Nakon premijere u Leskovcu, film "Bilo jednom u Srbiji" reditelja Petra Ristovskog počeo je svoj bioskopski život širom naše zemlje. Snimljen na teritoriji južne Srbije, slikovito prikazuje život srpskog Mančestera između dva svetska rata, kako još zovu grad koji je ovde u centru pažnje.
Tome su doprineli i njegovi protagonisti, a glavni mušku ulogu tumači Viktor Savić. Lik Coneta doneo mu je novo iskustvo, iako je prvi put pred kameru stao pre skoro dve decenije.
Koliko vam je sličan lik Coneta?
- Jedan od razloga što sam prihvatio da radim film zapravo su poruke koje nosi. Među glavnim je ona da, bez obzira na sve, familija ostaje. U seriji će se čuti jedna rečenica iz Biblije: "Džaba ti da ceo svet zadobiješ ako duši svojoj naudiš." Imaš priliku da vidiš šta ti donosi materijalno, a šta ono drugo. Vaspitan sam tako da ambicija za poslom i materijalnim bude u drugom planu.
Serija počinje sa emitovanjem na jesen?
- Ceo materijal je snimljen, ali smo sada svi fokusirani na film.
Kakve ste uspomene poneli iz Leskovca?
- Ljudima je obično asocijacija na ovaj grad roštilj, ali ja sam se najmanje bavio roštiljem tamo. Priroda na jugu je neverovatna. To sam primetio snimajući ovaj film, ali i domaćine, koji su topli i otvoreni. Mnogo su nam pomogli da se osetimo kao kod kuće.
Da li vam je bilo teško da glumite na drugačijem dijalektu?
- Na fakultetu smo imali predmet dikcija, tu smo učili razne dijalekte. Kako menjamo likove, menjamo i njih, to je oruđe glumca. Imali smo lektore koji su radili sa nama. Ali nije to najvažnije čime smo se bavili, jer ljudima sa juga smeta kad se dijalekt predstavi kao vic. Želeli smo da predstavimo odnose i priču, a dijalekt je služio da se oni lepše prikažu.
Vaša partnerka je Teodora Ristovski. Da li je bio problem snimiti intimne scene u okolnostima kad je njen suprug režiser?
- Intimne scene mi nisu bile problem jer smo svi mi profesionalci.
Kakva je atmosfera vladala na setu?
- Lepo smo radili, svi smo drugari i već smo sarađivali. Znamo se dugo, pa smo se i ovoga puta igrali kao da smo izašli na igralište ispred zgrade.
Pandemija koronavirusa često je prekidala set. Da li je bilo teško raditi sa pauzama?
- Veoma dugo smo snimali film, možda tri godine. Bilo je komplikovano da se vratimo na set posle pauze, ali hvala reditelju koji je umeo da nas vodi.
Senku na naše živote, pa i umetnost bacio je sukob između Ukrajine i Rusije, koji je podelio ljude. Kakav je vaš stav?
- Nisam za rat. Svi treba da uputimo molitve za pravoslavnu braću, i za ruski i ukrajinski narod, naravno, i za ruski narod u Ukrajini.
Kurir.rs Andrijana Stojanović
NE PROPUSTITE
Bonus video:
