Gledamo ga u seriji "Tate", u novoj TV emisiji, i posle prva tri meseca pandemije život mu se vratio u normalu. Maksimalno je posvećen supruzi i deci, a ima i savete za mlade roditelje
Milan Kalinić je voditelj koji uvek zna granicu i meru i glumac koji vas uvek zasmeje i zabavi. Na nekoliko televizija vodio je prestižne emisije, od "Velikog brata" do "Pinkovih zvezda", a trenutno je prvi put i autor na K1.
Duhovit, sa dečačkim šarmom, dobronameran i profesionalan, ovih dana se pokazuje i kao human čovek u jednoj humanitarnoj akciji. To ne čudi, jer je privatno odan suprug, otac i sin.
Koliko vam glumački zanat pomaže u novoj emisiji "Preživeli" na TV K1, u kojoj poznate ličnosti govore o teškim i emotivnim trenucima u životu, posebno vezano za kovid 19.
- Ideja da pravim takvu emisiju potekla je od mog velikog prijatelja i kolege Bojana Stojčetovića. Iskreno, nisam sebe video u ovom žanru, iako mislim da sam pokazao da mogu da radim i ozbiljne stvari, bez obzira na to što sam se tokom karijere bavio komičnim i zabavnim sadržajima. I kada bih se uhvatio ozbiljne političke emisije, verujem da to niko ne bi radio bolje od mene.
LJUDI SE TEŠKO OTVARAJU
Ovde nema glume?
- Nema. Dilema je bila koga nagovoriti da priča o tako ličnim stvarima, ali se ispostavilo da sam osoba s kojom ljudi vole da razgovaraju i u koju imaju poverenja. Među gostima je bilo onih koji su privatno veoma dobri sa mnom i nisu mogli da mi kažu "ne", ali i onih koje sam poznavao površno ili ih nisam znao uopšte, a koji su mi rekli da ni sa kim ne bi pričali o tome, ali da sa mnom hoće. Bio sam čak i iznenađen što me ljudi tako doživljavaju i imaju poverenja u mene. Svi koji su gostovali su mi rekli da je neverovatno kako sam ih naveo da se otvore, a veći kompliment mi ne treba. Iako su ispričali više nego što su hteli, na kraju su bili prezadovoljni. Posle ove prve sezone spremam drugu i mnogi poznati su mi sami nudili da gostuju.
Neke priče ćete čuti prvi put. Kod vas se uvek oseća dobronamernost.
- Nadam se. Kada sam dobio da radim "Pinkove zvezde", recimo, imao sam veliku dilemu, ali je moja žena prelomila kad mi je rekla da me razume, ali da ću ja toj emisiji dati svoj pečat i da nikad neće biti ono čega se plašim. Čovek kroz sve može da prođe dostojanstveno. Učestvujete i u akciji Humanitarne licitacije na Fejsbuku, koja skuplja novac za bolesnu decu.
Vi ste licitirali sebe. Da li ste zadovoljni odzivom?
- Nećete verovati, ali najviše para da popije kafu sa mnom je dao muškarac. To sam shvatio kao kompliment. Čovek me ceni i želeo je da popriča sa mnom. Novac je uplaćen i ovih dana ćemo se dogovoriti kada da se vidimo, upoznamo i ispričamo.
NAJLEPŠI KRITIČAR
Pomenuli ste suprugu Sandru i njen uticaj na neke poslovne odluke. Koliko se oslanjate na njeno mišljenje?
- Sandra je veoma iskrena i ne podilazi mi. Kada mi kaže da joj se nešto svidelo i da je dobro, znam da je sto posto tako, jer neće to reći ako misli da ne valja. Takođe, ima veoma dobar osećaj za to kakav je ko čovek. Pošto me voli, nepogrešiva je u proceni ko mi misli dobro, a ko ne. Stvarno bih bio glup čovek kada to ne bih uvažavao.
Imate 15 godina stabilnog braka i dvoje dece, Teu i Vuka. Kako podnosite užase pandemije?
- Ostao sam bez posla i prihoda tri meseca. Nije se naziralo kako će se situacija odvijati. Ipak, nisam dozvolio da moja deca to primete. Tako je bilo od marta do maja, a onda su mi uletele "Tate" i K1 i sve se nekako vratilo u normalu. Kada se izuzme taj deo, naš život se nije promenio. Živimo najnormalnije. Deca izlaze napolje, igraju se, ja radim, idem na sport... Jedino se osećaju promene u putovanjima - nismo letos mogli da odemo dalje od Crne Gore. Sada me brine da li ćemo moći da idemo na skijanje, jer sam "bolesno strastven skijaš".
Od užasa pandemije najgore su mi vesti. Kako vaspitavate muško, a kako žensko dete?
- Nisu to muško i žensko dete, to su dva deteta - toliko se razlikuju. Nebo i zemlja. Mladi roditelji koji imaju decu različitog pola moraju da budu spremni da su žene za muškarce doktori nauka. Kad prvo dobijete ćerku, prođete nešto i mislite da tako treba, a onda se rodi mali "tupavko" i padate u depresiju. Isto vaspitavam oba deteta, ali su rezultati drugačiji. Morate shvatiti da dete nosi nešto u genima i da to ne može da se promeni. Možete samo da probate da korigujete.
PRINCEZA I MASLAČAK
Kakvi su Tea i Vuk?
- Svako o svom detetu misli najbolje, ali Tea je zaista nesvakidašnja lepotica. Uz lepotu je dobila i neverovatnu inteligenciju, a to je takav spoj da jedva čekam da vidim u šta će da izraste. Nekad sam srećan, nekad se bojim. Ima 13 godina i specifičan, težak karakter. Stalno su tu neke borbe - sa sobom, sa nama, sa drugaricama... Ali sve što joj je bog dao pomaže da tu njenu težinu ljudi lakše popiju. Vuk je kao maslačak, duša, blagorodan. Presrećan sam zbog toga. Rekao sam: "Nema veze, neka mu bude i teže, neka ga aždaje jedu, ali volim što moje dete ima tu dobrotu." To mi je zaista na prvom mestu, da mi deca izrastu u poštene i dobre ljude.
U prolećnom lokdaunu ste rekli da vam je nedostajalo da zagrlite majku. Kakav odnos imate s njom?
- Sve što sam u životu postigao, dugujem majci. Sve devojke koje su je srele, nevezano za mene, govorile su isto: "Kad odrastem, hoću da budem kao Boba Kalinić!" Ona ima 75 godina, izgleda kao da joj je 55, vozi električni trotinet kroz grad i igra tenis svaki dan. Moja žena je savremena, otvorena i liberalna majka, ali kad ona razgovara sa Teom, zvuči kao časna sestra u odnosu na to kako moja majka priča s unukom. Zamislite onda kakva je to žena bila sa 30 ili 40!
Šta trenutno radite?
- Celog leta sam snimao seriju "Tate" i sada razgovaram o nekim novim serijama. Radim i svoje emisije na K1. Rad u pozorištu je najviše stao. Mi koji nismo "na plati" živimo od gledalaca i nije nam svejedno koliko je ljudi u sali. I publika je u grču. Ranije se stalno dešavalo da se neko među njima zakašlje, pa ne može da stane, a sada na predstavi ne možete da čujete jedan jedini kašalj! Ljudi su toliko koncentrisani i toliko ih je sramota da se zakašlju da se bore sami sa sobom. A kao i sport, ni pozorište ne ide bez publike.
ŽALIMO ZA IVANOM
Vaš profesor glume Ivan Bekjarev je nedavno preminuo. Šta ste naučili od njega?
- On je sjajan glumac, veliko ime i fenomenalan profesor. U vreme kada sam upisivao Akademiju, bio na vrhuncu karijere i popularnosti, snimao je i mnogo radio, ali nije propustio ni jedan jedini čas sa nama. Prvo što sam naučio od njega bio je taj odnos prema poslu, odgovornost, profesionalizam i davanje celog sebe kad se prihvatiš nečega. Iz razgovora sa svojim klasićima poslednjih dana podsetio sam se koliko svi vole i cene Bekjareva i koliko sada iskreno žale za njim. Ako nas gleda negde od gore, ne treba mu ništa lepše od toga nego da svi njegovi studenti najiskrenije žale za njim i još iskrenije mu zahvaljuju na svemu.
(Ljlja Jorgovanović, Foto: Printscreen/Instagram)
NE PROPUSTITE
