Vlastimir Đuza Stojiljković preminuo je 17. juna 2015, a sedam dana kasnije kremiran je u strogoj tajnosti na Novom groblju u Beogradu. Tokom bogate karijere Đuza je igrao u više od 140 filmova i serija, a o svom privatnom životu retko je govorio.
Naime, sa samo 12 godina Đuza je ostao sam sa majkom. Nemci su mu odveli oca u zarobljeništvo. Njih dvoje su sami živeli u njegovom rodnom Ražnju i borili za opstanak. Bez ičije pomoći, živeli su u trošnoj kući blizu škole, gde mu je majka predavala.
Sa svega 16 godina odlazi na Ujedinjenje saveza antifašističke omladine Srbije, potpuno bos. Od Niša do Beograda išao je golih i bosih nogu.
Inače, ono što je njega posebno bolelo jeste činjenica da nije imao dece.
"Nemam dece. Ona mogu da naprave velike probleme, ali ipak daju i povoda da možeš da brineš. Produžetak vrste, šta ja znam. Mislim da je najteže, bar meni, biti sam. To je užas jedan. Kada mi je umrla žena Olgica Stanisavljević, preselio sam se u stan preko puta našeg, jer u njega više nisam mogao da uđem. Prva tri meseca posle njene smrti proveo sam kod oca i majke u Kruševcu. Olgica i ja bili smo zajedno još iz gimnazije. Ne postoji prva, druga ili treća ljubav, postoji jedna koja se pretvara u veliko prijateljstvo. Inače, ako toga nema, to i nije bila ljubav", govorio je Đuza.
Poslednjem ispraćaju, kako je Kurir tada saznao, prisustvovala je samo njegova druga supruga Dušanka. Koliko je taj čin bio pod velom misterije govori i podatak da niko od njegovih kolega i bliskih prijatelja, čak ni rodbina, nije imao informaciju o tome kad i gde će kremacija biti obavljena.
"Dušanka nikome nije želela da kaže kad će biti kremacija. Zaista ne znam da li je to bila Đuzina želja ili je ona tako odlučila. Koliko sam čuo, urna neće biti pohranjena u Aleji zaslužnih građana, jer se tome protivi Dušanka. Ali bolje da to proverite s njom", kazao nam je tada jedan od bliskih glumčevih kolega.
Jedan od najboljih glumaca preminuo je na Klinici za infektivne i tropske bolesti, gde je prethodno zbog infekcije hitno prebačen iz staračkog doma "Lug", u kojem je bio smešten nakon moždanog udara koji je doživeo.
Inače, Vlastimir Đuza Stojiljković je rođen 30. juna 1929. godine u Ražnju u učiteljskoj porodici. Osnovnu školu je pohađao u Ribaru, gde su mu roditelji bili učitelji. Gimnaziju je završio u Kruševcu, gde je započeo da se bavi glumom, a tu je upoznao i ljubav svoga života – Olgu Stanisavljević, kasnije poznatu glumicu. U Beogradu je studirao, prvo na Rudarsko-geološkom fakultetu, koji je prekinuo, a diplomirao je na Akademiji pozorišnih umetnosti.
Prvi profesionalni angažman imao je u Kruševačkom pozorištu, a zatim je glumačku karijeru nastavio u Beogradu - u Beogradskom dramskom pozorištu i Ateljeu 212, nastupao je i u drugim pozorištima i imao veći broj gostovanja. Postao je zapažen ulogom u filmu "Ljubav i moda" i pesmom "Devojko mala", a proslavio se ulogom Rodoljuba Petrovića Rođe u dugovečnoj seriji "Pozorište u kući" i rolom Maria Marka Del Tintoreta u TV seriji Siniše Pavića "Srećni ljudi". Nastupao je i u drugim serijama (39), dugometražnim filmovima (17), TV filmovima (70), u Dramskom programu Radio Beogra je nastupao 340 puta, ostvario 150 pozorišnih uloga, pozajmljivao glas u crtnaim i filmovima za decu, a gostovao je i u Kruševačkom pozorištu.
Vlastimir Đuza Stojiljković bio je i dobitnik brojnih nagrada, počev od prvog priznanja iz 1952, pa sve do poslednjeg iz 2015. za najbolju glumačku ulogu na Filmski susretima u Nišu. Nosilac je svih javiših priznanja za glumu, među kojima su Oktobarska nagrada grada Beograda, Dobričin prsten i "Zlatni ćuran" za životno delo.
Inače, na zidu Osnovne škole u selu Ribare, kod Ribarske banje, Milan Milosavljević Deroks iz Beograda oslikao je portret proslavljenog srpskog glumca Vlastimira Đuze Stojiljkovića. Uz sliku barda srpskog glumišta je i poruka "Đak ove škole", kao i prve reči pesme "Devojko mala" iz filma "Ljubav i moda", koju je Đuza otpevao.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
