Topao glas, smisao za humor i sposobnost da u svakom trenutku spremi pravo pitanje za sagovornika učinili su Goricu Nešović jednom od omiljenih radijskih novinarki. Prošle su četiri decenije otkako je prvi put pustila glas kroz tu magičnu kutiju, a potom je svoje umeće pokazala i pred televizijskim kamerama, ali i kroz pisanu reč. Ipak, radio je ostao njena prva ljubav.
Da li je novinarstvo najlepša profesija na svetu?
- I dalje mislim da jeste. Odavno je to sastavni deo mog života, potreba a ne moranje. Kao voda ili vazduh, osnovni sastojak bez koga ne bih mogla da dišem. Nije uvek najlepše, ali je uvek lepo.
Kako ste i zašto počeli da se bavite njime?
- Kao mala maštala sam da budem detektiv ili učiteljica. Detektiv - da istražujem, otkrivam, pitam, saznajem, a učiteljica mi je bilo tako romantično i značilo je da ću stalno moći da se igram. Ima u novinarstvu elemenata i jednog i drugog.
Radili ste u medijskim kućama prema kojima mnoge generacije danas osećaju nostalgiju, od Studija B preko Trećeg kanala pa do radija B92. Jeste li s današnjim pravilima novinarstva u potpunoj sinergiji?
- Moram da ih pratim i trpim, ali naravno da ne mogu da pobegnem od sebe i da mislim da je puj pike ne važi ono staro. Sve se razvija i menja svoj oblik, ali suština ostaje ista. Divno je da se slušaoci i dan-danas javljaju i sećaju šta smo pričali pre nekoliko meseci ili dana. Mora da postoji neka priča, poruka.
Da li je radio oduvek bio vaša prva ljubav?
- Jeste. Volim i TV i pisanu reč jer su temeljniji, imaju i sliku, možda se bolje vide, ali nemaju magiju koju ima radio. On je i dalje najbrži medij, ali i najintimniji. Ima tu neku čaroliju koju drugi mediji nemaju. Na radiju se igramo sa atmosferom i glasom.
Relativno skoro radili ste kao reporter sa ulica naše prestonice, neki bi rekli da je to posao za početnike.
- Nije to bilo klasično reporterisanje. Imala sam rubriku gde je trebalo da nešto, tog jutra interesantno, podelim s gledaocima. Iz glave da smislim da bude interesantno, ako može i duhovito i da bude aktuelno.
S Draganom Ilićem obeležavate punoletstvo zajedničkog rada na radiju...
- Prepoznali smo se na keca. Trebalo je da se odredi voditeljski par za jutarnji program na B92, svima je bilo mnogo rano da svakog jutra ustaju, a mi smo oboje tada bili sa malom decom i već iskusni ranoranioci. Tako je počelo. Odrastali smo u sličnom okruženju, imamo milion tema o kojima možemo da pričamo, i privatno i na radiju. Oboje se sprdamo i na sopstveni račun, otkrivamo i svoje blamove i veoma smo iskreni.
Šta smatrate tajnom vaše dugovečnosti u novinarstvu? - Nekada su nas učili da treba da zvučimo što prijatnije. Nameštao se glas da zvuči toplo, vodilo se računa o lepoti izražavanja, da bude jasno, kratko, pitko, smisleno... Danas više nije bitno kako neko zvuči, već šta ima da poruči. Tako mene Dragan po nekad zeza pa kaže: "Ajmo, stara škola Studija B!" Ma, meni je super što su nas na Radiju S2 pustili da radimo kako mi hoćemo, jedino da nam daju da biramo i muziku, i mogla bih još 50 godina da ustajem u četiri ujutro. Inače, sledeće godine će biti 40 godina kako radim na radiju. Au, ala vreme leti. (smeh)
Moje prvo...pojavljivanje na radiju
Tresla sam se kao breza na povetarcu
Šta vas je kao tek punoletnu devojku dovelo na Studio B?
- Puka slučajnost. Osnovana je redakcija takozvanog omladinskog programa "Ritam srca", emisije koja se emitovala na Studiju B najpre u večernjem, a kasnije i u dnevnom terminu. Urednik je bio Vlada Bajac, muzički urednik Pera Janjatović, a Darko Kocjan je bio zadužen za nove, mlade, neiskusne. Svako je mogao da proba, pa neki proplivaju, a neki se samo praćakaju. U početku sam radila ankete na ulici, učila kako da priđem nepoznatim osobama, da ih nateram da mi odgovore na neka pitanja, često besmislena, ali u tome i jeste bila fora. Od sat vremena materijala, montirali smo tri minuta priče. To mi je kasnije pomoglo u kontakt-programima sa slušaocima. Bitno je bilo da ne ostanem bez pitanja, da sagovornika nateram da se raspriča. Onda je jednog dana Bajac rekao da ću voditi jednu emisiju. Tresla sam se kao breza na povetarcu, ali tako je počelo.
Jasmina Antonijević Milošević
NE PROPUSTITE
Bonus video:
