Svi mi koji smo život počeli sedamdesetih godina prošlog veka, kao pravi vršnjaci televizisjke karijere legendarnog Minje Subote, svedoci smo kako je ona rasla zajedno s nama.
Za mališane je tada bio verovatno najvoljeniji inženjer elektrotehnike, ali se tim pozivom nikada nije bavio. Preovladale su muzika i ljubav prema televiziji, u čijem je kreiranju tog neponovljivog dečjeg programa učestvovao zdušno i svim srcem. Od Duška Radovića je upamtio savet da se mališanima obraća kao sebi ravnima i uvek sa "poštovana deco", a to je primenjivao još otkako je napisao i najznačajniju pesmu na Ršumove stihove "Deca su ukras sveta".
Voleli su ga jednako i oni stariji, a među prijateljima koje mu je posao doveo u život jeste i jedna od najpoznatijih televizijskih novinarki Tanja Peternek Aleksić. Prvi intervju uradila je sa Minjom i njegovom suprugom Brankom pre dve decenije.
Priča o mačku Garfildu
- Kada govorimo o Minji Suboti, svi se uvek sete "Muzičkog tobogana" i njegove šale sa Jocom Adamovom ko je dobio dva, a ko tri bambija u životu. Tako je častio i nas koji smo imali sreću da mu budemo prijatelji: "E ovo si lepo, Tanja, rekla, tri bambija" - počinje Tanja priču, opisujući njihov prvi susret. - Mnogo sam volela Minju kao pravog televizijskog autora. Iako je među nama znatna razlika u godinama, njegova supruga Branka Jeremić Subota, dugogodišnja urednica Bazara, Vive i mnogih Politikinih izdanja, bila je moja prijateljica. Prava dama koja je u slobodno vreme fanatično slikala, ma, jedna posebna ličnost. Sećam se, taj intervju smo vodili na njihovom čamcu. Tada sam shvatila da Branka nije samo oličenje novinara kog sam poštovala već i topla mama sinu Milošu. Svog jedinca doživljavali su kao najveće bogatstvo u životu. Živeli su otmenim, građanskim životom, a porodica im je bila prioritet. U tome smo se prepoznali - govori novinarka, koju je potom put slučajno naveo u Odesu, zajedno sa Brankom i Minjom.
- Pošto je Branka veoma patila za njihovim kućnim ljubimcem koji je uginuo, Minja je na tamošnjem trgovačkom bazaru kućnih ljubimaca, inače najvećem na planeti, gde su životinje iz celog sveta, došao na ideju da Branki kupi mačka, žutog kao Garfild. Predložila sam mu da ga kupi, a da ga supruzi pokloni tek kad dođu kući. Tako je Garfild stigao kod njih i brzo dokazao da je mačak car. Branka je s velikim ponosom prepričavala kako, kad ostane sam kod kuće, šapom pritisne daljinski i gleda televiziju, a posebno je voleo tenis, kada bi vrteo glavom levo-desno prateći lopticu preko terena. Te priče iz njihovog života govore o tome da su bili lepa i skladna porodica koja se mnogo volela i koja je pre svega volela Miloša - ističe Tanja, i dodaje da je Brankin odlazak Minja teško podneo, o čemu su pričali i u njenoj emisiji u Beču. Kako izgleda kada 36 godina živiš s nekim i toga nekog više nema.
Debitant u osamdesetoj
Radost je ipak tokom poslednje dve godine nalazio u novom izazovu - glumi. - Minja je pre dve godine postao pozorišni glumac i dičio se time što je u osamdesetoj počeo nešto novo. Igrao je u predstavi "Dolče vita" u Madlenijanumu. Bio je "gest star", a ima jedna čarobna scena u kojoj peva pesmu "Susret" na tekst Duška Trifunovića. Minja ju je mnogo voleo. A kako je uvek bio duhovit, smislio je genijalnu repliku. Kad ulazi u poslastičarnicu, gde su postojale kocke "dolče vita", kaže: "Dobar dan, danas je subota, ja sam Minja Subota, došao sam da tražim kocku 'dolče vita'." Oni mu odgovore da im je žao jer je recept izgubljen... Jednog dana u toj poslastičarnici sačekala ga je mlada Srpkinja odrasla u Americi, ali na pesmama Minje Subote. Čim ga je ugledala, povikala je: "Neverovatno, Minja Subota! Znate li koliko je vas volela moja baka, koja kaže da se vi poslednjih 40 godina uopšte ne menjate." Minja joj kaže: "Pozdravite baku i poljubite mamu", to je tekst koji je u predstavi dopisao sam - otkriva Tanja.
Lični prevodilac Đorđa Marjanovića
Pomenuta predstava povela ga je na brojna putovanja, između ostalog i u Beč. - Tu smo snimali emisiju pre dve godine, a onda su dobili poziv da idu u Minsk. Bilo je to prošle godine, pred pandemiju, i jedva je dočekao. Tamo sam bila svedok da Minju i dalje prepoznaju na ulici. Prišla je jedna starija gospođa i rekla: "Vi ste pevali sa Đorđem Marjanovićem." E to je posebno zanimljivo. Minja je veoma voleo i poštovao ljude. A Đorđe je bio jedan od njih. Kad je počeo otežano da govori, Minja mu je postao neka vrsta prevodioca. Đorđe je uz Minju mogao da da i intervju. Jedne godine sam u Ruskom domu, na proslavi Đorđevog rođendana, svedočila kako su zajedno pevali. To govori kakav je bio Minja Subota. Ne samo odan prijatelj nego su ljudi uz njega uspevali da prebrode teškoće - priča Tanja i seća se anegdote sa Minimaksom. - Umeo da bude i malo oštar prema Minji, koji je uvek bio blag, kako je bio i u životu, pravi gospodin. Postoji Minjnina divna priča o tome kako je televizija bila zasuta brojnim pismima gledalaca koji su zapravo pokušali da ga brane od Minimaksa. Sve to govori u prilog tome da je Minja izazivao nežnost među ljudima - zaključuje autorka emisije "TV lica... kao sav normalan svet".
I iza kamere se radovao mališanima
Voleo dečje rođendane
Tanja se seća i jednog porodičnog okupljanja na kojem je prisustvovao Minja.
- Na sve te proslave unosio je neko fantastično veselje. Sećam se kako smo jedan rođendan moje mlađe ćerke slavili uz prijatelje različitih generacija. Odjedanput je nastala opšta radost kada se stvorio red mladog sveta koji je želeo da se fotografiše sa Minjom. Oni mali iz osnovne škole, drugari starije ćerke sa faksa, a onda i mi stariji, koji smo ga voleli sa televizije i pevušili s njim uz "Muzički tobogan".
Kurir.rs Jasmina Antonijević Milošević
NE PROPUSTITE
Bonus video:
