GDE JE DANAS ČUVENA NATAŠA? Osvojila sve ulogom dok je bila maloletna, skakala kroz prozore, pa se spakovala i napustila SRBIJU

Tijana Kondić bila je maloletna kad je odigrala glavnu ulogu u čuvenom filmu "Nataša", a samo ta jedna uloga bila joj je dovoljna da postane poznata širom regiona.

Ona je u tom periodu bila redovni učenik 5. beogradske gimnazije, a profesori i direktor nisu joj verovali da je dobila ulogu u filmu "Nataša", te ju Ljubiša Samardžić lično morao da dolazi da joj opravda časove.

Iako su joj mnogi predviđali impoznatnu glumačku karijeru, Tijana je nakon velikog uspeha filma "Nataša" ipak odlučila da studira svetsku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu, gde je kasnije i diplomirala, na šta je danas jako ponosna.

Dve meseca nakon što je njen voljeni otac preminuo Tijana je napustila Srbiju i preselila se u Tel Aviv.

- Veliki izazov je bio spakovati se, otići u zemlju čiji jezik ne znaš i prinuđen si da počneš iz početka. Nekoliko mojih prijatelja iz Srbije se preselilo u Izrael i ja sam odlučila da promenim svoj život i odem u nepoznato. To mi je donelo životna iskustva i poznanstva sa ljudima iz celog sveta. Pre svega naučila sam šta znači samostalnost. Izrael je zemlja različitosti, fenomenalne hrane u kojoj možete da se kupate od aprila do novembra. Tamo je uglavnom leto, postoje samo dva godišnja doba. Različita, ali zanimljiva kultura, jezik, ljudi. Kada se jednom zaljubite u ovu zemlju, to ostaje u vama.

Meni je život tamo doneo mnoge dobre životne lekcije, naučila sam dosta o sebi koliko sam sposobna i šta mi odgovara i počela sam na život da gledam vedrije. Upoznala sam mnoge interesantne ljude iz celog sveta koji su mi i dalje prijatelji.

U poslednje dve godine živim na relaciji Beograd - Tel Aviv i za sada mi tako odgovara. Tamo se bavim produkcijom kao nezavisna umetnica. U zavisnosti od angažmana i projekata, vreme provodim u ova dva grada. Prihvatila sam ideju da život može da bude raznovrsniji i bogatiji kada imaš dve kuće na dva različita kontinenta.

Istakla je da je lik Nataše bio sličan njenom privatnom životu.

- Bila sam buntovna kao Nataša, ali ne toliko drastično. Bila je prilično slična meni, s obzirom na godine i veoma suprotan stav jedne tinejdžerke tog vremena. Reditelj me je vodio i učio iskazivanju emocija, o istini za kojom svi tragaju na filmu i javi - rekla je svojevremeno Tijana, koja se nije libila da skače kroz prozor da bi pobegla sa časova, da se pentra po drveću i gađa prolaznike, da se ističe i da otvoreno bude ono što jeste:

- Često sam bežala iz škole, što se još više dešavalo kasnije, u gimnaziji. E, a jednom kad smo u osnovnoj školi iskočili kroz prozor, kad smo, naravno, bežali sa časova, ostala deca su nas prozvala "padobranci". I to nam je bilo ime za prepoznavanje.

Pojedine ohole komšinice iz zgrade - s obzirom na to da je škola bila vrlo blizu zgrade u kojoj sam živela - dolazile su da me tužakaju kod direktora: za šibice koje palim, za pse koje sklanjam sa ulice, za blato koje bacam komšijama na prozore - to su bile naše čuvene zulu igre.

U dvorištu iza zgrade imali smo drvo oraha, na koje smo se uvek peli. Jednom prilikom sam se popela visoko i gađala decu da bi se, kad sam krenula da silazim, grana odlomila i ja sam sa te visine pala na zemlju i sav vazduh mi se izbio iz pluća. Tad me je spasla drugarica Juca, koja mi je stavila koleno na leđa i ramena vukla unazad, kako bih prodisala.

U srednjoj školi sam nastavila da budem nemirna i drugačija. Bila sam učenica društvenog smera Pete beogradske gimnazije, što je u to vreme bio prestiž. Bila je to gimnazija u kojoj su predavali ozbiljni, strogi i autoritativni profesori. Na drugoj godini se desio moj prvi ozbiljan glumački, profesionalni angažman tako što me je u dvorištu škole na času fizičkog zapazio asistent reditelja Ljubiše Samardžića i preporučio za glavnu ulogu u filmu "Nataša". Školovanje pamtim po zanimljivim i dragim ljudima s kojima sam učila i družila se.

(Kurir.rs)

Bonus video: