Mnoge naše poznate ličnosti se okreću privatnom biznisu i to najčešće kao poljoprivrednici. Bilo da je u pitanju nasleđena zemlja ili kupljena, ali mnogi su uspeli da naprave zanimljive proizvode i plasiraju ih na tržište, a ima i oni koji se time bave za svoju dušu.
Kada se pogleda ko od poznatih ima neki biznis, stiče se utisak da u toj sferi dominiraju oni iz filmske i pozorišne umetnosti. Nedavno je mladi glumac Marko Vasiljević ispričao kako sa bratom gaji orahe. On glumi u seriji "Tajne vinove loze" i njegov lik potiče iz porodice koja se bavi vinogradarstvom.
- U poslednje vreme pomalo mogu da biram šta ću da igram, do skoro sam bio presrećan kad mi ponude bilo kakvu ulogu. Nadam se da ću moći da živim samo od posla za koji sam se školovao, ali voleo bih da imam i plan B. Možda sam novac koji sam uložio u zemlju mogao da potrošim na putovanja ili da kupim motor, što i priliči mojim godinama. Ali, gledam dugoročno. Daleko od toga da su mi potrebni milioni, skroman sam čovek, samo bih voleo da do četrdesete imam finansijsku odstupnicu koja će mi omogućiti da se glumom bavim u meri i na način koji meni prija - rekao je mladi glumac u intervjuu za Hello magazin.
Jedan od mladih domaćih glumaca nedavno se upustio i u preduzetništvo, te je pokrenuo proizvodnju akai bobica. Aleksandar Radojičić je iz Londona u Beograd doneo brazilski brend.
Kako je rekao,, jedan od pokretača je bila želja za nekom vrstom samostalnosti i sigurnosti.
"Iako je preduzetništvo sve osim sigurno, smatram da je dobro imati i opciju B, kao i C. Ne znam da li ću imati tu sreću da se celog života bavim glumom i da od nje živim", istakao je Radojičić.
Kako je izjavio, shvativši prednosti koje akai ima po zdravlje čoveka poželeo je to da podeli sa ljudima u Srbiji.
Kada je poželeo da postane glumac, Branko Janković krenuo je iz rodnog mesta Gunjaci kod Osečine put Banjaluke. Tamo je diplomirao, ostvario svoj san i danas radi punom parom. Ipak, negde na tom putu umetnika shvatio je da njegova sreća neće biti potpuna ako se ne vrati na rodnu grudu, gde danas živi s porodicom, suprugom i troje dece, ima farmu koza i bavi se i poljoprivredom. To mu je baza iz koje kreće na poslove glumca. U pozorištu se najviše iskazao u BDP, kao stalni član, a televizijska publika zavolela ga je u serijama "Vojna akademija" i "Tate".
Na pitanje da li se zbog brzog života u gradu povukao na selo, glumac je imao spreman odgovor.
- Izvor mog identiteta moje rodno mesto. Za mene je moje selo Gunjaci izuzetno važno jer smatram da, zahvaljujući njemu, imam toliko energije. Tako sam i došao na ideju s kozama, mada sam u prvi mah zamislio da mi to bude hobi. Nije mi cilj profit, cilj mi je da ljudi prepoznaju kvalitet i trud.
Pričao je i o biznisu sa kozama.
- Dobro, hvala bogu. Samo žrtva i zdrav rad stvaraju kvalitet. Ne možete da zamislite koliko se traži domaći, običan, kvalitetan kozji sir. Ljudi razumeju iskrenost i spremni su da je podrže. Iza mene već postoji 35 ljudi koji rade sa mnom u firmi, moram da brinem o njihovim porodicama, imam i blizu 30 kooperanata, oko 1.500 koza. Godišnja prerada nam je prošle godine bila oko 300 tona kozjeg mleka, sad će biti 500.
- Da nema novca, to u obrtnim sredstvima ne bi bilo održivo. Volim da dam i poklonim, to je italijanski i turski način trgovine. U davanju je dobit. Gramzivost, volja, digitron, ništa od toga nije održivo, jer su ljudi gladni kvaliteta i komedije. Koze su nešto što je neophodno, u mojoj glavi će one spasti svet. Sve što radim u životu moralo je da se desi i sve što radim je s puno krvi.
Glumica Marija Petronijević svoj život nastavila je daleko od očiju javnosti, a mir je pronašla u rodnom selu Visibaba, nedaleko od Požege. Veoma retko boravi u prestonici, samo kad se pojavljuje na javnim događajima, a glavna preokupacija joj je zemljoradnja, kao i domaće životinje.
Tu je počela da se bavi poljoprivredom, da sadi jagode, baštu, plastenik, gaji ovce, vozi traktor, a sve to deli sa pratiocima na Instagramu koji imaju samo reči hvale za vrednu glumicu.
- Odrasla sam na selu. Verovatno da me je ta sredina formirala i usadila neke potrebe u meni i kada se ukazala prilika, prateći unutrašnju potrebu, počela sam da radim i tu stvar koju volim. Divno je kada vidite nešto što dolazi kao proizvod vašeg rada i kada taj napredak možete svakodnevno da primećujete - rekla je Marija jednom.
- Nema tog poštenog posla, kog bi čovek mogao da se stidi i srami. U zemlji seljaka na brdovitom Balkanu, oni su ti koji uvek mogu ići podignute glave, jer su svoj narod i svoju zemlju branili i odbranili, hranili i nahranili, čuvali i sačuvali. Nije im lako. Ja to znam - pričala je lepa glumica.
Popularni glumac pre nekoliko godina odlučio je da vreme provodi više u selu nego u gradu pa se tako vratio rodnom selu Zabrdica koje se nalazi kod Valjeva. Nenad se bavi proizvodnjom rakije, a ideja mu je da u biznis uključi svoje četvoro dece kako budu stasavala, ukoliko to bude i njihova želja. Za sve što treba da se uradi na placu, kao i sa održavanje voćki, branje... angažuje seljane i vrlo je ponosan zbog toga.
Na dedovini kod Valjeva prve voćke je zasadio još pre skoro 15 godina. Tada je imao 70 ari, a sada 20 hektara ozbiljnog biznisa, gde voće raste, prerađuje se, fermentiše i destiliše. U podrumu kuće smeštena su burad sa rakijom, a to piće proizvodi od različitog voća. Ideja mu je da u posao uključi svoje četvoro dece kada budu odrasla.
- Moram vam reći da sam većinu ovih stvari koje ovde vidite platio od svoje glume. Od svih svojih serija, filmova, reklama došao sam do ovoga ovde gde sam sad. Časno je reći da su ovde pare i koje dugujem, ali to je taj rizik koji mora da postoji - kazao je Jezdić ranije.
- Ovde imam šansu da uradim nešto dragoceno za sve svoje. Ovo je sada moja potreba. Moram ovo da uradim zbog svoje porodice, ali i zbog ljudi iz ovog sela koji rade i koji će tek raditi kod mene i na radost njihove dece - rekao je Nenad Jezdić jednom prilikom te otkrio da poseduje dvadeset hektara zemlje.
- Istinsku punoću života osećam na selu, ali to me neće udaljiti od scene. Naprotiv. Sebe ovde vidim za ceo život - poručio je Nenad.
Glumica Ljiljana Blagojević i dramski pisac Siniša Kovačević preselili su se iz grada na selo Sudruk, a stan u prestonici ostavili su svojoj ćerki Kalini.
- Odselili smo se u Surduk, pored Dunava, u kuću s dvorištem iz kojeg pogled puca na vinograde. Sada imam više vremena da čitam i razmišljam o sebi. Ležem ranije, a budim se prirodno. Zemun je nekada imao atmosferu malog grada, ali dobio je brzinu Beograda. Ipak, ostao mi je prva ljubav, tu sam rođena, odrasla, išla u školu, tu su mi bili prvi izlasci - istakla je tada glumica.
Njen suprug, dramaturg Siniša Kovačević smatra da je veza sela i grada izuzetno dragocena.
- Koje prednosti ima život na selu, građa je za čitav esej. Ipak, ima i mana život u ruralnoj sredini, kao što ima i prednosti život u gradu, te i nisu baš komparativne vrednosti. Ako me pitate je li nam lepo u Surduku, svakako da jeste, ali najbolja je kombinacija živeti na selu, ali ne prekidati vezu sa gradom - poručuje Siniša, koji na svom imanju poput glumca Nenada Jezdića pravi rakiju, ali samo za svoje potrebe.
Muzičar Darko Rundek je takođe jedan od poznatih ličnosti koje su "povukle" nogu i otišle u prirodu. On se preselio iz rodne Hrvatske u Francusku. Trenutno živi u pokrajini blizu Provanse, i na kolektivnoj farmi proizvodi svoj hleb, zimnicu i pivo.
- Ja sam sad u pokrajini Seven, brdovit kraj iznad Provanse. Ima veliki nacionalni park u blizini. Učestvujem u životu jedne kolektivne farme, koja, osim što se većinom sama prehranjuje, proizvodi hleb, zimnicu i pivo. Sve je organsko - rekao je Rundek u intervjuu za Avaz.
Ima i onih koji se ne bave poljoprivredom ili bar ne u nekoj ozbiljnijoj meri, ali vole prirodu i više vremena provde u vikendicama nego u gradu, a tu spadaju Nikola Kojo, Vojin Ćetković i Sloboda Mićalović kreatorka Verica Rakočević i njen suprug Veljko.
(Kurir.rs/A.M.)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
