Kalina Kovačević, glumica koja je prvu profesionalnu ulogu na televiziji dobila još pre 17 godina u filmu "Jesen stiže, dunjo moja", mesecima unazad radi na novim poslovima kojima će uskoro obradovati publiku. Posle pauze od dve godine zbog prinove u porodici, glumica se prošlog leta vratila matičnom poslu, najpre pred kameru, a potom i u pozorište.
Serija na kojoj ste nekoliko meseci radili ugledaće svetlost dana posle leta?
- Povratak na male ekrane, što me veoma raduje. Završila sam snimanje serije "Vreme zla", u kojoj igram zajedno s Goranom Bogdanom, Miodragom Krivokapićem, Nadom Šargin. Sa nekima od njih sam i pre radila, a s Goranom mi je ovo prvi put. Zaista je bilo jedno divno iskustvo, jer je on savršen partner i kolega. Seriju je režirao Ivan Živković, a producent je Goran Šušljik. Veoma mi je drago što smo radili jednu ozbiljnu epohu, koju smo snimali četiri, pet meseci. Od jeseni će moći publika da me gleda na malim ekranima, što me izuzetno raduje. Nisam od onih glumaca što jurcaju da budu u svakom projektu, već vodim računa kako gradim svoju karijeru.
Znači li to da vam je umetnički proces ispred svega drugog?
- Mnogo volim umetnost i taj proces stvaranja. Nemam ništa protiv komercijale ukoliko ima dobru ideju i sadržaj. Ovaj posao sam izabrala zato što volim da budem umetnik, da zapitam gledaoca, da ga navedem na razmišljanje, a ne da bih bila popularna. Volim da kroz umetnost utičem na društvo. U današnje vreme popularnost je sastavni deo našeg posla, mada mi je žao što neki novi mladi ljudi biraju ovaj posao zarad slave, a to je danas najjednostavnije postati. Treba ostati u svom poslu dobar i to je zanat na kome morate da radite čitav život.
Što deluje lako, ali nije nimalo.
-Bitan je trening i zato je glumicama daleko teže kada prave pauze, mislim na trudnoću. Na sreću, gluma je kao vožnja biciklom, brzo se vratite, ali opet ta pauza ostavi traga na samopouzdanje, novi kontakt sa novinarima i javnim životom. S obzirom na moje višegodišnje iskustvo, jer sam u poslu već 20 godina, nekako sam sazrela da ne dovodim u pitanje sebe i svoja umetnička dostignuća.
Da li vam je nedostajalo pozorište?
- Bila sam fokusirana na trudnoću i porođaj, kao i na odrastanje deteta, ali kada sam se vratila u pozorište - shvatila sam koliko mi je nedostajalo. I drago mi je da sam mu se vratila premijerom predstave "Orlando".
Tu vas publika gotovo ne prepoznaje?
- Izgledam androgeno. Zahvaljujući odličnoj kostimografkinji, napravljeno je tako da, kada se moj lik Saša pojavi na sceni, ne znate li je to muškarac koji dobro izgleda ili žena. Za takvu ulogu mi je bio potreban dobar fizički trening. Dosta vežbam i treniram, a u predstavi sam sve vreme na rolerima jer glumim rusku princezu koja non-stop kliza po zamrznutoj reci. Divno je da Oralndo kroz životno sazrevanje od muškarca postaje žena.
Koliko vam je teže da igrate jer pre vaše pauze nije bilo korone?
- Već 18 godina igram u Narodnom pozorištu i to je kao neki trening. Ali nije isto igrati pred prepunom salom i pred salom gde imate dva mesta prazna, pa dva zauzeta. Nažalost, nije to do kraja ono pravo pozorište koje svi volimo i kom se svi radujemo. Žao mi je što neke predstave trpe, poput "Velike drame", jer imaju veliki ansambl. Jedva čekam da se ova situacija smiri. Znate kako kažu: "Uvek posle kuge dođe renesansa" i ja joj se jako radujem.
Kurir/ TV ekran, Maša Kostić
NE PROPUSTITE
Bonus video:
