Nakon više od godinu dana priprema, prvi put na scenu Beogradskog dramskog pozorišta staće Mirjana Karanović u predstavi "Čitač", po motivima romana Bernharda Šlinka.
Premijera je zakazana za 24. oktobar od 20 sati na velikoj sceni "Olivera i Rade Marković", a reditelj Boris Liješević pokušaće da nam dočara priču o neobičnoj strasnoj ljubavi između Mihaela Berga i dvostruko starije Hane. Strastvena veza naglo se prekida kada Hana jednog dana nestane. Osam godina kasnije oni se sreću u sudnici, gde preispituju Haninu krivicu i vezu s nacističkim zločinima.
- Ne igram glavnu ulogu, nego moj mladi kolega Marko Grabež. Hana je privatno daleko od mene, a pokušavam da je razumem kao ljudsko biće. Ona je sastavljena od različitih emocija. Mnogo smo čitali i istraživali o tom periodu. Pronašla sam neke tačke u kojima se ona i ja dodirujemo - izjavila je Mira na druženju s medijima.
Roman nemačkog književnika i pravnika iz 1995. godine analiza je konflikta posleratne generacije s Holokaustom i koncentracionim logorima, te postavlja moralna pitanja o ispravnosti suđenja nacistima u posleratnoj Nemačkoj. Knjiga je prevedena na 39 jezika, a po njoj je snimljen istoimeni film u režiji Stivena Daldrija s Kejt Vinslet, koja je nagrađena Oskarom za najbolju glavnu žensku ulogu 2009. godine. Knjiga je u nekim nemačkim pokrajinama obavezna lektira u gimnazijama.
Reditelj kaže da nema mesta poređenju s filmskim likovima.
- Uporište smo tražili u romanu, a ne u filmu s Kejt Vinslet i Rejfom Fajnsom. Radnja se dešava deset, petnaest i dvadeset pet godina posle Drugog svetskog rata, kada su posledice još žive, a zločinci su i dalje tu, preobraženi u mirne građane. Pitanje je kakav stav zauzeti prema nekome ko je počinio ratni zločin, gledati ga isključivo kroz prizmu greha ili u toj osobi koja je pored tebe potražiti i nešto drugo. Glavno pitanje ovog komada jeste šta nam ostavljaju naši roditelji i kako se s prošlošću bore nove generacije - smatra Liješević.
I Mirjana Karanović smatra da predstavu ne treba porediti s filmom.
- Film je dobar i glumci su stvarno odlični, ali je on više fokusiran na ljubavnu priču, na to što se dešava između te žene i tog mladića, dok je kod nas u prvi plan stavljeno pitanje preispitivanja prošlosti i emotivnog suočavanja sa prošlošću. U filmu, recimo, uopšte ne postoji otac, koji je kod nas u predstavi dosta bitan, kao predstavnik te generacije očeva koji su za vreme Trećeg rajha i rata živeli u Nemačkoj i posle rata nastavili da žive tamo i nisu baš nešto posebno preduzeli, neku akciju, da bi sa tom prošlošću raščistili - objasnila je Karanovićeva i dodala:
- Hanu u isto vreme branim i osuđujem. Ljudi ne treba da snose konsekvence za ono što su uradili. Mi to imamo stalno kod nas. Ljudi u afektu i iz veoma intenzivnih emocija urade razne loše stvari, a mi to možemo da razumemo, ali to nju ne oslobađa krivice. To je nešto što oslobađa kazna i služi da nešto naučimo - konstatuje glumica.
Autorsku ekipu čine dramaturg Fedor Šili, scenograf Janja Valjarević, kostimograf Dragana Lađevac, kompozitor Stefan Ćirić, a pored Mire i Marka igraju i Slobodan Boda Ninkovića, Jadranka Selec, Milica Zarić i Ivan Tomić.
O koroni
Usamljenik sam, družim se s malo ljudi
Mirjana Karanović otkrila je za Kurir televiziju da joj prija povratak poslu, ali i neplanirani odmor zbog korone. - Ja sam usamljenik. Ima malo ljudi s kojima se družim. Nekad sam izlazila svako veče. Nije mi teško pao usamljenički život. Prijalo mi je da ne idem negde... Nismo svesni šta nam se dešava - iskrena je Karanovićeva.
Kurir/ A. Čanović i LJ. Radanov Foto: Dragana Udovičić
NE PROPUSTITE
