Glumica Nela Mihailović ovog leta radi punom parom. Dok u seriji "Kolo sreće" ima glavnu rolu, u "Herojima Halijarda" ostvarila je jedan od profesionalnih snova da joj direktni partner bude kolega Žarko Laušević.
Već ste igrali zajedno u "Kalkanskim krugovima"?
- Da, ali sam ipak bila očajna što nisam imala direktnu scenu sa Laušem, samo jednu masovnu gde on ima monolog. Na moju ogromnu sreću, to se promenilo u "Herojima Halijarda", gde mi je direktni partner. Igramo supružnike te 1944. godine koji u vihoru rata pokušavaju da spasu decu, tri sina i ćerku. Imali smo mnogo zajedničkih scena, fascinirana sam koliki je on profesionalac. To koliki je njegov dar, znamo oduvek, fenomenalan je glumac, ogroman profesionalac, predivan partner.
Kako ste reagovali kada ste čuli da će vam biti partner?
- Rekla sam da mi je san ostvaren. Potpuno mi je identično da mi neko kaže da mi je partner Robert de Niro ili Laušević. To je ta vrsta dara i harizmatičnih glumaca.
Počelo je i snimanje nove serije "Kolo sreće", gde tumačite lik Mare Raketić.
- Igram samohranu majku kojoj je suprug prerano preminuo. Pored dvoje dece, sa njom žive njeni otac i majka. Mara na svojim plećima pokušava da bude stub familije, da zaradi i prehrani porodicu. Veliki je borac, veoma hrabra i jaka žena. Uz sve to, nosi i tajnu iz mladosti - jednu grešku, koja je prati kroz život i koju želi da ispravi. U tim okolnostima dobija na lutriji i postaje izuzetno bogata. Uzbuđenje ove serije donosi odgovor na pitanje šta se ljudima desi kada dobiju novac.
U privatnom životu imate dve ćerke. Da li vam je ta situacija pomogla oko pripreme uloge?
- U seriji imam sina i ćerku. Igrala sam majke i pre nego što sam dobila svoju decu, to je sve do dara i iskustva. Životne okolnosti dosta pomažu glumcima u realizaciji određenih likova. Sve to može ako je temelj dar.
Radnja serije dešava se u malom mestu. Je li to olakšavajuća ili otežavajuća okolnost za vaš lik?
- Svet je globalno selo u kojem se sve zna. Ja sam iz manjeg mesta, iz Valjeva, znam i te kako šta znači selo. Uvek mi je bilo interesantno da moja baka, kad god smo pričale o nekom karakteru ili specifičnoj ličnosti, kaže da je to bila kao ta i ta iz njenog sela. Jednom sam je pitala da li je moguće da su svi ljudski karakteri postojali u njenom selu. Hoću da kažem, mala sredila ili velika, ljudi su ljudi i poprilično slično reaguju. Ova mala varoš u Srbiji može da se smesti bilo gde, ne samo u regionu.
Paralelno snimate više serija, koliko je teško? - Naravno da je teško, ali od početka znam da se radi o 200 epizoda koje će se snimati šest meseci. Paralelno neću raditi ništa drugo, jer neću imati vremena. Radiću u pozorištu, ono je uvek prisutno.
Nosite li uloge kući?
- Ne, ali postoje glumci koji to rade, i ne samo glumci već ljudi generalno koji nose posao kući. To izbegavam jer moram da napravim ravnotežu između tog porodičnog sveta, koji mi je prioritet, i posla. Verovatno bi na ovo pitanje mnogo bolje odgovorili moj suprug i ćerke.
Kako prelazite tako lako iz uloge u ulogu?
- To je stvar zanata i zato se studira FDU. Kad krećete u ovaj posao, podrazumeva se da imate dara, a na fakultetu učite zanat.
Maša Kostić
NE PROPUSTITE
Bonus video:
