Glumac Jakov Jevtović dobro je poznato lice s malih ekrana, a trenutno dobija pohvale za ulogu dilera i kriminalca Vuka u najgledanijoj seriji "Kalkanski krugovi", koja se emituje na Superstar TV i RTS.
U razgovoru za Kurir on nam otkriva da mu je izduvni ventil od glume kafana i kuvanje, a u intervjuu nismo mogli da zaobiđemo ni temu optužbi preko društvenih mreža vezanih za njegovog pokojnog oca, profesora Vladimira Jevtovića.
Otkud vi u "Kalkanskim krugovima"?
- Reditelj Milan Karadžić i ja znamo se baš jako dugo. On je prvi reditelj s kojima sam radio još u pozorištu "Boško Buha" 2004. godine, u predstavi "Pinokio". Sada sam prvi put snimao s njim. Najbolje iskustvo i utisak sa snimanja je taj krajolik u kom smo snimali. To je Bukulja, iznad Aranđelovca - stvarno se vidi koliko nam je lepa zemlja.
Nekako samo vas traže za uloge negativaca... Kako ste se spremali za Vuka?
- Uglavnom igram neke negativce. U principu, to je klasika. Moj najveći utisak vezan za ovu seriju je fotografija i direktor fotografije, koji je uradio baš ozbiljan posao. Mnogo mi je prijalo što sam snimao van grada, voleo bih da me u budućim projektima kači sve što je izvan ove urbane sredine - onda spojiš lepo i korisno.
Likovi u seriji su nam na neki način svima poznati, imali smo prilike s takvim ljudima da se srećemo u privatnom životu.
- Baš sam komentarisao nešto s prijateljima - lik koji igra Žarko Laušević je tačno pogođen lik, to je ono što Đorđe ume da radi i, naravno, Žarko, koji je sjajan glumac. Taj profil starca koji ima tu mudrost, ima tu jurodivost malo pomerenu, a u stvari je visokointelektualan - to je nešto što je mene podsetilo na Gagu Jovanovića, kada je igrao u seriji "Moj rođak sa sela". Koliko sam čuo, mislim da je cela serija primljena kao jako dobar projekat. Spoj misterije, tamne strane i etno-momenta je nešto čime Đorđe Milosavljević jako dobro vlada.
Pored glume, imate i svoj privatni biznis. Kako zajedno funkcionišu oba posla?
- To je jako interesantno. Imam svoj restorančić "The Klemenca" već šest godina. Naziv restorana ima veze s filmom "Kum", Klemenca je lik iz prvog dela. Tako je nastao restoran, kao inspiracija - mali jedan štek koji je zavučen, gde dolazi ekipa koja hoće da se izdvoji, odmori. To je kuvanje za ekipu, drugare. Vlasnik sam i glavni kuvar, a često i jedini radnik. Nekad imam momka koji pomaže. U pitanju je italo-američka hrana - dugo pečena mesa, sendviči, a naučio sam da mesim i testo. Meni je to mnogo interesantno, jer mi daje drugu vizuru životnu - gde, kada ne snimam, onda ne čekam sledeći projekat, već radim to što volim. S druge strane, isto je finansijski jako potentno. Meni ta ulična priča, u pozitivnom smislu, jer je restoran ulica, daje veliki izvor informacija i inspiraciju za likove koje ću tumačiti.
Otac vam je bio poznati glumac i profesor na FDU Vladimir Jevtović. Da li se od početka znalo za tebe i tvog brata da ćete nastaviti njegovim putem?
- Znao sam još kao dečak da ću biti glumac. Ne znam koliko je uticalo to što je moj otac bio, jer sam ja bio filmofil od ranog detinjstva, omiljeni film mi je "Predator". Vlada, koji se bavio tim poslom, pratio je nas, a ja sam pre Ivana krenuo u glumu - još kao klinac u dramskim sekcijama. Ivan je otkrio glumu u Barseloni, gde je radio kao tonac u jednom putujućem pozorištu - kod njega se to desilo naglo i on je odmah nakon povratka iz Barselone upisao prijemni, pa je kasnije sve išlo svojim tokom.
Kako komentarišete slučaj Mike Aleksića, Branislava Lečića i to što je čak vaš otac pomenut u ovoj priči?
- Spominjanje mog pokojnog oca se desilo onlajn, a kulminaciju je dobilo sa slučajem Mike Aleksića. To je nešto što bih ostavio struci da se bavi. Što se tiče samog slučaja i medijskog reflektora na to - mislim da je jako važno da želim da imam veru u državu, organe, sistem i da će oni to odraditi kako treba. Važno je da celu priču vode ljudi koji su eminentni za to i da mora sve da se istraži, bez obzira na to kada se to desilo ili se nije desilo. Jako je važno da se zna da postoji neko ko je žrtva, napasnik i da postoje porodice - ali postoje porodice i žrtve i druge strane, isto postoje neke žene, deca, familija koji su isto uključeni u to. Jako je bitno da stručno mišljenje da svoj sud - i to ne samo da bi pravda bila zadovoljena, već da bi se uradila i prevencija budućih nekih stvari. Smatram da je konotacija svih ovih događaja iz ugla današnjice, kada se drugačije analizira - neko će sada reći da je pre bilo retrogradno i nenormalno, a sada smo uznapredovali pa imamo tu svest. Smatram da je to poprilično jednostrano, jer je tema mnogo šira i ne tiče se samo te struke. Verujem da su žene suočene na dnevnom nivou sa takvim stvarima, suočeni su i muškarci od strane žena i muškaraca - svi su uključeni u tu priču. Ono što je meni jako važno - bitno je da struka da krajnju analizu onoga što se događa, da bi se zaštitile i ostale žrtve silovanja koja su se desila. Postoji prostor za manipulaciju definitivno, ali se nadam da to nije sad slučaj jer onda stvarno to ide na dušu onih koji se time bave.
Igram šminkera Milice Pavlović
Snimali ste paralelno još dve serije...
- Radio sam seriju "Pevačica" s Milošem Kodemom, a partnerka mi je Milica Pavlović. Tu igram šminkera. To je mala uloga, ali mi je bilo zabavno da promenim malo taj kriminalni žanr.
Kurir.rs Maša Kostić
NE PROPUSTITE
