Nova domaća igrana serija "Močvara" autorskog tandema Oleg Novković - Milena Marković nakon prošlonedeljne premijere na Superstar TV počela je da se prikazuje i na RTS, a jednu od glavnih uloga uz Gorana Bogdana igra i Stefan Trifunović. Stefan potiče iz umetničke porodice, a za Kurir otkriva tajne sa snimanja i velike planove.
Kako ste doživeli priču Milene Marković?
- "Močvara" je i mračna, i prljava, i krije mnoge tajne. Svaki grad, gde god se nalazio, ima neku svoju boju, izgled, atmosferu, ali i mračne tajne mesta, kvartove, strašne priče. Tako i svaki čovek krije u sebi neku tajnu, ima neke grešne misli. Tako i ljudi u našoj močvari kriju tajne, bore sa iskušenjima, žudnjom, grehom. Možda su oni neki mračni i močvarni heroji, ali su heroji koji se bore protiv nečeg zlog i opasnog. Nije život torta sa šlagom, tako kaže Milena u "Šumi". Kad sam dobio scenario, počeo sam da čitam, pročitao sam prvu, pa odmah drugu epizodu, pa treću, pa sam sipao piće, pustio pesme koje su u scenariju, i tako sam pročitao sve do kraja. Nisam mogao da ostavim nešto za sutra, toliko je to meni bilo uzbudljivo.
Šta nudi publici jedna ovakva serija i možete li s nekom svetskom da je uporedite?
- Mislim da nudi jednu novu priču, uzbudljiv triler, misteriju, nešto čemu će se vraćati i o čemu će se pričati. Ovo sigurno nije površna priča, niti je vesela španska serija, ovo je uzbudljiva priča u kojoj se traži serijski ubica, pa ko voli, neka gleda, i naravno da treba da kritikuje ili hvali, a kome je strašno, neka zaobiđe. Svakako verujem da će biti veliko osveženje i stvarno nešto novo.
Ko je inspektor Boban? Kako ste se spremali za samo snimanje?
- Čovek koji se bori sa svojim demonima tražeći demona. Prek, pravdoljubiv, nema dovoljno strpljenja, ali uporan, ide do kraja, nekada zbog cilja, ne bira sredstva. Porodični, verujući, grešan, odan, dobar inspektor. Stalno sam čitao, pa opet čitao, pa razmišljao ko je taj čovek, šta ga muči, šta voli. Pokušavao sam da otkrijem kako se bori s pritiskom, trudio sam se da ne pravim nekog dobrog kolegu koji nema nijedan problem, trudio sam se da izbegnem stereotip da čovek koji se bori protiv nekog zla ili pokušava da uhvati nekog psihopatu, koji u suštini radi pravu stvar, treba da bude bezgrešan. Smršao sam, trenirao, gledao, čitao. Probali smo, prolazili istragu, odnose, rešavali šta ćemo, radili i uživali.
Imate li neku anegdotu sa samog snimanja?
- Bilo je mnogo anegdota, ekipa je bila fenomenalna. Jedno jutro je bila trka u kostimu između Gorana i mene ko će pre da se spremi, i izgubio sam. Neko je pojeo neku čudnu voćku koja je bila u kadru, pa smo ponekad otežavali posao scenografiji. Meni posebni dani su bili kada smo snimali bar "Krokodil", kada smo popili ne znam ni koliko bezalkoholnog piva, pojeli bureka, pice, ćevapa. Nadutih stomaka od piva i hrane, zeleni u licu od cigara, borili smo se za život u poslednjim kadrovima tih snimajućih dana. Ima i onih iskusnih, koji eksiraju desetak piva.
Kako ste se zaljubili u glumu?
- Moj otac Miroslav je završio pozorišnu režiju na FDU, pa sam prvo uz njega zavoleo taj divni svet. Mnogi daroviti glumci su spremali prijemne ispite s njim, ja sam gledao kako rade, kako pripremaju monologe, kasnije sam ih gledao u pozorištu, serijama, filmovima. Posle na akademiji, kod mog profesora Borisa Isakovića, s kojim sam prvi put snimao u "Močvari", krenuo sam putem profesionalnog glumca. Trudio sam se da učim u svakom projektu, da stičem samopouzdanje, da budem iskren prema sebi, da kažem, dobro, neke stvari treba još da naučiš, da budem strpljiv. Verujem da svaki glumac koji se trudi i uči, koji je nesiguran, koji sumnja, koji se plaši ima prostora da napreduje.
Ko je Stefan Trifunović privatno?
- Nisam vešt da pričam o sebi. Volim Vuka, Ivanu, svoju familiju, prijatelje, te divne ljude, jedno posebno mesto na moru. Ne volim sebičluk.
Kakvi su vam dalji planovi?
- Čekam premijere dva filma koja sam radio, jedan film je "Živ čovek", gde sam prvi put radio sa Olegom, i uživao igrajući podstanara Nenada sa sjajnim Nikolom Đuričkom. Nešto potpuno drugačije od Bobana, kog igram u "Močvari". Drugi film je "Kelti" Milice Tomović, gde igram tatu Sašu, jedna divna porodična priča iz devedesetih, to mi je prva velika filmska uloga. Radujem se snimanju još nekih filmova, jedan koji treba da se završi, a jedan da počne.
Direktni partneri: Goran Bogdan mi je kao drug iz vojske
Kakav je Goran Bogdan kao partner?
- Goran je divan, topao čovek, jednostavan, lišen je sujete. Sjajan glumac. Uživao sam da radim s njim, da budemo direktni partneri, mnoge stvari sam naučio od njega, pažljiv je prema kolegama, uvek otvoren za predloge. Nekada smo na snimanju bili kao deca, igrali se, pravili rasterećenu atmosferu, što je bila kontra od scena koje smo snimali, i tako zapravo brže ulazili u potrebnu koncentraciju. Posle snimanja "Močvare" doživljavam ga kao druga iz vojske ili kao čoveka kog znam baš dugo.
Kurir/ Ljubomir Radanov, foto: Ana Paunković
NE PROPUSTITE
