Kapitalno delo Petra Petrovića Njegoša "Gorski vijenac" nedavno je objavljeno u luksuznom izdanju na 140 strana u formi stripa, a nije nastalo ni na Lovćenu ni u Podgorici, već u Donjem Tavankutu kod Subotice, iz ruku Geze Šeteta. Izdavač stripa je "Forma B" iz Beograda, štampan je na ćirilici i latinici, a njegovi urednici uvereni su da je vojvođanski slikar sjajno pretočio Njegoševe pouke u slike.
- Toplo pozdravljam ovu ideju. Ako je opšte shvatanje da velika književna dela imaju univerzalnu poruku i jezik, onda je jedan od najboljih načina da se to i dokaže - prenošenje u drugi umetnički medij, poput stripa. "Gorski vijenac" ima nešto od monumentalnosti antičke tragedije i velikih antičkih epova. Meni je savršeno leglo da vidim, primera radi, Breda Pita kao Ahileja u holivudskom filmu "Troja" Volfganga Petersena, gde je uspešno prenesen mit popularne kulture da je herojstvo lepo u svakom smislu, pa i onom čulno telesnom. Junaci Njegoševe poeme poseduju takođe veliki potencijal za svakovrsne vizualizacije naglašenih duševnih dilema, a sam autor ikoničko svojstvo lepog i duhovnog i telesnog bića veoma podatno za popkulturne interpretacije - kaže za Kurir dr Igor Perišić, teoretičar književnosti, i dodaje:
- Ima nečeg mangupskog i subverzivnog da u vreme kada bi neki politički korektni kulturni krugovi hteli da zabrane "Gorski vijenac" kao poemu koja navodno veliča genocid, da se baš u domenu popularne kulture pokaže koliko su teme književnih dela ranijih epoha stripovski nevine, u smislu ukazivanja na to da umetnost ne sme nikada da sudi svojim temama nego da ih samo na što atraktivnije i prijemčivije načine predstavlja.
I glumac Petar Božović, koji je u Njegoševu čast snimio film "Gorski vijenac", podržava rad Geze Šeteta. - Radujem se tome. Mlade ne možeš da nateraš da čitaju. Trebalo bi nešto slično da uradimo i s Kosovskim bojem. Danas je mladima ta priča o kosovskom mitu odbojna tema. I dalje se priča o Kosovu s tribina na sva usta, ali se šalju parole glasačima, a ne mladeži. Svako zemlja imao svoj mit, a mi imamo Kosovo. Nažalost, bolje znamo životu kralja Artura, sve engleske i rusku dinastiju nego o Kosovu i srpskoj istoriji - naglašava Božović za Kurir. Njegoševo remek-delo u stripu usledilo je nakon što je Geza Šetet, na isti način, predstavio biblijske teme u stripovima "Isus, reč Božja" i "Knjiga o Jovu". I dok ovaj klasik u stripu traži svoj put do čitalaca, slikar se sprema da u strip pretoči i dela Branka Ćopića i Branislava Nušića, a već je "precrtao" još jedno delo vladike s Lovćena - "Luču mikrokozmu", a sa istim ciljem upravo se sprema i za "Lažnog cara Šćepana Malog".
Ko je slikar Geza Šetet
Slika antičke i vojvođanske motive
Geza Šetet naslikao je oko 2.500 ulja na platnu sa biblijskim, antičkim i vojvođanskim motivima, ali je njegova najveća misija da domaće književne klasike pretvori u strip. Želi da na taj način mladima približi dela Branka Ćopića i Branislava Nušića.
Kurir/ Foto: Promo
NE PROPUSTITE
