Vladimir Aleksić pre samo godinu dana nije se nadao da će njegova predstava "Lepa Brena prodžekt" biti najizvođenija u Srbiji.
Da nije bilo korone, s njom bi već obišao ceo svet, a glumac, povodom godišnjice od premijernog izvođenja, za Kurir otkriva kako se i sam izborio s ovom bolešću i da li mu je lepše na sceni, kad je i učesnik u igri, nego iza zavese.
Pre godinu dana je prvi put izvedena predstava "Lepa Brena prodžekt". Fenomen vašeg komada je što je Bitef uvek pun, a to nije ni slatka i raspevana predstava s njenim hitovima... Da li ste iznenađeni ovakvim uspehom?
- Da citiram jednu kritičarku: "Ova predstava nikog ne ostavlja ravnodušnim." Pretpostavio sam da će predstava izazvati pažnju, pre svega zbog svog naslova, teme kojom se bavi, pa do toga da se igra u Bitef teatru. Kroz karijeru Lepe Brene pokušali smo da sagledamo poslednje četiri decenije života na ovim prostorima. Ova predstava je o svima nama, o našim životima, o snovima koji su se pretvorili u košmar, ali i o veri u bolji i lepši život. Nema lepšeg osećaja za jednog umetnika nego kada vidi punu salu i kada posle čuje reakcije koliko ih je ova predstava nasmejala, ali i duboko dirnula.
Sad već posle godinu dana možemo da pričamo otvoreno, da li ste nakon premijere više strahovali od suda kritike ili šta će reći Lepa Brena?
- Nije u pitanju strah, već odgovornost. Važno nam je bilo da ovako veliku temu kao što je život u Jugoslaviji i život danas ispričamo tako da probudi emocije, ali i da pozove na razmišljanje, pa i debatu. Posle razgovora sa Lepom Brenom, dva meseca pre premijere, shvatio sam koliko je ona inteligentna i savremena žena i njoj je vrlo brzo bilo jasno šta mi želimo da ispričamo i u tome nas je podržala. Sama premijera je bila praćena medijskom pompom i tada nemate vremena da na miru podelite utiske i razmišljanja. Brena je došla ponovo da pogleda predstavu, inkognito sa drugaricama, i tada smo zajedno sa glumcima sedeli i dugo razgovarali.
Plan je bio da gostujete s "Brenom" svuda po svetu. Koliko vam je korona pokvarila planove?
- Imamo stvarno dosta poziva za gostovanja, od Amerike, Kanade, Švedske, Švajcarske, pa do Hrvatske i Slovenije. Verujem da ćemo od sledećeg leta krenuti da ostvarujemo ove planove.
Niste glumac koji ima angažman u nekom pozorištu. Kako uspevate da preživite kad pozorišta gotovo i ne rade?
- Srećan sam što je krizni štab promenio odluku da se predstave igraju u večernjem terminu. Ljudi preko dana rade i ne mogu da stignu u pozorište u 15 sati. Pozorišta su izuzetno bezbedna, publika sedi na propisanom razmaku pod maskama, ćuti i gleda predstavu. Ja sam slobodan umetnik, kao i mnogo mojih kolega, i mogućnost da nesmetano igramo važna je za našu egzistenciju. Ne mogu, a da ne kažem da smo svi shvatili, po ko zna koji put, da bez kulture, a ni Lepe Brene, nema ni zdrave nacije. Proletos su ljudi "preživeli" zatvaranje tako što su gledali kulturne sadržaje onlajn. Živimo u izuzetno teškom istorijskom trenutku. Odlazak u pozorište ili u bioskop, ili na koncert klasične muzike, može biti više nego blagotvoran po zdravlje.
Imali ste nedavno i koronu. Kakav savet imate da nam date posle tog iskustva? - Na svu sreću, imao sam blaži oblik, praćen temperaturom od dva dana i kašljem. Sada sam dobro. Mislim da je dobro što stižu ohrabrujuće vesti po pitanju vakcine, šta god to neki ljudi mislili. Problem sa ovim virusom jeste to što je nepredvidiv, što će reći: čuvajte se, bez obzira na to koliko imate godina i kakav vam je imunitet.
U dvostrukoj ulozi
Lepše mi je na sceni
Publika sada i vas može da vidi u jednoj od uloga. Da li vam je bolje kad ste iza scene ili na sceni?
- Ja sam uskočio umesto Ivana Markovića, koji je otišao na postdiplomske studije u Minhen. Lakše je kada ste na sceni, prosto igrate, i to je to, unutar ste priče. Kada je gledam, pogotovo iz svoje pozicije autora i producenta, onda ne mogu ništa da uradim, samo cupkam iza poslednjeg reda i nerviram se ako nešto ne ide po planu, uglavnom su to sitnice koje samo ja primetim jer sam toliko puta gledao predstavu.
Kurir/ Ljubomir Radanov, foto: Damir Dervišagić
NE PROPUSTITE
