Tatjana Kecman imala je ulogu ozloglašene časne sestre u filmu "Dara iz Jasenovca".
Ona je svojim hladnim pogledom dobila pažnju svih, a sada je otkrila šta je bilo potrebno da dobro odigra ovaj lik. Glumica je iznela detalje u "Sceniranju" na Kurir televiziji.
"Te svetle oči i kostim su radili za mene. Prvi put kada sam se na kostimksoj probi obukla sam shvatila da će to biti okej, poverovala sam da ću uspeti negde da napravim taj lik. Ono što je možda meni bilo najteže - nikada se ne zna da li se zlo rađa ili se gaji i zaliva. Kada mi branimo lik, da bismo što bolje odigrali, volimo znati šta se dešavalo sa tom osobom pre – zašto je postala takva. Plašila sam se da u svom izrazu ne budem dosadna i izgleda da sam u tome i uspela", izjavila je ona i dodala:
"Pisali su mi po društvenim mrežama da me nisu prepoznali, tek kada su videli na društvenim mrežama su onda shvatili i povezali. Drago mi je zbog toga."
"Probavala sam nekako da razmislim šta je njoj desilo, zašto je takva. Tako mi je ipak bilo lakše. Onda sam ja smislila šta se njoj desilo. Tako mi je bilo lakše da odigram, bez obzira što se to ne vidi. Ali svakako, tu monstruoznost ništa ne opravdava", izjavila je Tatjana kojoj su krenule suze.
Ana Lečić igra lik Božice, jednu od tri nadzornice.
"Težak zadatak ali je samim tim i veliki izazov. Glumci generalno vole izazove, što je dalji lik od nas, nekako je i zanimljivije. To je poseban napor koji se uloži da se razume lik, zato što je privatno meni jako teško da to razumem i mogu da kažem da to nikad neću razumeti. Ne mislim da to nisam uspela kao glumica, jer čak i tu moraju da se znaju neke granice. Naravno da ti kopaš po sebi i da se preispituješ, svi želimo da nađemo to negde u sebi. Međutim, u tom momentu stvarno treba biti realan jer ne postoji i dobro je što ne postoji tako nešto u nama. Svi mi imamo mračnu i dobru stranu, niko od nas nije savšren, ali ja nikako nisam mogla da nađem u sebi prezir prema deci ili nekoga ko može da digne ruku na dete ili da ubije. Isto sam išla logikom da vidim odakle su te njene neuroze, jer verujem u dobro u ljudima. Negde sam našla da je moj lik imao neku jezu od bolesti možda, pošto su replike uglavnom bile vezane za bolest ili da je ona možda imala majku koja se raspadala od bolesti pred njenim očima. Svi smo se plašili da ne budemo dosadni, isti i da ne igramo to zlo. Čak mi je na kraju bilo žao mog lika jer ona ne zna za drugo, nije imala opcije da izađe iz okvira takvog razmišljanja. Svakako, njena dela nikada neću moći da opravdam", izjavila je Lečićeva.
OVDE MOŽETE GLEDATI KURIR TELEVIZIJU
Bonus video:
Kurir.rs/K.Đ.
NE PROPUSTITE
