MARKO GRABEŽ: Rok bend Koikoi osnovali smo u kafani! Na istom mestu nastao je ELEKTRIČNI ORGAZAM, a evo šta znači ime grupe

Jednog od najtalentovanijih glumaca u svojoj generaciji Marka Grabeža šira publika upoznala je u seriji "Senke nad Balkanom 2", u kojoj je tumačio lik Božidara Zečevića, inspektora i surovog ubice. Novi uspeh nedavno je zabeležio na Jugoslovenskom pozorišnom festivalu u Užicu, gde je nagrađen za najboljeg glumca u predstavi "Čitač". Šira publika ne zna da se Marko, pored glume, bavi muzikom i ima svoj bend Koikoi, koji je nedavno objavio prvi album "Pozivi u stranu".

Kako ste se okupili?

- Bubnjar benda Ivan Pavlović Gizmo i ja imali smo bend CheGuerillaz pre nego što je Koikoi nastao. Dugo smo svirali zajedno i nakon što je bend prestao da postoji, poželeli smo da pokrenemo nešto novo. To je, moram priznati, bio dosta mučan proces, s obzirom na to da nam je bilo jako teško da se pokrenemo s mrtve tačke. Toliko smo se vrteli u krug da smo na kraju počeli ozbiljno da nerviramo jedan drugog. Baš u tom trenutku se pojavila Ika (Ivana Miljković). Upoznali smo se na jednom džem sešnu i skontali na prvu. Prvu probu imali smo u kafani "Mornar" 2017. godine i osnovali Koikoi kao pauer trio bend. Nekoliko svirki, istraživanje zvuka i dva snimljena singla obeležili su period dok smo bili trio. Pred sam "Hali gali" (kompilacija na kojoj se nalazi naš singl "Bog te ubio") u bend je pristigla Emilija Đorđević, koja je svojim dolaskom unela jednu dozu stabilnosti i strukture i tako smo se uspostavili kao četvorka: Ivana (sintovi i vokal), Emilija (bas gitara i vokal), Gizmo (bubanj i semplovi) i ja (gitara i vokal).

Na istom mestu osnovan je Električni orgazam.Zašto ime Koikoi?

- Kao i većina bendova, na početku smo imali problem da smislimo ime. Predlozi su mahom bili blamantni i moglo bi se reći da Gizmo i ja nismo baš vični smišljanju imena za grupu. Jednog dana pre probe, dok smo sedeli u Gizmovom dvorištu i gledali u fontanicu s ribicama, Ika je došla na epohalnu ideju da se nazovemo po tim istim ribicama (vrsta japanskog šarana op.aut.). To je, nažalost, cela priča. Hvala ribicama, kao i drugim životinjama iz dvorišta.

Kako biste približili vašu muziku i pesme onima koji još nisu čuli za vas?

- Koikoi je kombinacija nekoliko žanrova, počevši od indike i psihodeličnog roka, postpank elemenata, preko etno i folklornih motiva do elektronskog ritma i pop ambijenta. Moglo bi se zaključiti da je u pitanju jedna svaštara, ali svako od nas je tokom odrastanja razvijao različite muzičke afinitete i izazov nam je bio da ih konfrontiramo i spajamo. Čini mi se da u tome uspevamo. Album "Pozivi u stranu" je prvi, a nadam se i pravi primer toga.

Ko su vam muzički uzori?

- Uh, spisak je malo poduži. Od domaćih referenci najčešće nas porede s bendovima poput Darkvud dab i Petrola, a od stranih izvođača pominje se XX, Najf, Hromatiks, ali je malo bezveze govoriti o sopstvenoj muzici kroz reference. To prepuštamo drugima. Između ostalog, dođite sutra (četvrtak) na promociju našeg albuma i svirku od 18 sati u dvorištu "Dragstora" u Beogradu, pa sami procenite.

Publika te zna kao glumca. Da li je muzika oduvek bila deo tebe?

- Muzika jeste oduvek deo mene. Svirao sam klavir celo detinjstvo, dok nisam početkom srednje škole prešao na gitaru. Tada sam i osnovao prvi bend CheGuerillaz sa svojim prijateljem i kolegom Strahinjom Blazićem. Gizmo je takođe bio deo tog benda. Svirali smo na mnogo svirki i festivala i dobijali smo uvek sjajan fidbek od ljudi nakon svirki. Bend je osnovan mnogo pre nego što smo Strahinja i ja postali i kolege na FDU. To je bila velika radost kad smo shvatili da smo obojica na istoj klasi.

Šta nedostaje domaćoj sceni i koje su vaše ambicije i planovi?

- Ono što najviše nedostaje domaćoj sceni jesu logistika i novac. Talenta ima napretek, ali finansijske podrške, kao i ozbiljnije podrške mejnstrim medija manjka. Nisam pobornik ideje da nema dovoljno publike za ovakve vrste muzike.

Da li na rok sceni postoji neko kao što je Saša Popović u drugom žanru?

- S jedne strane, voleo bih da mogu da kažem da postoji, jer bi to značilo da iza domaće alternativne scene postoji jedna jaka medijsko-produkcijska mašinerija, i to bi pre svega bilo jako zabavno videti u šta bi se pretvorilo, jer je nezamislivo stvoriti tu sliku sad, a s druge strane, smatram da je dobro da ne postoji takva koncentracija moći u jednom čoveku. Ima nekoliko figura na sceni, ali niko kao pomenuti.

Kurir/ Ljubomir Radanov