Ovo je životna priča Leposave Jankov (83) koja je pre četiri godine objavljena u magazinu Lena.
Nekadašnja službenica PTT, koja je tri godine bila ljubavnica i pratilja Radmila Armenulića i žena koju je Silvana Armenulić čupala, grebla i umalo joj slomila vrat, živi mirno i ne voli da se seća prošlosti.
Kada bi Lepa Jankov pre više od pola veka prolazila vračarskim ulicama, dečaci koji su igrali fudbal i sada se sećaju kako su trčali za njom da bolje vide izvajanu plavušu iza koje je ostajao miris "šanela".
Lepa pripada plejadi nekadašnjih beogradskih lepotica kao što su bile Beba Lončar i Marija Baksa, ali za razliku od njih njen citav život protekao je na Vracaru, porodicno. Doterana, uvek odevena po poslednjoj modi, jezdila je beogradskim ulicama u "audiju" kada ih je bilo samo nekoliko. Iako je radila u pošti, bavljenje manekenstvom i dobar brak omogucili su joj da živi udobno. Tako živi i danas, u ukusno nameštenom stanu na Konjarniku, gde se pre nekoliko godina preselila "zbog čistog vazduha i manje buke", kako kaže.
Lepa je rođena 1. marta. Kada ude u butik, prodavačice ne veruju kada im kaže koje je godište. Ne šminka se, osim obaveznog ruža za usne i njenog zaštitinog znaka - platinasto plave kose. Ono što je razlikuje od mnogih žena njene dobi je izuzetna vitalnost, mladolikost, druželjubivost i komunikativnost, uprkos bolesti i životnoj tragediji.
Pre gotovo 30 godina pronašli su joj meningiom, dobroćudni tumor koji nastaje od opni kojima je obložen mozak i kičmena moždina. Sam po sebi nije opasan, ali ukoliko počne da raste, počinje da ugrožava mozak, a samim tim i mnoge životne funkcije. Lepi su neprestano predlagali operaciju, ali ona nije pristala, po savetu neurohirurga Radeta Repca. "Poslušala sam ga i nisam se prevarila. Živela sam kao da taj meningiom ne postoji. Međutim, počela sam da idem na redovne kontrole, ne samo glave, vec i celog organizma.
Imam dobru genetiku, ali je i briga o zdravlju učinila da sam i u ovim godinama zdrava ", kaže. Ne samo to. Na volji za životom i energiji mogu da joj pozavide i mlade žene. Jedno vreme radila je i kao turisticki vodič. "Često idem u teretanu, kupila sam i traku za trčanje da bih mogla da vežbam ako je vreme previše loše da izadem. Zdravo se hranim, ne pušim, ne pijem, imam drugarice koje mi stalno dolaze i ja idem kod njih, igram karte...
Najviše volim da putujem. Obišla sam Evropu više puta. Volim i da kuvam, to sam nasledila od majke", opisuje svoju svakodnevicu. I strast prema odevanju je odolela vremenu. "Mnogo kupujem, ali mnogo toga što kupim i dajem. Ustvari, najviše volim da dajem", kaže.
Iz njene kuće drugarice izlaze sa kesama punim odeće sa etiketama. Izuzetna kuvarica, cesto zove na ručak, pravi domaći, i pakuje gostima hranu da je ponesu. Uživa da joj u kući bude lepo, čak sređuje i zajedničku baštu ispred zgrade u kojoj stanuje. Oprobani vozač, Lepa i danas vozi svoj "pežo" istovetnim tempom. Spremna je da poveze i odveze prijatelje, od aerodroma do šoping molova. Nažalost, najčešće odlazi na groblje.
Lepin sin jedinac Ðorde umro je 1997, od prevelike doze heroina. Imao je 23 godine. Njegova slika u ulju i bezbroj fotografija nalaze se u dnevnoj sobi. Lepa svakoga jutra popuši jednu cigaretu i nameni je sinu. To je jutarnji ritual za prelepog Ðoleta, još jedno vračarsko dete koje je krenulo lošim putem. Ne ume da opiše kako je uspela da preživi takav bol. "Moram da živim da bih išla na groblje, da im zapalim sveću.
Kad ja budem umrla, neće imati ko da nam dođe". Lepin suprug umro je nekoliko godina nakon sina. Sledećih jedanaest živela je sama, a onda upoznala čoveka sa kojim danas živi. I on je udovac, situiran, mlađi od nje godinu dana. Povezala ih je slična sudbina. "Bog me je pogledao kad sam ga srela posle tolike tuge", kaže Lepa. "On je nežan i pažljiv čovek. Divno se slažemo. Nismo se venčali, niti cemo. Moja porodična penzija od 50.000 i njegova koja je još veća, omogućavaju nam da vodimo normalan život. Izlazimo često, posećujemo prijatelje, šetamo Adom.
Leti, ili odemo u mađarsku banju Ðula, ili u Grčku, njegovim džipom. Ako se njemu ne putuje, ja idem sama. Ženama u starijim godinama i koje su same savetovala bih da nadu prijatelja, samoća je teška. Imam svu slobodu, kao i on, ali najlepše nam je kad smo zajedno". Njen sadašnji životni saputnik nije ljubomoran.
Na sreću, jer je Lepa Jankov slomila mnoga muška srca u prošlosti. Oni koji dobro pamte, setice se velike afere sedamdesetih godina kada je ljubav između nje i teniskog igrača i trenera Radmila Armenulića, punila novinske stupce. Radmilova supruga Silvana Armenulić imala je na svojoj strani armiju obožavalaca i novinara, Lepa nije imala nikoga.
"To je daleka prošlost za mene", priča Lepa. "Radmilo i ja zabavljali smo se još kao mladi, pre nego što se on oženio Silvanom, a ja se udala. Posle desetak godina ponovo smo se sreli. Bio je pred razvodom, a ja sam se upravo razvela i bila očajna. Tako smo ponovo započeli vezu koja je trajala preko tri godine. Jeste to bila velika ljubav.
Kada je poceo da radi kao trener u Nemačkoj, odlazila sam kod njega avionom svakog vikenda u Ofenbah. Silvana nije želela da se razvede. Saznala je za nas i počela da me uznemirava. Iako razvedeni, muž i ja živeli smo u istom stanu, u posebnim sobama. Baš na moj rođendan ona je upala i odmah počela da me čupa za kosu, grebe po licu i udara. Muž me jedva odbranio.
U bolnici "Dragiša Mišović" su me pregledali i ustanovili povrede. Tukla me je još jednom, na ulici. Radmilo je bio prisutan". "Večernje novosti" su svakoga dana objavljivali feljton o Silvani i Lepi. Javnost je zbog imena živela u ubeđenju da je reč o pevačici Lepi Lukić, dok nisu saznali za Lepu Jankov. Feljton su nazvali "Ljubavni slučaj službenice PTT", po istoimenom filmu Dušana Makavejeva.
Lepa Jankov nerado se seća toga. "Da, tužila sam Silvanu. Na sudu, Radmilo je bio na njenoj strani. Tako se sve završilo. Oni su se pomirili, ja sam se ponovo venčala sa mužem i rodila sina. Bila sam u Amsterdamu kada sam čula da je Silvana poginula. Zaplakala sam. Nikada nisam ništa imala protiv nje". Nakon svega, život joj je miran. "Za mene kao da je vreme stalo. Ne osećam godine. Za moju vitalnost i izgled sigurno je zaslužna i genetika. Majka mi je živela 90, baba umrla u 107. godini. Nadam se da ću i ja kao moja baba Živana", kaže uz osmeh.
(Kurir.rs/Ljilja Jorgovanović)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
