Legenda šlagera i sinonim jednog vremena Đorđe Marjanović više nije s nama. U devedesetoj godini nije uspeo da pobedi koronu.
Od apsolventa farmacije postao je jedan od najpopularnijih pevača na prostoru bivše Jugoslavije, ali i u Sovjetskom Savezu. Punio je dvorane i stadione, vladao scenom. Pored svojih hitova, kao što su "Devojko mala", "Romana", "Lazarela", "Nikad nije kasno", voleo je da peva francuske šansone, ali i Boba Dilana, kaže za Kurir njegov kum i čuveni kompozitor Radoslav Graić.
- O Đorđu bih mogao da vam pričam ceo dan. Od studentskih dana smo bili zajedno i počeli smo da u isto vreme snimamo za Radio Beograd. Uskoro su došli i prvi festivali. Bilo je nagrada i uspeha, pa su krenule turneje po Jugoslaviji. Moj kum je postao najveća zvezda. Pevao sam dva puta u Rusiji s njim. On je bio popularniji u Sovjetskom Savezu nego kod nas - iskren je Graja.
Marjanović je prvi pevač koji je u Jugoslaviji izvadio mikrofon iz stalka i s njim prošetao kroz zgranutu publiku. Rođen je 30. oktobra 1931. godine u Kučevu. Majka mu je umrla kad je imao devet meseci, otac se opet oženio, pa su Đorđa i njegovu sestru odgajili baba i deda. Tri godine je pevao po igrankama, a 1957. izveo je prvi put kompoziciju koju niko pre njega nije hteo - "Zvižduk u osam". Tako je rođena zvezda.
Na koncertu u Melburnu u Australiji 1990. godine, gde je nastupao kao gost Lepe Brene, dok je pevao pesmu "Mene nema ko da žali", doživeo je moždani udar, a od tada počinje njegova borba, objašnjava Graić.
- Žao mi je što se rano oprostio od muzike pre više od 30 godina. Pokušao je da učini sve što može da se oporavi, ali nije išlo. Tri decenije je bolovao i teško se kretao. Bio je pun energije i pored bolesti. Ostavio je iza sebe dobre muzike i pesama. Pisao je divne tekstove. Krasila ga je ogromna popularnost, ali je uvek bio spreman za šalu i razgovor. Nije ga slava uzdigla. Ostao je skroman i pravi drug i prijatelj. Bio mi je kum na venčanju, a krstio je i našeg sina Vladu. Svemu dođe kraj. Nažalost, znali smo da mu je zdravlje lošije, ali ga je korona dokrajčila - objašnjava Radoslav Graić.
Đorđe Marjanović svakako nije imao najlepši glas, ali je njegov scenski nastup bio jedinstven. U ono vreme pevači su stajali pred mikrofonom i eventualno diskretno pomerali šaku. Đorđe je, na užas čuvara morala, skakao po pozornici i mahao skinutim sakoom. To mu je donelo vatrene obožavaoce, ali i ništa manje žestoke kritičare.
- Đorđe je, na kraju, moram to reći, bio talentovan kao i oni renesansni umetnici. Mogao je da radi stvari koje drugi nisu. On je najavio novo vreme u muzici - zaključuje Graić.
Iza Đorđa je ostalo troje dece, ćerka Natalija i Nevena i sin Marko, kao i petoro unuka - Ana, Tea, Maša, Đorđe i Mara.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
