Glumac Svetozar Cvetković priznaje da je vrlo samokritičan, ali da je popustljiv prema drugima, pa naglašava da često sebi traži mane.
Dramski umetnik Svetozar Cvetković, osim u matičnom pozorištu “Atelje 212”, sledeće godine imaće premijeru predstave i u BDP-u. Kako kaže, pozorište je dosta pretrpelo zbog pandemije korona virusa.
- Pozorište je najviše pretrpelo jer više nema nekih ljudi koji su puno značili za pozorište. Nema ni onih koji su akteri na sceni i iza scene, na kraju krajeva i u publici. Najviše smo pretrpeli gubitkom ljudi kojih više nema. Samo pozorište je moralo nešto da izdrži kao organizam i postojao je jedan trenutak kada je postojala kriza gašenja pozorišta. Gašenja kao jedne potrebe i čuvanja cele populacije od nečega što i dan danas ne znamo kako se stvorilo i kako se razvija između nas, ali i dalje odnosi živote. U svakom slučaju jeste pretrpelo - kaže za “Blic” Svetozar Cvetković.
Ali bili ste u “glumačkoj kondiciji” i za vreme korone?
- Kao što sportista ne izlazi na teren pola godine, pa se od njega očekuje da “ubada“ trojke u košarci ili da daje golove, a on više ni iz penala ne može da daje golove, tako smo se i mi trudili da radimo druge stvari koje su vezane za naš posao, na drugim medijima, kako bi održali sebi kondiciju i da se na neki način vraćamo u svim pozorištima korak po korak, a u BDP-u krupnim koracima. Pozorište ima želju da napravi, ne jedan svoj kambek iz pedesetih godina, kada je ovo pozorište bilo najznačajnije pozorište u gradu, nego jedan svoj novi kvalitet na kome mogu da mu zavide ne samo pozorišta ovde, nego kako su rekli i Haris Pašović i Ivica Buljan, da postigne nešto sa čime može da ide u korak sa svetom.
Dosta radite na serijama. Da li ih birate isključivo po kvalitetu scenarija ili vam je presudan honorar?
- U poslednje dve ili tri godine nikada nismo imali tako jaku produkciju na televiziji. Iz nekih izvora pretpostavljam da će to tako uslediti još dve-tri godine, ta neka vrsta hiperprodukcije. Mislim da se već dugo snima između dvadeset i trideset serija na teritoriji Srbije. Mislim da je to jako dobro za mlade glumce, jer im to daje šansu koju mi nismo imali kad smo završavali fakultet. I mislim da ako je i deset posto toga što radimo dobro, da je to vrlo značajno. Kod mene su uvek neko merilo za to šta radim predstavljali ljudi sa kojima radim, ali i to šta radim. Uz sve to ide i ono od čega se živi, kako god okrenete.
Da li nešto zamerate sebi?
- Da, mnogo toga, ali to su stvari koje držite za sebe.
Da li opraštate lako?
- Sebi ne, drugima da.
Toliko ste kritični?
- Da.
“Radio Mileva“ je nešto sasvim drugačije u odnosu na ono što ste do sada radili. Komedija je u pitanju, ali vi imate ozbiljnu ulogu. Koliki je to bio izazov?
- Uvek vam je izazov kada vam daju nešto u čemu niste učestvovali do sada. Hvala produkciji da je imala poverenja u to da ja mogu tako nešto da igram. Što se tiče reditelja, Juke, sa njim sam imao priliku da radim pre dvadeset godina. On je bio asistent režije na jednom filmu koji sam radio u Sarajevu. Tad smo se upoznali. Znao sam da se radi o ozbiljnom čoveku. Na kraju krajeva jednu od najgledanijih serija bivše Jugoslavije je on radio i napravio veliki uspeh sa njom. Sama podela svih ljudi koji rade na ovoj seriji mi je veoma, veoma značajna. Ta podela imponuje i veoma mi je značajno što sam tamo.
Svaki glumac traži nekog na koga može da se ugleda, kako bi što bolje obojio ulogu. Pošto igrate psihijatra, na koga ste se vi ugledali dok ste gradili ovaj lik?
- Posao glumca je da na neki način ne samo reprodukuje, nego i da osmisli karakter onoga koga tumači. Zahvaljujući iskustvu koje imam, a ono može biti ili sopstveno ili nekog drugog, jeste da pokuša da ga preslika ili kreira. Ja sam to radio isto i na ovom liku posmatrajući ljude oko sebe. I tačno znam trenutak u kom sam našao nešto što bi bila zamena za taj moj lik u stvarnom životu, a to neću da vam kažem ko je. (smeh)
Vaša supruga Jelena Đokić i vi ste jedno drugom kritičari. Posle serije “Crna svadba“, da li biste voleli da se pojavite u nastavku i kako ste gledali na njene scene u toj seriji? Da li ste joj nešto zamerili ili da li biste nešto ispravili kao posmatrač?
- Pa bila je neka srećna okolnost da ja nisam bio tu kada se serija emitovala. Gledao sam kasnije pa nismo toliko pričali o tome. To je nešto što je ove godine, i po oficijelnim analizama pretraživača Gugla, nešto za šta su se ljudi najviše interesovali. Nešto što je postiglo najveću pažnju kod nas. Imao sam sreću jer sam radio debitantski film Nemanje Ćipranića, da taj njegov scenario prvi pročitam i da ga odnesem na mesto odakle sam pretpostavio bi ta serija mogla da krene. To se tako ispostavilo. Zadovoljan sam kad sam pogledao kako je sve to ispalo.
(Kurir.rs/Blic)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
