Pre tri dana počelo je snimanje filma "Pukotina u ledu", za koji je rediteljka Maja Miloš inspiraciju pronašla u bajci "Pepeljuga".
- Izabrala sam narativne motive "Pepeljuge" jer devojčice uči da žena postaje princeza kad prigrli svoju seksualnost. Kroz istoriju su interpretacije "Pepeljuge" postajale sve više seksističke, a uloga princa tumači se kao uloga muškarca koji rešava njene probleme - istakla je Maja.
Posebno podsećanje na priču o lepotici koja sreću nalazi u prinčevom zagrljaju nije neophodno. Raširila se celim svetom, pa danas gotovo svaka zemlja ima svoju verziju "Pepeljuge". Sve one, na svoj način, govore o kulturološkim karakteristikama podneblja na kom su nastale.
Od Kine do Evrope
Zapad je upoznao priču kada ju je objavio Šarl Pero 1697. godine, ali pripovedanje o devojci koja je nepravedno prisiljena da bude sluškinja, a onda kasnije postaje deo kraljevske porodice, vekovima ranije pričana je u Kini za vreme dinastije Tang (618-907. godine) u priči o Je Šen. Po ovoj verziji, zla maćeha i njene jednako okrutne ćerke ubijaju životinje, prijatelje Je Šen, ali na kraju su uništene i devojka osvaja kraljevu ruku.
U Evropi, pre Peroa, ovu priču je pesnik Đanbatista Bazile (1566-1632) preradio u Italiji, a potom je dorađivana i objavljivana i u Nemačkoj, Rusiji i drugim zemljama. Iako ima više od trista verzija, najpoznatija je ublažena varijanta braće Grim, koja se i danas priča mališanima širom planete. Ublažena, jer je u prvobitnoj verziji sadržala jezive scene, kada Pepeljugine zle sestre seku nožne prste i pete kako bi mogle da obuju cipelicu, do tragičnog završetka zlih sestara kojima ptice iskljucaju oči. Iako se njihova poslednja varijanta danas smatra najčitanijom, malo je poznato da je braću Grim u stvaranju ove priče inspirisao naš veliki Vuk Stefanović Karadžić.
Crkva umesto dvorca
Srpsku verziju bajke o Pepeljugi zabeležio je Vuk Stefanović Karadžić 1853. u Beču, kao srpsku narodnu umotvorinu, delimično se oslanjajući na prvobitne verzije. U njegovoj varijanti glavna junakinja zove se Mara, ne ide na bal i ne nosi cipelice, već u papučama nedeljom odlazi na liturgiju u crkvu. Najviše vremena provodi pored vatre i pepela, pa je tako prozvana Pepeljuga. Njena nesreća počinje u trenutku kad joj je u jamu, uz koju je prela, upalo vreteno, zbog čega joj se majka pretvorila u kravu. Zla maćeha naređuje da se krava zakolje i na prevaru da devojci da jede njeno meso. Nakon spoznaje da je prevarena, Mara se veoma rastuži, ali joj pomoć pružaju kravine čarobne kosti.
Svi motivi u Vukovoj verziji nisu slučajni. Nastala je u siromašnoj patrijarhalnoj sredini, pa je razumljivo što devojka nosi papuče. Liturgija je bila jedna od retkih prilika u kojima je srpska devojka mogla svečano da se obuče, a na kraju maćeha je Maru od princa sakrila pod korito. Razotkrio ju je petao kada je skočio i glasno zakukurikao. U skladu s narodnim verovanjima, upravo ova domaća životinja najavljuje dan i prestanak delovanja zlih sila. Dobre vile koje pomažu Pepeljugi zamenjuje majka pretvorena u kravu, a i kad je zakolju, Pepeljuga odlazi na njen grob kad god joj je teško. Inače, u srpskom folkloru obeležje groba voljenih osoba označava mesto spasenja onih koji ostaju da žive. Jasna poruka Vukove verzije ove bajke puna je narodne tradicije, biblijskih, srpskih i narodnih mitova, sa jasnom porukom da dobri ljudi uvek budu nagrađeni.
Nelina Pepeljuga odlazi na fakultet
Govoreći o načinu na koji vaspitava svoje ćerke, glumica Nela Mihailović svojevremeno je otkrila verziju čuvene Pepeljuge koju je prepričavala svojim naslednicama.
- Simpatično mi je što je jedna moja drugarica koja ima tri ćerke, a veoma joj je važno da se sve tri školuju i da završe fakultete, promenila kraj Pepeljuge. Kad im čita, uvek završi rečenicom: "Kad je Pepeljuga probala cipelicu i našla svog princa, otišla je s njim na fakultet da završe studije!" U njenoj verziji bajke nema udaje. Tako sam i ja govorila mojim ćerkama - rekla je Nela kroz osmeh.
Koreni u staroj Grčkoj
Pre svih pomenutih verzija, zabeleženo je i to da je u spisima grčkog filozofa i geografa Strabona (63 g. p. n. e. - 24 g.), Diznijeva princeza zaista živela u jugoistočnoj Trakiji oko petstote godine pre naše ere. Zvala se Rodopida i bila je izuzetne lepote. Kada je kao robinja prodata robovlasniku Karaksosu, završila je u Egiptu, gde se isticala lepotom i belom puti. Zadivljen lepotom Grkinje, Karaksos joj je poklonio staklene cipelice. Umesto maćehe i polusestara, zavidele su joj ostale robinje, a ulogu princa ovde ima faraon Amazis. Kada ju je ugledao na jednoj svečanosti u Memfisu, poželeo je da se oženi njom. Kako posle svečanosti nije mogao da je pronađe, naredio je Horusu, bogu kraljevske vlasti, da je nađe. Pretvoren u orla, Horus je odleteo do devojke i uspeo da joj uzme jednu staklenu cipelicu. Potom su faraonove sluge isprobavale cipelicu na svakoj ženskoj nozi u kraljevstvu i Rodopida je pronađena. Kao faraonova žena, lepa Grkinja postala je uzor svim Pepeljugama koje su se širom planete kasnijih vekova poudavale za prinčeve.
Kurir.rs Jasmina Antonijević Milošević
NE PROPUSTITE
Bonus video:
