovima ekipe koji nisu hteli da me ostave samog i šoferom koji nas je razvozio išao u hitnu da dobijem antitetanus. I kroz glavu mi je prolazilo - eto, bog me kažnjava zbog te scene. Ali opet, važno je imati baš takve surove scene kako ih je Miša postavio jer nas one opominju da sistem u kome se izgubi poverenje u čoveka može da izrodi razne monstrume zato što u svima oko sebe vide samo šljam i varalice.
Kako ste se tokom snimanja uklopili s Bjelogrlićem?
- Odlično. Bjela je odličan glumac, a i reditelj. Bilo je uživanje. A odnos je dobro postavljen jer Balša Vladana doživljava i kao jako sposobnog šefa, kome se u neku ruku divi, koji se prema njemu prijateljski odnosi, kome je on mnogo pomogao, za koga je prodao dušu đavolu, a s druge strane, nije siguran da Vladan njega ne bi prodao ako dođu takve okolnosti.
Balša uvek ima da ponudi neko rešenje. Da li će uspeti da odigra igru do kraja i preživi do kraja sezone?
- Ne smem još da kažem. Ali da je sled događaja probudio u njemu neke nove ambicije, to da.
Publika vas prati i u seriji „Švindleri“. Kakve utiske nosite sa snimanja?
- I na „Švindlerima“ je bila jako lepa atmosfera. Đorđe Milosavljević je to napisao po stripu i u sebi ima čudnu mešavinu žanrova, i triler i satiru i melodramu. Sa rediteljem Miroslavom Lekićem se znam odlično još odranije, a otkriće mi je bio mladi reditelj Nemanja Ćeranić. To je uloga u kojoj mi je najdraži deo odnos sa ćerkom Darinkom i bilo je uživanje graditi taj odnos sa divnom, mladom glumicom Nevenom Vukes.
Da li će ovde vaš junak bolje proći?
- Joca je dijametralno drugačiji od Balše, a drugi je i žanr, ima nečeg nušićevskog u tom liku, on baš jeste dobrodušan čovek, ali u borbi za mesto gradonačelnika i njega muče iskušenja svakog političara u najavi, tako da ćemo videti kako će s tim da se izbori i kako će da prođe.
U seriji glavni junaci tragaju za dobitnikom lutrije. Na šta biste vi potrošili tih milion dinara?
- Za milion ondašnjih dinara mogao bih da kupim lepu kuću s imanjem na selu, pa da mogu da uživam kao neke kolege i koleginice koji su sada u prirodi, a koje ovom prilikom pozdravljam.
O 1. maju
NE PADA MI TEŠKO DA BUDEM KOD KUĆE
Kako ćete provesti prvomajske praznike?
- Kod kuće. Ne pada mi teško. Mnogo je ljudi i porodica unesrećeno. Ali stalno mislim o tome da je ovaj virus bilo moguće uništiti totalnim, jednovremenim zaključavanjem celog sveta na samo petnaest, dvadeset dana. A mi ćemo da se razvlačimo ko zna koliko. Bez veze.
Kurir.rs/Ljubomir Radanov/Foto: Nemanja Nikolić
NE PROPUSTITE
