Među samostalnim umetnicima zbog pandemije koronavirusa povela se priča o budžetu u kulturi, tokom koje oni nisu skrivali svoj šok i nazadovoljstvo novonastalom situacijom.
"Svaka kriza, pa bila ona od epidemije, ratova, ekonomskih posledica ili bilo koje druge pošasti, skoro pa redovno prvo 'udari' po kulturi i njenim radnicima. Otprilike samostalni umetnici su 'pešadija' koja je prva na udaru. Uopšte me ne čudi što je i sada tako, mada iskreno prijatno bi se iznenadio da se neko od odgovornih ozbiljno zapita, da li smo toliko nebitni?! Ovu državu, ovaj narod najviše je upravo spasila kultura. Vekovima su razne vojske prošle ovuda, razne epidemije, krize svake vrste, ali dela kulturne baštine koja su nastala kad je bilo najteže, pamte se, čitaju i igraju i danas. Možda neko misli da to mogu u nekoj budućnosti raditi kompjuteri i roboti, ali za sada ta dela opstaju i nastaju zahvaljujući radnicima u kulturi, između ostalog glumcima, samostalnim umetnicima... i ne nismo mi ni programirani, ne štrebamo napamet, ne lupetamo, ne izmišljamo gluposti tek tako da bi nekog nasmejali - i mi smo ljudi, roditelji, koji jedu, žive, plaćaju kirije, račune i imamo, ili bi bar trebali da imamo, ista prava kao i drugi građani", počeo je Ninoslav Ćulum, glumac poznat po filmovima Emira Kusturice "Zavet" i "Mlečni put", pa nastavio: "Još uvek smatram da je Srbija suviše ozbiljna država da dozvoli da budžet za kulturu bude ovako 'skresan', ma kakvi rebalansi bili. Ljudski je grešiti, a verujte nije sramota ni priznati. I mali hint: Nemačka je obratila pažnju na 'svoje' samostalne umetnike, ovo je pod navodnicima, jer oni pod svoje smatraju sve koji rade na teritoriji te države i koji tamo stvaraju."
NE PROPUSTITE
"Pozivam se na mišljenje Malroa - na najjednostavniji i zato vrlo razumljiv način o kulturi kaže kako mozak i inteligencija, ma kako značili najviši oblik te vrste baš kod čoveka, nisu ti po kojima konačno razlikujemo kvalitet zvani čovek od ostalog kvaliteta. On kaže da je kultura ta kojom se čovek definitivno odvojio i nastao. Kultura je nastanak i narastanje sveg bogatstva oko, i sa čovekom, a najvažnije, samog čoveka. Kultura je proces. Ona je celovita evolucija od neobrađenog kamena, drveta ili kosti kojima rani čovek pogađa one koji su od njega brži, od vatre, od prve iznuđene norme kojom iskoračuje iz odnosa promiskuiteta i divljaštva, od totema i animizama, od paleolitske umetnosti u Altamiri, primitivnog čoveka, od oblutka i oblice, ka točku, ka uređenijim društvenim, pa državnim i političkim odnosima, ka monoteističkim religijama, ka umetnosti 21. veka, ka sofisticiranim znanjima i napravama koje prepoznajemo u automobilima, avionima, raketama, kompjuterima, nuklearnim postrojenjima, nano tehnologijama, genetskom inženjeringu i informativnim tehnologijama", priča rediteljka Branka Bešević Gajić.
"Nemam običaj da se bunim i stvaram revoluciju, ali s obzirom da čujem da mi kao samostalni umetnici naših udruženja ne postojimo u nadležnom sistemu prisiljena sam u javnosti da kažem svoj stav. Dok mi bodrimo javnost i ohrabrujemo ljude da ostanu kod svojih kuća gde dajemo altruistički naše podvižničko stvaralaštvo kako bi život bio lakši ali i vreme brže prošlo u izolaciji, nas sistem ne prepoznaje", dodala je ona.
"Veoma me je pogodio i uvredio stav da se umetnici dovode u ovakvu situaciju i da niko ne mari za nas. Mi koji ovaj svet činimo lepšim i našu zemlju promovišemo u najlepšem svetlu dolazimo u situaciju da se ponižavamo i molimo da nam se pomogne u ovako teškoj situaciji koja je nastala kao posledica ove grozne pandemije uzrokovane Covid-19. Umesto da nam se uvaži što skoro dva meseca hrabro ćutimo i trpimo jer smo pored otežavajuće situacije i dodatno pogođeni kao samostalni umetnici ostavljeni bez ikakvog prihoda i samim tim naše porodice su dovedene u teške egzistencijalne probleme, mi smo prekriženi u sistemu naše države i dovedeni do toga da treba da molimo da se nam se pomogne kao što će se i svim drugima pomoći minimalnim isplatama u naredna tri meseca."
"Smatram da to nije lepo i da je ogroman poraz za nadležne koji te odluke donose. Nas umetnike koji smo nacionalno blago i identitet jednog društva koji u vascelom svetu našu zemlju ističemo u najlepšem svetlu našim delima gde donosimo našoj zemlji svetske nagrade i koji smo se pošteno školovali za naš posao umesto da nam se uvaže naši umetnički doprinosi mi dolazimo u situaciju da molimo i da se ponižavamo... Smatram da je neprihvatljivo i krajnje neprimereno da se za kulturu izdvaja nula budžeta i da se umetnici u ovoj zemlji smatraju minornim i apsolutno nebitnim. Svuda u svetu umetnici su priznati i uvaženi dok kod nas očito da to nije slučaj. I dalje ne mogu da verujem da je to istina i da mi ne postojimo u sistemu", zaključila je ona.
"Jako sam srećna da su kolege koje imaju uticaj i medijsku moć iskoristile značaj i snagu svoje reči, da progovore o položaju samostalnih umetnika. Oni su predugo potpuno skrajnuti, ostavljeni na milost i nemilost društva, koja priznaćete daleko je od idealnog. Postoje brojni problemi samostalnih umetnika i manjak sluha. No do sad smo nekako prihvatili to kao našu borbu i naš put koji nije lak. Trenutna situacija i položaj samostalnog umetnika je egzistencijalno pitanje. Takođe uvredljivo kao nepostojeće i nevidljive članove društva. Inače smo poprilicno slabo vidljivi, ali u ovom slučaju smo zaista nepostojeci. Jer za mene i dalje umetnik je branitelj vrhovnih vrednosti i branitelj sveta i čoveka, iako čini mi se sve češće zaboravljamo na smisao našeg poziva", rekla je glumica Jelena Velkovski.
I Aleksandar Saša Pantić pridružio se razgovoru.
"Mnogima od nas koji su svoj život podredili pozorištu na točkovima u neku ruku je prijao ovaj prinudni odmor. Ideje koje su se radjale o novim predstavama najzad su mogle biti ostvarene. Tekstovi koji su se krčkali u glavi su završeni, kostimografi su takodje imali vremena da se posvete samo vama i Vasoj novoj predstavi. Glumci dele sudbinu naroda, a ja sam ponosan što sam sastavni deo naroda koji i u ovim vremenima nije izgubio duh. Taj vedar duh da sve i svaku situaciju okrene na smeh i radost je moje kolege i mene učinio jačim. Doktori su sad preuzeli ulogu glumaca, sad oni dobijaju aplauze. Mislim da su doktori i glumci najlekovitija zanimanja. Pozorište je eliksir duše, smeh je najvećilek, najzad dolaze dani kada ćemo sve dovesti na svoje mesto... Doktorima i sestrama, ordenje a glumcima aplauz!"
"Ovaj period za mene je bio preporod u kome je moja duša prikupila kiseonika, razabrala misli i saterala u klupko novi fantazam novog doba koje je došlo. Biti glumac je sinhrono monaškom životu, baviti se dostojno, časno i pošteno ovim pozivom u ovom vremenu je hrabrost a svi koji jesmo pozvani da budemo saučesnici i krojači vremena kao kulturni i dostojanstveni radnici kao samostalni umetnici koji svoju pogaču duše daju narodu i žive za to da bi delili su u ovom momentu zaista najugroženiji. Nemamo mogućnost okupljanja što znači da smo mrtvi. Svi kulturni centri, svi pozorišni festivali, svaka moguća zarada u nadolazećem periodu nam je ne izvesna... Pitam se da li će nas neko primetiti stoički i zaista ući u naše cipele u ovom momentu, u suprotnom će uskoro morati da se otvori linija za pomoć", zaključila je Jelica Kovačević, glumica.
Kurir.rs/Foto: Screenshot
NE PROPUSTITE
