Milan Marić (31) obeležio je 2021. godinu ulogom u filmu "Toma", sada je ispričao još neke zanimljivosti o samom filmu i ulozi koja nikog nije ostavila ravnodušnim.
- Nisam vičan pevanju i nikada pre ovog filma to nisam radio. Imao sam mali strah kako ću se snaći. U svim scenama zaista pevao, nisam blefirao! Kasnije je u montaži ubačen glas Aca Pejovića, koji je to uradio fenomenalno - rekao je Marić u intervjuu za Informer.
Šta ti je bilo najizazovnije u izgradnji lika Tome Zdravkovića?
- Pre Tome igrao sam uglavnom uloge opasnih momaka. Prvo u "Državnom službeniku", gde igram agenta BIA, a onda i kriminalca u "Besi". U "Tomi" je trebalo da dočaram čoveka koji je satkan od emocija, koji se bori sa sobom i koji je delimično desktruktivan. Bilo je izazovno da prihvatim tu ulogu.
Tokom snimanja dirljivih scena i sam si zaplakao...
- Bilo je dosta takvih scena. Ne doživljavam sebe kao nekog krutog čoveka. Drugi me tako doživljavaju jer je to moja maska, samo ja znam kako se osećam... Zato mi nije bilo čudno što sam plakao na setu.
Kog pevača bi voleo da glumiš posle Tome Zdravkovića?
- Nikad ne pravim planove šta bih voleo da igram. Puštam da to odluče drugi ljudi.
Kakva je bila saradnja s Tamarom Dragičević, koja u filmu igra Silvanu Armenulić?
- Tamaru poznajem još iz Omladinskog pozorišta "Dadov". Dve godine smo zajedno pohađali i FDU. Bili smo različita generacija jer je dve godine starija od mene, ali smo se sretali. Bilo mi je prijatno sa njom na setu. Odlično se snašla u ulozi Silvane. Oboje smo imali želju da taj film uspe.
Bio si aktuelan i zbog serije "Besa", a uskoro završavaš snimanje treće sezone "Državnog službenika". Koji su tvoji sledeći projekti?
- Želim malo da se odmorim. Kada dođem sebi, videću šta dalje.
Popularni glumac kaže da nikada ne bi mogao da živi kao njegov junak Luka iz hit trilera "Besa".
U seriji "Besa" igraš kriminalca Luku. Kako ti se čini taj svet podzemlja?
- Nikad nisam bio u situaciji da budem s one strane zakona niti mi je neko nudio da se bavim takvim poslovima. Iskreno, taj svet mi uopšte nije zanimljiv i uzbudljiv. Moj junak plaća cenu jer u životu nije imao izbora i ne oseća se baš potpuno slobodno u sopstvenoj koži. On postaje monstruozan onog trenutka kada je sateran u ćošak i kada nema izlaza, tada podivlja. Ne bih mogao nikada da budem takav.
Koje su tvoje novogodišnje želje?
- Svake godine želje su mi, manje-više, iste. Prvenstveno zdravlje, a onda, ako može, i malo "ekstra priloga". A to je sreća i da i dalje budem svoj.
Da li si ikada poželeo da odustaneš od glume?
- Kada mi je u nekim trenucima teško ili se razočaram zbog nečega, često pomislim da bih voleo da odem na pusto ostrvo i da nikog ne vidim i ne čujem. Međutim, to me brzo prođe... Nikad nisam poželeo da odustanem od glume. Ovaj posao me ispunjava, osećam se življim i sve dok tako bude, baviću se njim. Onog trenutka kad se taj rezervoar bude ispraznio, možda i pomislim da odustanem od glume, ali još sam mlad da bih tako nešto pomišljao.
(Kurir.rs/Informer/Saša Kostić)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
