Nebojša Glogovac je rođen 30. avgusta 1969. u Trebinju, u porodici sveštenika Milovana i Milene Glogovac. Porodica se preselila u Pančevo kada je Nebojša imao 7 godina.
Glogovac je imao malu ulogu školskog druga Slobodana Popadića u tada vrlo popularnoj seriji "Bolji život" (1987.), a posle srednje škole je upisao studije psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Nakon dve godine studija se predomislio i 1990. je upisao glumu na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti u klasi profesora Vladimira Jevtovića. Zajedno sa njim su studirali Nataša Ninković, Vojin Ćetković i Sergej Trifunović.
Nebojša Glogovac je ostvario brojne maestralne uloge na filmu, televiziji i u pozorištu.
Preminuo je 9. februara 2018. godine, posle teške bolesti, u 48. godini života. Sahranjen je 12. februara u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.
U jednom intervjuu koji je dao nekoliko godina pre smrti, Glogovac je govorio o svojoj velikoj ljubavi prema Crvenoj zvezdi, a tom prilikom otkrio je da mu je neostvarena želja da napravi glumački spektakl upravo na stadionu ovog fudbalskog kluba.
U to vreme Glogovac je kao veliki navijač pomenutog tima pozvan da bude član Skupštine kluba, i imao je sjajne ideje kako da pomogne timu koji mu je oduvek bio u srcu.
- Ljudi iz Zvezde su me pozvali, što sam ja prihvatio sa zadovoljstvom. Doduše, nisam bio na prvoj Skupštini jer sam imao poslovne obaveze, ali to je neka vrsta zadovoljstva i časti, da su me pozvali. Ne znam koliko bih mogao da doprinesem, ne bih voleo da budemo tamo samo maneken, nego da pokušam nešto da dobrim idejama razmrdamo – rekao je Glogovac i otkrio šta mu je velika želja:
- Da razmrdamo Zvezdu kao klub i neke dobre kontakte sa publikom ostvarimo, privučemo neke nove ljude i tako dalje. Videćemo. Moja ideja je da se jedna predstava Jugoslovenskog dramskog pozorišta igra na Marakani. To bi bio veliki projekat, da pored bine tu budu i video-bimovi. Eto, videćemo da li ćemo uspeti - ispričao je tada legendarni glumac.
"Sve je danas lako dostupno, otvoreno, a ljudi i dalje dozvoljavaju da budu jahani", govorio je Nebojša Glogovac u jednom od poslednjih intervjua.
- Biti il‘ ne biti u našem čitanju i postavci je: biti je raditi, boriti se, delovati protiv nepravde, protiv sistema koji melje ili ne biti, to jest savijati kičmu, pristajati, živeti dosadan život, kao hrčak beskonačno vrteti točak dok piramide raste.
Život je kao olovka, svakog dana je sve kraći. Potrudite se da nešto lepo nacrtate dok ga još ima
Od čega je satkana ljudska duša?
"Duša je sve ono što nas vuče ka ljubavi, idealima, dobroti, čovekoljublju, empatiji. Ljudska duša je neka promisao, kosmička sila u nama koja nas čini bližim Bogu i razlikuje nas od životinja i čini nas višim bićima."
Da li ste se ikada osetili bespomoćno?
"Kako da ne? To su faze kada misliš da je teško dalje i da nemaš snage, ali iz toga se čovek diže. Tu se i vidi ljudska snaga, jer “na muci se poznaju junaci”. Bespomoćnost nas čini jačim, jer tad iz sebe izvlačiš sve sile da se uzdigneš i nastaviš dalje."
Rađa li se čovek sa empatijom?
"Verujem da se rađa, jer to je nasušna ljudska potreba. Ali, ukoliko životne okolnosti, roditeljski dom ne pružaju podršku čovekoljublju, onda mlado ljudsko biće počinje to osećanje da transformiše u bes, mržnju, ili samoljublje. Deca koja nisu mažena, nemaju zagrljaja i ljubavi mnogo više pate i veće psihičke posledice imaju nego deca koja imaju malo hrane i odrastaju u siromašnim okolnostima.
Čini se da su moralne vrednosti (čast, poštenje, dostojanstvo, ponos, ljudskost…) skrajnute negde?
"Utisak je da je današnji svet totalno komercijalizovan i da je neka spoljna ljuštura najvažnija. Vrednosti koje su neisplative i koje ne mogu novcem da se kupe su sklonjene. Novac je postao kompletna logika ljudskog ponašanja i delovanja, što je strašno. S druge strane, ostaje potreba za vrednostima, ali taj raskorak, bojim se da će negde duboko da boli ljude i da zbog toga dolazi do gomile nesuglasica i problema.
Da li sputavate osećanja ili ih pokažete baš onako kako osetite?
"Nemoguće je uvek pokazati osećanja u punom intenzitetu kao što je nemoguće govoriti samo istinu, jer bi to bio vrlo brz put ka ludilu ili izgnanstvu. Kada bih odlučio da budem isključivo duhovno biće i da se osamim u nekom manastiru tada bih mogao mnogo lakše da govorim stalno istinu. Ali, i takva istina mora da se prilagodi nekome, jer da bi vas razumeo morate mu to reći na način koji on može da prihvati, tako da sve to ima gomilu nijansi.
Da li se čovek sa godinama više vraća korenima?
"Ja sam Hercegovac sto posto, majka je iz Nevesinja od Samardžija, baba od Vasiljevića, Glogovci iz Dramiševa kod Nevesinja. Rodio sam se u Trebinju, živeo tamo šest godina i u mom poreklu nema mrlje. Zato ako nemaš to u sebi nemaš gde ni da se vraćaš. Što smo stariji, prosto imamo više mogućnosti za to. Od 20-te do 40-te ustanovljavaš se kao čovek. To je period sticanja, formiranja porodice, stvaranja poroda. Nakon toga se javlja potreba za izvorom i kad god mogu sa radošću idem u Hercegovinu.
Koje ciljeve ste zacrtali?
"Ne pravim dugoročne planove. Sa mladim i izuzetnim rediteljem Igorom Vukom Torbicom radimo predstavu “Razbijeni krčag” po drami Hajnriha fon Klajsta i premijera bi trebalo da bude krajem januara. Jako je zanimljivo, duhovito, lucidno.
Kakva bi trebalo da bude idealna žena?
"Kako ja nisam idealan, ne očekujem ni savršenu ženu, niti to postoji. Dobra je ona koja se uklapa u tvoje prednosti i mane, kada jedno drugo popunjavate i dopunjavate i kao planinari jedno drugo vučete uz uže i pravite zajednicu od ta dva krnja objekta, kakvi smo mi ljudi. Svako od nas je pomalo krnji, ponegde mnogo jak, ponegde slab i prihvatiti jedno drugo sa svim manama i vrlinama može da bude blizu idealnog.
Rekli ste da svaki čovek ima Hamleta u sebi?
- Svaki čovek koji se usudi da misli!
Sledstveno tome, biti ili ne biti...
- Biti tj. misliti svojom glavom ili ne biti tj. dozvoliti da drugi misle umesto tebe i bezuslovno to prihvatati. Sistem uvek, i u Šekspirovo vreme, i pre njega, i posle njega... on uvek manipuliše pojedincima, pravi pritisak. Samo je ranije, rekao bih, to bivalo zakamuflirano. Danas je potpuno ogoljeno i opet funkcioniše, gotovo nepogrešivo. Neverovatno!
Šta je biti ili ne biti današnjeg vremena?
- Delovati ili ne delovati; buniti se, boriti se za svoja prava, razotkrivati prevare, ne pristajati na sistem... ili obrnuto, tj. ne biti.
Konstantan višak napora glumcima ugrožava zdravlje
- Od jurnjave za novcem da bi poplaćali kredite, mi zaboravljamo na decu, na dušu, na ljubav. Mislim da je to pogubno, jer napredak ljudske vrste ne predstavljaju kola koja idu brže i tone informacija kojima smo zatrpani. Ovaj film (Ustav Republike Hrvatske) nam pokazuje kako da se odupremo tom besmislu koje je zahvatilo čitav svet - govorio glumac Nebojsa Glogovac.
(Kurir.rs/A.M./Telegraf/Puls)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
