Unuka jednog od pionira jugoslovenskog filma posle Drugog svetskog rata Vojislava Nanovića Jovana Stanojlović tek je pogledala film "Nečista krv - greh predaka", koji joj je na poseban način oživeo sećanje na dedu, reditelja po čijim je motivima nastao scenario za ovo ostvarenje.
Kako se sećate dede?
- Nažalost, rano je umro, imala sam 10 godina. Kao i u filmu, tako su i kod nas bile porodične čarolije. Ja sam dete njegove najstarije ćerke, a kako je, kad sam odrastala, bio već u drugom braku, nije imao odnose s naslednicima iz prvog braka. Sve to mi je ostalo u magli, bila sam još dete.
Šta je sve bio Vojislav Nanović?
- Umetnik, slikao je, radio linoreze. Njegov mlađi sin iz drugog braka krenuo je njegovim stopama, bio je profesor na primenjenim umetnostima, ali je prerano umro. Vojin duh je u celoj porodici, ali bi trebalo da bude i šire.
Koji su vam dedini filmovi omiljeni?
- Rasli smo uz dedine filmove, pogotovo s "Čudotvornim mačem". Nama kao deci je to uvek bilo najzanimljivije.
Da li bi se Nanoviću dopao film "Nečista krv - greh predaka"?
- Bio je dosta čvrst karakter. Izuzetno zahtevan, strog i profesionalan do kraja. On je otkrio Radeta Markovića, Pavla Vuisića... Mislim da bi bio zadovoljan, dosta su duboko psihološki odrađeni likovi, kojih ima mnogo.
Jeste li imali tremu kad ste gledali film?
- Jesam, jer sam ga doživela kao neko uspostavljanje veze s dedom, kao da je on opet tu. Razmišljala sam o tome kako je on razmišljao, kako je oslikavao likove... Drago mi je što su nas naslednike uključili u sve to.
Šta vama znači zadužbina Vojislava Nanovića, koja je u procesu nastanka?
- Dosta. Zadužbina bi mogla da živi, mi bismo da konkurišemo kod ministarstva za neke projekte, da se opet aktuelizuje. Bilo bi sjajno da se dodeljuje nagrada s njegovim imenom. Imam informaciju da se i na samom FDU učilo malo o njemu i njegovom opusu. On je ipak prvi posleratni režiser i nadam se da će biti prilike da se sada neke stvari isprave.
Maša Kostić
NE PROPUSTITE
Bonus video:
