Kada je Robin Vilijams počinio samoubistvo u avgustu 2014. godine, ceo svet je bio veoma zatečen ali pre svega zbunjen. Imao je samo 63 godine i blistavu karijeru punu hit filmova.
On je bio jedan od najduhovitijih ljudi na svetu. Publika bi vrištala od smeha svaki put kada se pojavio u nekoj emisiji ili na filmu. Glumac je bio obožavan, a ni nagrade ga nisu zaobilazile.
Njegova udovica, Suzan Šnajder, iznela je detalje poslednjih meseci Robinovog života kao i razlog njegovog samoubistva.
Šnajder i Vilijams bili su u braku od 2011. godine, a Suzan je u svom eseju navela da je od tada krenula i njihova “potraga” za pravom dijagnozom Vilijamsovog stanja, budući da mu je prvobitno ustanovljena Prakinsonova bolest.
Umesto nje, ispostavilo se da Robin boluje od oblika demencije (Levi bolest) koja se često pogrešno protumači ili ostane bez konkretne dijagnoze.
Levi bolest nije neuobičajen oblik demencije, skoro 1,5 miliona Amerikanaca pati od ovog neurološkog oboljenja. Jedini problem je taj što se pogrešno dijagnostikuje. Pacijentima se često umesto ove dijagnostikuje Alchajmerova bolest, ili kao što je bilo u Vilijamsovom slučaju, Parkinsonova.
Možda najtužniji podatak je taj da je poznati glumac i komičar bio svestan svog stanja odnosno onoga šta mu se dešava u mozgu.
“Robin je gubio razum i bio je svestan toga. Možete li da zamislite bol koju je osećao jer je znao da se mentalno raspada. I to ne od nečega što ima ime i što može da razume. Ni on ni bilo ko drugi to nije mogao da zaustavi ”, napisala je Šnajder.
Ona je potom opisala simptome sa kojima se njen suprug borio - od napada panike do paranoje i drhtanja tela.
"Borio se sa simptomima koji su se činili nepovezanim: zatvor, poteškoće sa mokrenjem, gorušica, nesanica, poremećaj čula mirisa i prenaglašen stres."
A onda su se javili novi simptomi: osećaj nelagode u crevima, strah, depresija i anksioznost, poteškoće u govoru, osetljivost na lekove, kognitivni i problemi prilikom hoda. Svi ovi zbunjujući i nepovezani znaci su se javljali i nestajali tokom cele godine.
Izveštaj patologa je kasnije otkrio da je Robin imao veliki broj levi proteina u mozgu koji su uzrokovali simptome koji podsećaju na Parkinsonovu bolest.
Jedan od simptoma koji je glumčeva udovica smatrala posebno zabrinjavajućim bio je potpuno odsustvo veze sa realnošću. Konstantno se vrteo u krug u svojim opsesijama i fiksacijama stvarima koje nisu bile realne, niti stvarne. Kako je to izgledalo, Suzan je objasnila:
"Vaš mozak kreira priču o tome šta mislite da je stvarnost. A ljudi oko vas nisu u stanju da vas vrate u realnost. Taj osećaj je strašan, za obolelog i onog ko o njemu brine", objasnila je.
"Osećate se neverovatno nemoćno kada shvatite: 'O moj Bože, ništa što više kažem ili uradim ne može da ga vrati u stvarnost.' I to je užasno zastrašujuće", rekla je ona.
Glumac je takođe patio od nesanice, a simptomi su mu se pogoršavali kada padne mrak. Tad je bilo najgore, a oporavak i povratak u realnost je trajala nekada i danima.
"To je kao da svoj najgori strah i moru zapalite i pustite da gori sve pred sobom", ispričala je Suzan.
Dok je snimao film “Noć u muzeju 3”, Vilijams se mučio da zapamti čak i samo jednu rečenicu, a Šnajder je istakla da je to bilo veoma poražavajuće za njega.
Suzan ga je opisala kao genija i obučenog glumca sa Džulijarda, a smatra da je njegova patnja bila i mnogo veća nego što bilo ko može da shvati.
"Niko od doktora nije znao da je u osnovi svega ovoga bila 'bolest duhova'", rekla je glumčeva udovica. "Kada je to otkriveno, u suštini je bilo kao da sam saznala ime ubice mog muža."
“Robin se davio u svojim simptomima, patio je od nesanice, teško je pronalazio reči koje bi opisale ono šta je želeo da kaže i uporno je govorio da samo želi da restartuje svoj mozak”.
Lekari su bili blizu toga da mu postave pravu dijagnozu, ali to ništa ne bi promenilo, jer za levi bolest još uvek ne postoji lek.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
