Kad ga pitaju koga je fotografisao čuveni Brajan Rašić sa Dorćola i oficijalni fotograf Rolingstounsa odgovara da ne zna!
"Znam samo koga nisam fotografisao. To su samo ovi što su pomrli pre mene", u specifičnom beogradskom duhu odgovara Brajan.
Zaista, ne postoji svetska zvezda koja nije viđena njegovim objektivom i okom, od Dejvida Bouvija, Ozija Ozborna, Tine Tarner, Ejmi Vajnhaus, Tejlor Svift, Lenija Krevitca, Piter Toša, grupe Mednes, Duran Duran...
Kad je napustio Srbiju, preko Ciriha se naselio u Londonu, gde je morao da objašnjava svoje ime i poreklo.
"Branislav ne može niko da kaže, kolega mi je rekao "Zoveš se Brajan i gotovo!". Posle je bila ekspanzija Istočne Evrope, imali smo cenjen pasoš za lopove u svetu. Nije nam trebala viza. Kupiš povratnu kartu za avion, kao ostaješ nedelju dana, i s tom kartom i pasošem prođeš, niko to nije gledao", ispričao je fotograf.
U sećanju mu je ostala Kejt Buš iz osamdesetih, koja se uopšte nije slikala, ali na njegov predlog i opšte iznenađenje, odmah je pristala.
"Uvek su mene zvali, pratio sam svoj put i šta ti Bog da. Prvi put sam Stonse gledao 1973, u Zagrebu 1976. Ali tad sam bio fan, mada sam uneo aparat i napravio neke fotke. Princip je da sarađuješ sa PR, još osamdesetih su to shvatili kao biznis, sve su oni radili. O slikama odlučuje barem troje ljudi, oni moraju da odobre", ispričao je Rašić.
Njegova najveća sposobnost je, kako kaže, da uhvati trenutak, što je bilo teško u vreme analogne fotografije sa 36 snimka.
"To ne može da se kupi ili nauči, ili jesi ili nisi", zaključio je Dorćolac.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
