Nema više nikakvog spora - Goran Bogdan je najtraženiji glumac na prostorima bivše Jugoslavije. Nakon niza odličnih uloga, sada je za to stigla i konkretna potvrda, nominacija od Evropske filmske akademije za najboljeg glumca u filmu "Otac". Goranu se neće pružiti prilika da sa ovim ostvarenjem Srdana Golubovića bude na dodeli Oskara, jer je srpski kandidat za ovu nagradu drama "Dara iz Jasenovca".
- Tužan sam i razočaran, ne želim da budem besan. Jer ko zna, možda se i varam, možda stvarno nismo bolji, a da ne grešim dušu, "Daru iz Jasenovca" još nisam ni pogledao. Zapravo, film je pogledala šačica ljudi jer nije ni imao premijeru u Beogradu. Ipak, svakako je to važna tema kojom se treba baviti, naravno. Smatram da je Hrvatska trebalo da snima takve teme jer to je hrvatska katarza - ovim rečima započinje svoju ispovest Goran Bogdan za Večernji list, koji prenosimo uz dozvolu autora.
Glumac smatra da neće promeniti mišljenje da je "Otac" bolji ni kad pogleda drugi film. - Navijam za "Daru", dabogda osvojila Oskara. Međutim, sporno je što je odluka o srpskom kandidatu objavljena dan pre krajnjeg roka za pripreme, dakle nije bilo prostora ni za kakvu akciju. To dovoljno govori o mogućem nameštanju i korumpiranosti sistema. Mogla je, naravno, i Hrvatska da kandiduje "Oca" da smo imali malo više vremena, da smo znali što se kuva, možda bi se i ta opcija forsirala. Mogli smo tražiti drugi način da se pojavimo u toj trci, ali uljuljali smo se i bili sigurni da će to učiniti Srbija - iskren je Bogdan.
Novinare iz Zagreba je zanimalo i glumčevo prijateljstvo s dalmatinskim episkopom Nikodimom.
- Ne biram prijatelje po temama, biram ih po onome što oni emituju kao ljudi. Nikodim mi je jedan od najdražih i najbližih prijatelja, on je divan čovek. Ja ga volim. Ono što radi je divno, on je Božji čovek. Sada će me neko nazvati izdajnikom zbog toga - ali on je meni kao Isus Hrist. Jer ja ne mislim da je religija loša, samo mislim da je iščitavanje religije pogrešno. U srži Isusove poruke nema ničeg lošeg. Ali ljudi se iz manjka svoje veličine punim žarom zanose idejama, strankama, klubovima. A žar je tako divna stvar za prikrivanje istine, uliva osećaj pravde. I lako je i ubiti u to ime. A greška je počela u iščitavanju. Čim kažeš "ja mislim" s velikim ja, to ubija misao, to je proces koji nema završetka. I onda smo u ratovima, onda smo Aleksandra Zec, Dretelj, Jasenovac, Blajburg, onda smo sve - objašnjava poznati umetnik.
Na kraju u ovoj emotivnoj ispovesti Goran Bogdan priznaje da je, pored svega, optimista. - Ponekad, ne baš uvek, jer nekad u meni prevlada to što ja volim narod, ljude, kafanu. Na stranu utisak koji ostavlja buka iz medija i društvenih mreža, kad sednem s braniocima, stvorim za stolom najliberalniju priču na svetu. Nakon dva piva dođemo do esencije. A sa strane se sve čini nepomirljivim. Mislim da je hrvatski čovek u suštini svoje prirode dobar, on se traži, bori se, ali ne samo Hrvat... Pa ja sam živeo u Pirotu mesec dana, Priboju, u Boru, kako su to samo fini i dobri ljudi. Ali mi nemamo tu sliku Srbije i Srba, mi imamo veštačku, lažnu sliku da su tamo svi četnici. Ja nikada nisam ružne reči čuo u Srbiji zato što sam Hrvat. Nijednom - zaključuje Bogdan.
Ja sam Ciganin, nemam zemlje
Goran Bogdan trenutno paralelno snima dve serije: u Beogradu "Vreme zla", po romanu Dobrice Ćosića, a u Zagrebu radi na ekranizaciji romana Roberta Perišića "Područje bez signala". - Iako živim u Zagrebu, ja sam ovde gost jer sam iz Bosne. Kao što sam gost i u Beogradu, u kojem u poslednje vreme provodim mnogo vremena. A i kada dođem u Široki Brijeg, sada sam gost. Ja sam Ciganin, nemam zemlje, moja je zemlja auto-put - objasnio je glumac.
Kurir/ Foto: Nebojša Babić
NE PROPUSTITE
