Legendarni glumac Dragomir Gidra Bojanić je rođen 13. juna 1933. u Kragujevcu. Preminuo je 11. novemmbra 1993. u 60. godini, a sahranjen je u Aleji velikana na Novom groblju.
Gidra je imao je veoma teško detinjstvo jer je tokom Drugog svetskog rata ostao siroče.
Njegova majka Novka umrla je od tuberkuloze dok je Gidra bio jako mali, ali to nije bio kraj tragedije za porodicu Bojanić. Kada je Gidra imao nepunih deset godina njegovog oca Jovana - Jocu, oficira srpske vojske streljali su 1943. godine tokom Drugog svetskog rata.
- Gidra se sećao noći u kojoj su mu odveli oca. Retko je pričao o tome, ali to je bila ključna epizoda koja će potpuno promeniti život i posle koje će ostati siroče. Majka mu je umrla od tuberkuloze, a otac je uhapšen posle Drugog svetskog rata. Gidra je nosio sendviče stražaru da bi ih ovaj odneo njegovom ocu. Kada se trećeg dana stražar pojavio u dedinom šinjelu, Gidra je shvatio da su mu ubili oca. I on je tada ostao na ulici. Neki deda je pokupio njega i još nekoliko dečaka sa ulice i odveo ih da rade u fabrici konzervi - rekla je za "Nedeljnik" Gidrina ćerka Jelena Bojanić, opisujući detinjstvo svog oca.
Završio je u rodnom gradu srednju školu za preradu mesa, voća i povrća ili "konzervatorijum", kako je ovu obrazovnu ustanovu u šali nazivao.
Onda kreće filmska priča buduće zvezde filma. On ulazi u dramsku sekciju, pa u amatersko pozorište i na kraju u Kragujevačko pozorište.
Posle tri godine, glumci Kragujevačkog pozorišta su skupili pare, kupili mu odelo i kartu za Beograd da ode da polaže prijemni na Akademiji.
Kada se završio prijemni, upitao ga je Raša Plaović: "Imaš li ti gde da spavaš u Beogradu?". Gidra mu je odgovorio da ima, a zapravo nije imao nikakav smeštaj osim onog na železničkoj stanici.
To je znao i Plaović koji je već rekao čistačicama na Akademiji da raspreme jednu sobu s metlama i kantama.
Njegov talenat nije mogao da prođe nezapaženo, pa je počeo da igra u amaterskom pozorištu, a na studije glume u klasi Raše Plaovića upisao se nekoliko godina kasnije u Beogradu. Filmsku karijeru je započeo epizodnom ulogom u filmu Žike Mitrovića "Ešalon doktora M." iz 1955. godine.
Glavne i veće sporedne uloge igrao je u više od trideset domaćih filmova, a snimao je i u Italiji. Pod pseudonimom Entoni Gidra (Anthony Ghidra), Dragomir Bojanić se šezdesetih godina pojavio u 10 vesterna, a za ulogu u filmu "Balada o revolverašu" (1967) režisera A. Kaltabijana dobio je i nagradu.
Ipak, najveću popularnost ipak je stekao ulogom Žike Pavlovića, koju je igrao od 1978. do 1992. godine u serijalu "Žikina dinastija".
"Snimio bih do danas 20 Žikinih dinastija. Međutim, Gidru ne može niko da zameni", rekao je nedavno Zoran Čalić, autor Žikine dinastije.
Na studijima glume, na svojoj klasi upoznao je dve godine stariju koleginicu Ljiljanu Kontić, s kojom je od tada bio u vezi. Venčali su se 1966. godine, a četiri godine kasnije dobili su i ćerku Jelenu. Ljiljana i Gidra često su imali nesuglasice, ali su se na kraju uvek vraćali jedno drugom.
Gidra je svoju ženu jako voleo, ali bilo je problema. Zajedno su proverli trideset godina, od toga - dva razvoda i tri zaveta na večnu ljubav.
"Nisam verovao da mogu biti tako upecan. Kada sam bio mladić, nisam mogao ni da pretpostavim da ću jednog dana biti toliko vezan za porodicu", govorio je umetnik.
Ljiljanu Kontić naša publika najbolje pamti po ulozi Ljeposave u seriji “Đekna još nije umrla, a kad će ne zna se”, a kadar je delila i sa suprugom u filmu “Šta se zgodi kad se ljubav rodi”.
Jednom prilikom istakla je da je možda u svojoj karijeri mogla da uradi i više, ali joj je porodica uvek bila na prvom mestu.
"Na Akademiji sam bila vrlo ambiciozna, ali onog trenutka kad sam se udala za Gidru, bila sam svesna da će u interesu porodice gluma morati da trpi. Valjda je to nama ženama u krvi. Gidrin humor je vedar, životan, ali on ima i dramskih uloga u kući. To je čovek koji može mnogo toga da istrpi, ali onog časa kada prsne, može svašta da se desi. Međutim, za naš brak najvažnije je da jedno u drugom poštujemo ličnost i njenu nezavisnost. Nema ništa samo za njega ili samo za mene .", otkrila je glumica u jednom intervjuu s početka osamdesetih godina.
Dragomira Bojanića Gidru kolege i prijatelji pamte kao - ljudinu. Iako obožavan u narodu, deluje kao pomalo zaboravljen jer nijedna ulica niti prestižna glumačka nagrada ne nosi njegovo ime.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
