TRAGIČAN ŽIVOT FATALNE PLAVUŠE: Merilin Monro je odrasla u SIROTIŠTU, svi su mislili da je GLUPA, zbog zavisnosti je gubila ULOGE

Život poznate glumice Merilin Monro započeo je gotovo isto kao što je i završio: tragično i usamljeno.

Njena majka, Gledis Bejker, nakon propalog braka zatrudnela je i 1. juna 1926. rodila devojčicu koju je nazvala Norma Džin. Nažalost, Gledis je ubrzo obolela od šizofrenije i smještena je u instituciju, a Norma Džin postala je štićenica države.

Da je živa, Norma Džin odnosno Merilin Monro bi imala 95 godina.

Tokom svog detinjstva, provela je neko vreme u sirotištu i smeštena je u čak 11 hraniteljskih porodica. Sa 15 godina, živela je kod prodične prijateljice Grejs Godar. Kad se Godar više nije mogla brinuti za tinejdžerku, ponudila joj je da ponovno ode u sirotište ili u hraniteljsku porodicu. Umesto toga, kako bi izbegla ponavljanje istorije, odlučeno je kako će se udati za suseda Džejmsa Doertija, sa kojim je pričala nekoliko puta. Ubrzo nakon što je proslavila 16 godina, par se venčao.

Tokom Drugog svetskog rata, njen prvi suprug bio je u vojsci, a ona se zaposlila u fabrici municije. Tamo ju je primetio fotograf i ponudio posao pin-ap modela. Ubrzo je uspela dobiti nekoliko manjih glumačkih uloga, uglavnom u reklamama i niskobudžetnim filmovima, ali ona je želela više. Tu ambiciju ostvarila je kada je krajem 40-ih godina potpisala ugovor s Foksom. Jedan od producenata predložio je da promijeni ime u Merilin, jer Norma nije bilo dovoljno zvučno, a Monro je izabrala sama, jer je to bilo devojačko prezime njene majke.

Tek par godina nakon što joj je popularnost krenula da rastw, zahvaljujući ulogama u romantičnoj komediji "Majmunska posla" i dramama "Sukob u noći" i "Ne moraš kucati", morala se suočiti sa svojim prvim skandalom. To je bilo otkriće njenih golih fotografija, što je bilo izuzetno šokantno u konzervativnoj Americi 50-ih godina. Iako su je mogle uništiti, uspela je iskoristiti tu priču u svoju korist te je interes za njene filmove narastao. Otvoreno je progovorila o fotografijama i šalila se na vlastiti račun, što joj je zagarantiralo status moderne žene i ikone.

Iako se njezina uloga u "Ne moraš kucati" smatrala ulogom života, gde je pokazala kako je može glumiti mnogo više nego samo glupu plavušu, stereotipne uloge bile su komercijalno isplativije. Sa glavnom ulogom u filmu Nijagara, kao i ulogama u Muškarci više vole plavuše i 'Kako se udati za milionera zacementirala je svoju poziciju seks simbola. Nije joj se sviđalo što su mislili kako može glumiti samo tupavu lepoticu, ali kad je prvi put odbila ulogu stavljena je na neplaćenu suspenziju.

Uživala je u popularnosti koju su joj filmovi donosili, ali je javnost krenula poistovjećivati njene likove sa njom. Mislilo se kako ne može glumiti i da je i u stvarnom životu glupa, što je bilo daleko od istine.

- Dopustila sam ljudima da se sami zavaravaju. Nisu se potrudili otkriti ko sam i što sam. Umesto toga, izmislili bi za mene lik - komentirisala je svojevremeno Merlinka.

Zapravo je uživala u čitanju i provodila puno vremena sa nosom u knjigama, a privlačili su je i intelektualci svih vrsta. To što ju ni producenti ni publika nisu shvatali ozbiljno duboko je povredilo.

Njezin profesionalni život bio je gotovo jednako buran kao njen ljubavni. Godine 1954. se udala drugi put, za popularnog sportistu Džoa DiMađija. Nažalost, njihov brak nije dugo trajao i završio je razvodom. Smatra se kako je DiMađio bio veoma ljubomoran, posebno nakon što je Monro snimila kultnu scenu u filmu Sedam godina vernosti.

Pogledi koji su joj bili upućeni dok je skrivala donji veš u njujorškoj podzemnoj navodno su u njemu izazvali ekstremnu ljubomoru. Uz to je DiMađio bio i nasilan, pa je tako njen brak trajao samo devet meseci.

Nakon razvoda, Merilin je neko vreme ostala u Njujorku, kako bi unapredila svoje glumačke veštine u pozorištu. Tamo je upoznala dramaturga Artura Milera. Mediji su ih videli kao neobičan par, a kritike su se pogoršale nakon što je Miler proglašen komunistom, zbog čega je FBI otvorio istragu o Mileru i Monro. Tokom tog turbulentnog vremena u njenom privatnom životu, Monro je takođe doživela nekoliko spontanih pobačaja. Međutim, njena filmska karijera doživela je do tad neviđen uspeh, prvo sa ulogom u Autobuskoj stanici, a zatim sa Neki to vole vruće.

Sa obzirom na probleme sa kojima su se ona i Miler suočavali, postala je još gora nego što je pre bila tokom snimanja. Njeno kašnjenje i perfekcionizam na setu zbog kog je zahtevala stalno ponavljanje scena frustriralo je mnoge njene saradnike. Zbog pobačaja pogoršala se i njena zavisnost od alkohola i tableta za spavanje i smirenje, a na snimanjima nije znala svoje replike.

Njen treći brak završio je nakon što su supružnici sarađivali na filmu Neprilagođeni 1960. godine. Miler je njenu ulogu delimično utemeljio na njenom životu, što ju je frustriralo, a tokom snimanja započeo je aferu sa fotografom koja je radila na filmu. U to vreme Merilina zavisnost se dodatno pogoršala i neki tvrde da su morali da je šminkaju dok je spavala pod uticajem tableta, a u jednom trenutku morala je biti i hospitalizovana. Miler i Monro rastali su se 1961. godine, a film je bio veliki neuspeh kad je izašao u bioskopima. Iste godine Merilin je bila suočena sa brojnim zdravstvenim problemima, koje su mnogi smatrali izmišljenima.

Dodatne kontroverze prouzročila je njena pesma na rođendanskoj proslavi predsednika Džona F. Kenedija. Tom prilikom je bila odevena u prozirnu usku haljinu sa ušivenim dragim kamenčićima, u kojoj je izgledala gotovo golo. Iako nikad nije potvrđeno, smatra se da su glumica i predsednik, koji je bio ozbiljni preljubnik, imali aferu.

Njen poslednji film "Something's Got to Give" nikada nije završen. Od predviđenih 30 dana snimanja, pojavila se na samo 13. Smatra se kako joj je zbog zavisnosti dodatna prepreka bila to što je po prvi put igrala majku, a deca su bila istih godina koliko bi imala njena da nije izgubila trudnoće. Foks ju je otpustio, a na insistiranje reditelja ponovno su je angažovali za ulogu. Nažalost, pre nego je snimanje ponovno započelo Merilin je umrla.

U njenoj kući u Los Anđelesu ju je pronašao njen lekar, koji je potvrdio da je umrla od predoziranja tabletama za spavanje. Doktora je u 3:00 ujutro pozvala domaćica Junis Mari, koja tvrdi kako se probudila i znala da nešto nije u redu kada joj Monro nije odgovorila na kucanje. Njenoj sahrani su mnogi hteli da prisustvuju, ali je njen bivši suprug DiMađio osigurao da dođu samo bliski prijatelji, kako se i njen poslednji ispraćaj ne bi pretvorio u medijsku senzaciju.

(Kurir.rs/A.M./24sata.hr)

Bonus video: