Meti Kamberi, dečak s niških ulica, odlučio je da uzme sudbinu u svoje ruke i napiše svoju životnu priču.
Kad je sa ulice došao u dom "Duško Radović", bio je učenik petog razreda. Nije znao da piše i čita, borio se sa svojim emocijama i mnogo pitanja u glavi. Nekoliko godina kasnije završava četvorogodišnju srednju školu, u rukama drži treće izdanje svog romana prvenca "Grad bola" i želi da dobije indeks Filozofskog fakulteta.
To je sažetak dosadašnjeg života momka Metija Kamberija iz Niša. Ovaj mladić je sa samo 19 godina uspeo da pređe životni put koji podseća na filmski scenario - od dečaka sa ulice koji je prosio do autora romana čija su dva izdanja već rasprodata.
- Roman sam pisao osam meseci. Bilo je dana kad sam pisao i po 15 sati dnevno, ali je bilo i dana kad nisam mogao da pišem. Paralelno s pisanjem romana radio sam na građevini, pa sam pisao noću. To mi je oduzelo puno snage. Osećam se umorno, ali želim da napišem još jedan roman - kaže Meti za sajt Predsnik.rs, gde se objavljuju najlepše priče o uspešnim ljudima iz Srbije.
- Ništa na stranicama mog romana nije slučajno - ni imena ni gradovi. Trudio sam se da prikažem sliku dece koja nemaju. Želeo sam da čitaoci, dok čitaju, osete kako je to kada nemate, kada dete oseti na svojoj koži bol koja ga izjeda iznutra, kada pati, a ne zna da to objasni i da izbaci iz sebe, jer ima malo godina - objašnjava ovaj mladić.
Mladom piscu vaspitači su pomogli da to prebrodi. - Dok sam pisao, mnogi su me obeshrabrivali, ali i to je u redu. Ja to ne osuđujem. Sa druge strane, imao sam podršku i pronašao je u svojim vaspitačima - kaže Meti.
Njegov roman je biografsko delo. - Majka nije imala novac da me izdržava. Tumarao sam s bratom ulicama, prosili smo, pa čak i krali. Socijalni radnici su nas uzeli od majke i sa četiri godine odveden sam u hraniteljsku porodicu, a sa 12 godina prešao u dom za nezbrinutu decu. Bio sam problematičan, nisam išao u školu. Kad sam došao u dom, shvatio sam da moram da se borim da promenim svoju sudbinu - priča Meti.
- Svakom detetu bih poručio da radi na sebi, da čita, uči, bori se i misli pozitivno - kaže ovaj momak i poručuje: - Neka deca vole sebe i neka ne misle da je nemoguće da promene svoju životnu priču.
Kako kaže, ima dosta propusta u školovanju, ali se uhvatio za granu spasa koja nije nimalo laka, a to je znanje. - Želja mi je da upišem Filozofski fakultet, smer socijalna politika i socijalni rad. Hoću da postanem socijalni radnik i da pomažem ljudima. I sada želim to da radim, ali sam nemoćan, a nemoć izjeda čoveka - objašnjava on. Meti Kamberi poručuje da neće odustati od svog sna.
- Moj život je kao film i želim da budem primer deci, da im pokažem da mogu da uspeju u životu, kao što sam ja. Biti socijalni radnik je predivno zanimanje. Nije vam za to potreban samo fakultet. Potrebno je mnogo više od toga. Da promenite svest. Želim da ostvarim i taj san - kaže Meti.
Kurir/ Foto: Nemanja Nikolić
NE PROPUSTITE
