Jesen koja je lagano na izmaku uredila je tako da se glumac Strahinja Blažić publici predstavi u najrazličitijim ulogama. Pored pozorišta, u kojem je posle tri godine zaigrao u jednoj premijeri, novom komadu "Gospođica Julija" kao zavodnik Žan, na velikom platnu publici se poklonio i nakon prvog prikazivanja ostvarenja "Pucnji u Marseju", gde je igrao Miju Kralja.
Na televiziji ga gledamo kao udbaša u "Crnoj svadbi" i jednog naizgled običnog momka Dragana u komediji "Feliks". Dok iščekujemo poslednjih pet epizoda koje će se naredne nedelje prikazati na Kurir televiziji, Strahinja evocira sećanja i na snimanje ove humorističke serije.
Šta je presudilo da prihvatite ulogu u "Feliksu"?
- Više faktora, ali pre svega mlada ekipa saradnika, počevši od producenta Đorđa Vranješa. Stekao sam utisak da je čovek od poverenja, ambiciozan i pošten. Potom, tu su i momci iz "Nomad produkcije", koji su radili na vizuelnom identitetu serije. Pored uloge i scenarija, važno mi je i s kim radim.
Ono što publika vidi jesu upravo partneri, a ovoga puta ekipa je baš odabrana, Tika Stanić, Tanja Bošković, Danica Maksimović, Petar Božović, Jovan Mijović...
- Reč je o ostvarenim i priznatim kolegama. Bilo je momenata kada smo se više i manje slagali, ali tako je u svakoj zajednici. Ipak, dobro smo funkcionisali i delili dobro raspoloženje, što je najvažnije kada se snima sitkom. Bitno je da prenesemo radost i igru gledaocima. Nadam se da smo u tome i uspeli.
Da li je najteže igrati u komediji?
- Čini mi se da je komedija potcenjena, kao i ljudi koji se bave humorom. A on je veoma važan, pre svega za mentalno zdravlje i za zdravlje duše. Meni humor mnogo znači u životu i on je jedna od glavnih komponenti mog identiteta. Njime se borim sa svim svojim strahovima, kompleksima i frustracijama. Teško je nasmejati ljudem pogotovo kada je reč o televizijskom formatu, gde nema živog prisustva publike. Onda ne zavisi od glumca da li će neka fora i šala dopreti do gledaoca. Ipak, najvažnije je da li smo uspeli da prenesemo pozitivnu energiju i radost.
U isto vreme gledamo vas i u "Crnoj svadbi", žanrovski potpuno suprotnoj seriji.
- Ova serija se izdvojila od ostalih, to mogu da kažem i kao gledalac i kao akter. Strahinja Madžarević je maestralno napisao tekst. To je prvi put da sam ceo scenario pročitao s mobilnog telefona, da ga nisam čitao s papira kao uvek. Sjajni su i direktor fotografije Igor Marović i reditelj Nemanja Ćipranić. Napravili su odličan horor-triler kom egzorcizam daje posebnu notu. I publika lepo reaguje, pa se nadam da ćemo raditi i drugu sezonu.
Madžarević je pisao scenario i za komad "Ukalupljivanje". Možete li da kažete kako vam je pozorište baza, a rad pred kamerom neki viši nivo?
-To su dve strane iste medalje. Igra je jedna, a okolnosti su drugačije. Želeo bih da se razvijam paralelno i na filmu i na televiziji i u pozorištu. Scena nadomesti ono što ne možete da dobijete na televiziji i obrnuto. Svakako da ima dosta prepreka na tom putu, ali važno je da čovek ide ka cilju.
Publika vidi glamur i sjaj, ali ne i činjenicu da glumac najčešće čeka da bude izabran. Jeste li bili svesni toga kada ste se upuštali u glumu?
- Nisam i retko ko je toga svestan. Gluma je način mišljenja, pa se od glumca stalno očekuje nešto novo i nešto što ga odvaja od drugih. Ume to da bude i frustrirajuće. To je breme s kojim se nose svi glumci, pa je važno da sačuvate sebe u okolnostima koje nisu prirodne. Tek kada završite akademiju, shvatite koliko ništa ne znate.
Manje-više je isto u svim profesijama.
- Ne mislim da je gluma teža od bilo kog drugog posla. Svaki je težak na svoj način, ali ono što glumu čini drugačijom jeste ta neegzaktnost. U njoj dva i dva nisu uvek četiri. Najbolje je kad ljudi poveruju da je njihov zbir šest. Na akademiji naučite mnogo zanatskih stvari, ali posle shvatite da morate još mnogo da naučite da biste plivali. Stalno se razvijate tako što sumnjate. Čovek koji ne sumnja ne može ni da napreduje. To ume da bude teško, nekad i nepodnošljivo.
Vi ove jeseni imate mnogo povoda za zadovoljstvo. Između dve pomenute serije publici ste se poklonili i nakon premijere filma "Pucnji u Marseju" kao Mijo Kralj, jedan od učesnika u atentatu na kralja.
- To snimanje donelo mi je lepo iskustvo. Važno je što se snimio taj film, jer je bitna tema kojom se niko ranije nije bavio u ovom formatu. Uglavnom su tretirali ubistvo i tu se završavala svaka priča o kralju Aleksandru, a ni sam nisam znao mnoge činjenice o suđenju kojima se reditelj Gordan Matić sa svojom ekipom bavio dve godine pre snimanja.
Da li vam je zanimljivije bavljenje glumom kada je ona u službi oživljavanja istorije ili kada budi svest o nekim društvenim problemima?
- U ovom poslu najvažnija je raznovrsnost. Onda svaki sledeći posao može da donese i odmor od prethodnog. Da nije tako, upadali bismo u monotoniju koja se teško prevazilazi.
Gluma vam omogućava i da često ponesete kaput drugih ljudi. Je li njena prednost to što možete u svačiju kožu da uđete?
- Kompliment je za glumca kad mu kažu da može da bude sve. Međutim, imperativ uspeha u današnjem vremenu postao je nepodnošljiv. Morate po svaku cenu da budete uspešni, u suprotnom, stavlja se jednakost između neuspeha i smrti. Po meni, neuspeh je korak do uspeha. Najviše sam u životu iz neuspeha učio i došao ovde gde sam zbog njih. Paradoksalno je kod čoveka što ih se stalno iznova plaši. I kad je nekad nešto stvarno dobro, važno je da se ide dalje.
Čeka vas i premijera filma "Zlatni dečko"?
- To je debitantski film Ognjena Jankovića. Tema je zanimljiva i donosi nešto novo o fudbalu i sve što prati fudbal. Na nama je da radimo, a onda sve nekako ide svojim tokom. Ako ste posvećeni i trudite se, napravićete nešto. Tako je i u životu i u glumi.
Stiče se utisak da ste baš vredni.
- Važno je imati radnu etiku. Nekad nemate snagu, možda vam ne ide, ali sutra nađete novu snagu da prevaziđete prepreke. Volim da radim, da razmenjujem iskustva i mišljenja s ljudima od kojih može nešto da se nauči. Samo tako može da se postane bolji.
Šta vam je gluma donela, a šta odnela?
- Otkako sam počeo da se bavim glumom, još kao srednjoškolac, doživeo sam renesansu svoje ličnosti. Pronašao sam se u njoj. Nisam bio neki đak i pubertet mi je bio dosta turbulentan. Ispostavilo se da je gluma sublimacija svega što me zanima, počevši od muzike i pisanja. Ovaj posao doneo mi je mnogo lepih stvari, a uskratio sve drugo čime se ne bavim. (smeh)
Vaše starije kolege kažu da prolaznost vremena ne uzima samo već i donosi nove izazove.
- Sve je stvar koja vam je filozofija života. Kraj je neminovan, ali kao što je neko mnogo pametniji od mene rekao, kao i izlazak sunca, i zalazak ume da bude veoma lep.
Kurir.rs/ Jasmina Antonijević Milošević
NE PROPUSTITE
Bonus video:
