Ivan Jović Ikac nedavno je objavio spot za pesmu "Svečane bele košulje (pamtimo vremena)". Ekipa Kurira je s poznatim reperom razgovarala o novoj numeri, ali i o njegovim planovima za budućnost, praznicima i kolegama.
Kako bi ti sam sebe predstavio?
- Čovek sam koji voli porodicu, posao, prijatelje, motore i muziku. Ona je namerno na kraju, jer proizlazi iz svih ovih iskustava, koji su zapravo život.
Ko je tvoja ciljna grupa?
- To su neke osobe koje imaju vremena da se posvete rečima i imaju želju da osete poruku. Koliko je njih i ko su stvarno oni - mislim da nije to vezano za godine, već za domaće kućno vaspitanje, za način odrastanja i tako dalje. Mislim da je u pitanju manji procenat tih ljudi, bez uvrede bilo koga. I mislim da je manje nego što bih ja voleo da ih bude.
Ispričaj mi nešto više o svojoj poslednjoj pesmi, u kojoj učestvuje i Anica Dobra?
- Ne mogu da pohvatam šta je sada trend, ali mi se čini da su trenerke i kapuljače nekako uzele maha u društvu. Ja sam odrastao najviše uz stranu muziku i rokenrol, koji su bili prisutni u mojoj porodici. Imam godine da se setim nekih vremena koja su bila pre, kao i pristup jednoj muzičkoj kulturi na način koji meni odgovara. Kada kažemo šta meni pesma znači i šta predstavlja - to je neko sećanje na taj neki kul, bezbrižniji fazon. U vreme kada se film "Crni bombarder" snimao, nije bilo toliko kriminala. Možeš da budeš ozbiljan i da ideš u školu, da treniraš boks, voziš motore i budeš uzbudljiv na razne druge načine, a ne na neke koji su praktično negativni. "Svečane bele košulje" me podsećaju na ceo taj momenat kada sve što sam sada nabrojao nije bilo u fokusu i na to da je poruka same pesme da može drugačije da se uradi - a da opet bude dobro.
Kako si uspeo da ostaneš aktuelan i koji je tvoj komentar na ljude koji su se prebacili sa repa na neki drugi žanr?
- Ljudi o kojima pričaš sada su glavni na sceni i svi su oni dobri momci, koji mnogo rade. Sad, da li je ta njihova poruka okej - meni nije okej, ja sad tu da tražim mane - imam pravo da tu muziku slušam ili da je ne slušam, ali bez obzira na sve, drugare poštujem u onome što rade. Iza svakog uspeha stoji ozbiljan rad. Meni zameraju to što ja imam nešto protiv narodne muzike, ne mislim da rep treba da se grli sa njom. Ja mogu da se grlim sa Ju grupom ili sa Giletom iz Orgazma i ne zanimaju me pare. Devedesete su period koji mnogo emotivnije proživljavam u svim sferama. Zato ne volim narodnu muziku, jer predstavlja personifikaciju svega nenormalnog i nemam razumevanja za nju.
Moja muzika je posledica toga što sam ušao u korporaciju
Zbog čega si napravio pauzu od 10 godina?
- Pauza je nastala da bih se ponovo pronašao, a to nisam ni znao dok nisam dobio do pre šest meseci ovu muziku i tada sam shvatio ko sam, pa ću sada da radim punom parom. Morao sam da uđem u sistem, da nađem ozbiljan posao i da na taj način sebe oplemenim. Moja muzika je posledica toga što sam ušao u korporaciju, koja me je naučila nekom sistemu.
Kurir/ Maša Kostić, foto: Nemanja Nikolić
NE PROPUSTITE
