Vivijen Li, jedna od najboljih glumica svih vremena, rođena je 5. novembra 1907. godine u indijskom gradiću Darjelingu.
Osvojila je dva Oskara za uloge pripadnica višeg sloja s Juga Amerike, Skarlet O'Hare u filmu "Prohujalo s vihorom" i Blanš Dubua u filmu "Tramvaj zvani čežnja". Bila je i plodna pozorišna glumica, a često je nastupala sa svojim mužem Lorensom Olivijeom, koji je režirao nekoliko njenih predstava.
Vivijen Li često je mislila da je ne shvataju ozbiljno zbog njene lepote, ali kao njena najveća prepreka pokazalo se njeno krhko zdravlje. Kako je celog života patila od bipolarnog poremećaja, stekla je reputaciju teške saradnice, zbog čega joj je patila i karijera. Dodatno ju je oslabila tuberkuloza, koja joj je dijagnostikovana sredinom četredesetih.
Ljubav njenog života, Lorens Olivije, deset je puta bio nominovan za Oskara u glumačkim kategorijama, a tri zlatne statue dobio je 1949. godine za film "Hamlet". Tada je osvojio Oskara za glavnog glumca, reditelja i najbolji film. Dve BAFTA-e, pet Emija i tri Zlatna globusa samo su mali deo preostalih nagrada koje je osvojio tokom svoje bogate karijere.
Iako je filmskim ulogama obeležio zlatno doba Holivuda, njegova prva ljubav bilo je pozorište. Upravo je njegova strast prema pozorištu privukla njegovu koleginicu Vivijen Li.
Vivijen je 1935. godine dobila ulogu u predstavi "The Mask of Virtue". Zahvaljujući velikom uspehu predstave i pohvalama kritičara na račun njene glume, za mladu i perspektivnu glumicu zainteresovale su se glavešine holivudskih filmskih studija. Nakon jedne od izvedbi prišao joj je Olivije kako bi joj čestitao na sjajno odrađenoj ulozi. To je muškarac za kog ću se udati, rekla je tada Vivijen svojoj prijateljici.
Ne bi to bilo ništa čudno da Olivije tada nije bio u braku s glumicom Džil Esmond, a ona u braku s Herbertom Lijem Holmanom.
Britanski advokat nije voleo pozorište i nije podržavao njena nastojanja da se ostvari kao pozorišna glumica, što je bio jedan od glavnih razloga zbog kojih je Vivijen bila nesrećna u tom braku.
Godinu dana nakon upoznavanja Olivije i Vivijen dobili su glavne uloge u filmu "Fire Over England". Počeli su da provode vreme zajedno na setu i izvan njega, a njihova druženja ubrzo su prerasla u tajnu aferu.
- Nisam mogao da pomognem sebi kada je Vivijen u pitanju. Nijedan muškarac nije mogao da pomogne sebi. Mrzeo sam sebe zbog toga što sam prevario Džil, ali varao sam je i pre, a ovo je bilo nešto drugačije. To nije bila samo požuda. To je bila ljubav koju nisam tražio - kazao je Olivije.
Glumac je 1939. godine počeo da radi na filmskoj adaptaciji knjige "Orkanski visovi" i ostavio Vivijen u Engleskoj. Njoj je studio ponudio sporednu ulogu u istom filmu, što je glumica teško podnela, jer je verovala da je trebalo da dobije glavnu žensku ulogu.
Razočaranje je ubrzo zamenila sreća zbog uloge u drugom filmu, koji će je na kraju lansirati među najveće filmske zvezde svih vremena.
Od trenutka kad je video njenu izvedbu u filmu "Vatra nad Engleskom", producent Dejvid Selznik video je u njoj potencijalnu kandidatkinju za ulogu Skarlet O'Hare u filmu "Prohujalo s vihorom". Razgovarao je s više od 1.400 neafirmisanih glumica, a na kraju je odabrao 31 koja će odraditi probno snimanje. Među njima je bila i Vivijen, koju je i Lorens Olivije preporučio agentima.
Glavna bitka za ulogu vodila se između Vivijen i Polet Godard, a Selznik je na kraju odabrao Vivijen. Za ulogu Reta Batlera Selznik je želeo samo jednog glumca – Klarka Gejbla. Nakon dugih pregovora sa suparničkim studijem MGM, koji svoje glumce nikada nije pozajmljivao drugim studijima, uspeo je da postigne dogovor i napokon dobije Gejbla.
Snimanje filma nije proteklo glatko. Vivijen je imala reputaciju glumice s teškom naravi, ali tada niko nije znao da njeno ponašanje nije rezultat razmaženosti i lošeg karaktera, nego bipolarnog poremećaja, koji tada još uvek nije bio prepoznat kao bolest.
Vivijen se bojala da će film doživeti neuspeh i uništiti njenu karijeru, a svoje brige delila je s Olivijeom, kome je redovno pisala pisma. Glumac ju je hrabrio svojim odgovorima prepunim saveta i mnogi veruju da je zahvaljujući njegovoj potpori izdržala teško snimanje.
Uloga Skarlet O'Hare na kraju joj je donela neviđen uspeh i Oskara u kategoriji najbolje glavne glumice. Vivijen i Olivije u međuvremenu su oboje predali zahtev za razvod, a svoju vezu tajili su sve do trenutka dok se i zvanično nisu razveli od svojih bračnih partnera. Venčali su se nedugo nakon razvoda, 31. avgusta 1940. godine u Santa Barbari.
Nastavili su zajedno da rade i snimili su nekoliko filmova, a desetine hiljada dolara svoje zarade uložili su u produkciju drame "Romeo i Julija" na Brodveju. Međutim, mediji nisu želeli da im oproste za ono vreme skandaloznu preljubničku aferu, što se odrazilo na odaziv publike, pa je predstava zbog negativnih natpisa neslavno propala.
Par je 1943. godine odlučio da se vrati u Englesku, a 1944. su otputovali u Severnu Afriku kako bi posetili britanske vojne trupe.
Nakon povratka iz Afrike, Vivijen je dijagnostikovana tuberkuloza. Nekoliko nedelja provela je u bolnici. Iako su joj lekari savetovali da na neko vreme prekine karijeru kako bi se što bolje oporavila, ona ih nije poslušala i vratila se svojoj strasti.
Tokom snimanja filma "Cezar i Kleopatra" 1945. godine, saznala je da je trudna, ali nakon nezgode na snimanju tokom koje se okliznula i pala, glumica je doživela spontani pobačaj. Taj tužni događaj bacio ju je u duboku depresiju.
U to vreme već je naučila da prepozna prve znakove svojih maničnih epizoda, koje su započinjale s periodom euforije nakon kojeg je usledila depresivna faza i na kraju slom. Vivijen se tih epizoda nije sećala, a kada bi joj kolege ispričale šta se sve događalo na setu, osećala je veliku krivicu zbog svog ponašanja.
Njena karijera počela je da nazaduje, a u isto vreme Olivijeova karijera nikada nije bila bolja. Vivijen se na neko vreme povukla s filmske scene i uglavnom je pratila Lorensa na njegovim putovanjima. Turneja po Australiji i Novom Zelandu obeležila je početak kraja njihovog braka. Vivijen je patila od teške nesanice, ali svejedno se trudila da odradi sve svoje obveze na turneji u sklopu koje su ona i Olivije skupljali novac za pozorište.
Tokom gostovanja u Krajstčerču Vivijen je odbila da izađe na pozornicu sa suprugom jer nije mogla da pronađe svoje cipele. Frustrirani Olivije udario je Vivijen u jednom trenutku, a ona mu je odmah uzvratila udarac. Samo nekoliko minuta kasnije glumica se ipak pojavila na pozornici sa smeškom na licu i u pozajmljenim cipelama, ali Olivije je kasnije konstatovao kako je upravo tamo i tada izgubio Vivijen.
Glumica se 1949. godine vratila glumi u velikom stilu. Dobila je ulogu Blanš Dubua u predstavi "Tramvaj zvani čežnja" na Vest Endu. Nakon velikog uspeha predstave, usledila je i filmska adaptacija, u kojoj je Vivijen takođe glumila Blanš. Bez obzira na pohvale kritičara i uspeh predstave i filma, glumica je kasnije kazala kako ju je to iskustvo "bacilo u ludilo".
Nekoliko godina kasnije, nakon dolaska na Šri Lanku, gde je trebalo da snima film "Staza slonova" s glumcem Piterom Finčem, Vivijen je doživela nervni slom. Producenti su je odmah poslali nazad u Englesku. Nakon povratka kući glumica je suprugu priznala da je imala aferu s Finčem. Olivije joj je oprostio preljubu, ali njihovom braku jednostavno nije bilo spasa.
Tokom rada na predstavi "South Sea Bubble" 1956. godine, glumica je saznala da je trudna i odlučila se što pre povuče iz produkcije. Nakon svoje poslednje izvedbe opet je doživela spontani pobačaj.
Jaz između Vivijen i Olivijea postao je nepremostiv. Glumica se upustila u aferu s Džekom Merivejlom, a Olivije je započeo vezu s glumicom Džoan Plourajt.
Par se na kraju razveo 1960. godine. "Želim da ti se zahvalim na razumevanju. Sve si odradila plemenito, hrabro i lepo. Žao mi je zbog svega jer znam da je to za tebe morao biti pakao", napisao je Olivije glumici u pismu nakon razvoda.
Glumac se ubrzo oženio Džoanom, s kojom je bio u braku sve do svoje smrti 1989. godine, a Vivijen se udala za Pitera.
U maju 1967. godine Vivijen je ponovo dobila tuberkulozu i lekari su joj odmah prepisali nekoliko nedelja kućnog odmora. U noći sa 7. na 8. juna Vivijen Li preminula je u svom domu zbog komplikacija s radom pluća. Na podu spavaće sobe pronašao ju je suprug. Piter je odmah kontaktirao s njenom porodicom, ali i Olivijeom, koji se tada u obližnjoj bolnici lečio od raka prostate. Čim je primio vest da je Vivijen umrla, glumac je istog trenutka izišao iz bolnice i otišao u njenu kuću.
Kada je na krevetu video nepomično telo svoje velike ljubavi, Olivije je počeo naglas da moli i traži oproštaj "zbog svih zala koja su stala između njih". Potom je Piteru pomogao da organizuje sahranu i ostao uz Vivijen sve dok njeno telo nije izneseno iz kuće.
- Ne mogu vam reći zašto sam ostao s njom toliko godina. Nisam znao šta drugo da radim, pa sam ostao i patio zajedno s njom. Kada imaš odlučnosti i želje da prođeš kroz grozne stvari kako bi uopšte bio s nekim, kao što se to dogodilo nama, razviješ duboka osećanja. Pratio nas je skandal, primali smo grozna pisma od ljudi, pljuvali su nas na ulici. To vas učini odlučnim. Zbog toga uspete da izdržite oluje - zaključio je Olivije.
(Kurir.rs/ Zadovoljna.hr)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
