BEOGRAD - U drugoj epizodi podkasta „Evrovizijske priče” novinar Švedske televizije Jovan Radomir govorio je o svom voditeljskom iskustvu sa ovogodišnje „Pesme za Evroviziju” i ocenio da bi predstavnica Srbije Konstrakta mogla da osvoji 12 poena - i od Šveđana, i od gledalaca iz drugih zemalja.
Novinar Švedske televizije (Sveriges Television) Jovan Radomir je u RTS-ovom podkastu Evrovizijske priče govorio o tome kako se dogodilo da bude u voditeljskom timu nacionalnih takmičenja u Srbiji 2020. i 2022. godine, a opisao je i kakve su razlike između festivala u Srbiji i Švedskoj.
Prisetio se i kako je bio pozvan da saopštava glasove za Švedsku na „Pesmi Evrovizije” 2004. i 2005. godine, a preneo je iskustva iz selekcionog žirija za švedski „Melodifestivalen”.
Jovan Radomir je pokazao i svoje evrovizijsko znanje i opisao koliko su popularni podkasti u Švedskoj.
Za mlađe koji je znaju, Radomir je opštepoznata TV ličnost u Švedskoj i verovatno najpoznatiji Šveđanin srpskog porekla.
Našim gledaocima ostao je u sećanju kao novinar koji se redovno uključivao iz studija švedske TV u finalnoj večeri televizijskog prenosa za izbor Pesme Evrovizije - ćovek koji je saopštavao ko je koliko poena dobio prema odluci švedskog žirija.
Dame ga posebno pamte jer su mnoge uzdisale za njim kad god se pojavi na TV ekranima.
Jovan Radomir ima 59 godina, rođen je 8. septembra 1963. u Srpcu u SFRJ. Poznata je švedska televizijska ličnost srpskog porekla. Dvaput je objavljivao rezultate švedskog glasanja na takmičenju Pesma Evrovizije, 2004. i 2006. godine a napisao je i tekst za englesku verziju pesme „Molitva“ Marije Šerifović, predstavnicu Srbije i pobednicu na takmičenju Pesma Evrovizije 2007. Godine 2011. je izdao srpski kuvar na švedskom jeziku.
Zajedno sa koleginicom Draganom Kosjerinom je bio voditelj izbora srpskog predstavnika za Pesmu Evrovizije 2022. godine.
Ja sam švedski Balkanac!
Svojevremeno je izjavio da je srpski Balkanac i objasnio da se svi stranci koji dođu u Srbiju stalno hvale kako su dobro jeli i pili, pa je bilo logično da sve to sažme u knjigu...
Švedska televizijska zvezda srpskog porekla Jovan Radomir, te simpatični voditelj i autor zapaženih dokumentaraca, pre četiri godine pričao je za Informer o svom odrastanju u Švedskoj, karijeri na televiziji, Evroviziji, ali i o stvarima iz privatnog života.
Vojsku služio u rodnoj Jugoslaviji
Na početku razgovora Jovan se najpre osvrnuo na svoje odrastanje u gradiću Katrineholmu, u koji su se svojevremeno iz Jugoslavije doselili njegovi roditelji: - U Švedsku sam došao sa dve godine. Moji roditelji su otišli 1965. godine za Katrineholm, mali gradić usred Švedske. Otišli su da rade, da stvore sebi neku budućnost, a ja sam tamo odrastao. Zanimljivo je da sam pre par godina postao počasni ambasador tog grada, što je za mene bilo veliko priznanje. U tom gradu sam završio osnovnu školu i gimnaziju, a kasnije sam otišao u Geteborg, gde sam studirao na Pedagoškoj akademiji. Nakon toga sam otišao da odslužim vojni rok u Jugoslaviji (smeh).
Zašto si se odlučio da služiš JNA?
- Imao sa dvojno državljanstvo i mogao sam da odlučim gde ću služiti vojsku. Bio mi je veći izazov i interesantnije da služim vojsku u Jugoslaviji prvenstveno zbog jezika. Do tada sam samo osetio leto u Jugoslaviji kad sam odlazio u Bajince, u Bosnu, da posetim dedu i babu. Vojsku sam služio u Puli, a onda sam prebačen u Novi Sad. Bilo mi je sjajno, mnogo toga sam naučio, imao sam prijatelje iz cele bivše Jugoslavije. Što se tiče ljubavnih iskustava, nisam se baš proslavio. Svako ko je služio JNA u uniformi zna da devojke nikad nisu volele vojnike (smeh).
Privatan život i ćerkica Joni
Sa Johanom Rejmer imaš ćerku Joni. Jesi li privatno bliži švedskom liberalizmu ili balkanskoj patrijarhalnosti?
- Držim do porodice, familija mi je jako važna, ali verovatno sam u vezama više Šveđanin nego Balkanac (smeh).
Radomir je predavao švedski i srpski jezik, pošto je tamo bilo dosta naših ljudi a onda je izbio rat u Jugoslaviji, politika se umešala i u nastavu, tako da je odlučio da ode u Stokholm. Dugo sam se bavio i muzikom pa je tako dobio i poziv, pre dvadeset godina, da počne da radi kao muzički novinar na Švedskoj nacionalnoj televiziji (SVT) i tako postao poznat zahvaljujući razgovorima s najvećim svetskim muzičkim zvezdama.
- U najlepšem sećanju su mi ostali U2, odnosno razgovor sa Bonom i Larijem Mjulenom. Kad smo završili intervju, Bono mi je prišao, zagrlio me i rekao: "Hvala ti, brate moj!" To je za mene bila potvrda mog dobrog rada, toliko da sam rekao sebi: "E, sad ne moram više nikoga ni da intervjuišem." Sa "Metalikom" sam radio intervju u Berlinu, a posle intervjua bio sam pozvan na žurku, gde sam za šankom pio sa članovima benda i opušteno pričao o svemu i svačemu.
Kažu da je Zlatan Ibrahimović najveća zvezda u Švedskoj, jesi li imao prilike da radiš intervju sa njim?
- Nisam, ali sam ga sreo nekoliko puta. Sećam se, 2005. godine, radio sam Evroviziju za švedsku televiziju i vraćao sam se iz Kijeva, pa sam na aerodromu sreo Zlatana. Vidim lika sa tamnim cvikerima, stavio noge preko "luj viton" torbe, opušteno sedi, i priđem mu, predstavim se, a on kaže kako me zna sa televizije. Onda smo malo ćaskali o Evroviziji, fudbalu... Jako je simpatičan lik. Kasnije smo se viđali nekoliko puta jer je čest gost u kafiću koji drži jedan moj drug.
Čovek koji je na srspkom dodelio 12 poena Željku Joksimoviću
- Evo ovako, ukratko. Pošto sam radio muzičku emisiju koju sam već spomenuo, a i privatno volim svakakvu muziku ako je dobra, jedan moj prijatelj koji je bio šef zabavnog programa na švedskoj televiziji pokrenuo je ideju da se izbor predstavnika za Evrosong pretvori u neku vrstu turneje. Ja sam bio deo žirija koji je morao da od 1.500 pesama izabere 34 koje će se takmičiti za onu najbolju. To je počelo 2002. godine i do sada ima veliki uspeh. Svake subote emisija ima po tri miliona gledalaca i ubedljivo je najgledaniji program u Švedskoj. To je slično kao da se Beovizija odigrava u Nišu, Kraljevu, Novom Sadu... A onda finale bude u beogradskoj Areni. Bio sam predsednik žirija četiri-pet godina, a onda sam se povukao i radio nešto drugo... Šveđanima je bilo super kad sam 2004. godine glasove Željku Joksimoviću dao na srpskom, jako im se dopala ta ideja, na koju sam došao dok sam čekao da na mene dođe red da se uključim u prenos. U ponedeljak - ludnica u redakciji! Kažu mi da imam pozive iz Australije, Nemačke, Srbije... Nisam ni slutio da će to izazvati takve reakcije ljudi.
Kurir.rs/RTS/Youtube
NE PROPUSTITE
