Tiho, kako je i živeo jedan od zlatne generacije manekena uz Đoku Kortinu i Nevena Bošković, sedamdesetih do devedesetih godina, Andrija Đorđević preminuo je 18 decembra. Poslednjih nekoliko godina više vremana provodio je u Surduku pored Dunava nego u Beogradu gde je rođen i imao stan. Dugo godina radio je kao predsednik Udruženja manekena, a danas tu funkciju obavlja Kortina.
"Od svih manekena moje generacije, sa Andrijom sam bio u najčešćem kontaktu. Odlazio sam u Surduk gde je on pronašao mir sa malim simpatičnim psom mešancem. Bio je ozbiljan srčani bolesnik. U Beograd je dolazio retko, samo na lekarske kontrole. Ređe smo se viđali protekle godine zbog kovida, ali čuli smo se telefonom svakih desetak dana i uvek dugo pričali. Poslednji put tri dana pre nego što nas je napustio. Bio je divan prijatelj, gospodin, čiste duše, blage naravi i skroman. Mnogo mi ga je žao jer sam ga doživljavao kao brata rođenog", kaže bivši mankenen Dragan Jakovljević i brat čuvenog lekara Mome Jakovljevića.
I Đorđe Kortina ima samo lepe reči o kolegi.
"Pamtiću ga kao dobrog prijatelja. On je bio vredan i skroman čovek. Važio je za najlepšeg muškarca među nama manekenima. Na turnejama smo često bili i cimeri. Zakazivao je sastanke u osam ujutru. Niko ne bi došao pre pola deset. Uvek je bio precizan i tačan", seća je Kortina.
Na večni počinak Andriju Đorđevića će njegove kolege i prijatelji ispratiti u subotu, 25. decembra, na Novom bežanijskom groblju u 12.15.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
