Jolanda Kristina Điljoti, poznata pod umetničkim imenom Dalida, rođena je 17. januara 1933. godine u Kairu, u italijanskoj porodici. Od rođenja je imala problem sa vidom, a da bi joj ga spasili roditelji su joj vezivali oči gazom. Nakon infekcije oka ostala je trajno razroka. Prolazeći kroz ismevanje u školi, Dalida je sebe smatrala ružnom jer je nosila naočare. Ipak, ni problem sa očima je nije sputao u tome da sa 21 godinom postane mis Egipta. Kada je skinula naočare smatrala je sebe ponovo rođenom.
Ljubav prema muzici razvila je od malih nogu. Njen otac bio prva violina kairske opere, koji se po povratku iz koncentracionog logora, gde je odveden početkom Drugog svetskog rata, vratio potpuno promenjen. Fizički je zlostavljao Jolandu, njenu majku i braću. Jednom prilikom je rekla da ga je mrzela, naročito kada je tukao majku i braću, i da je tada želela da umre. Kada je umro, Dalida je sebe krivila za njegovu smrt, prenosi Stil Kurir.
Kao tinejdžerka želela je da se bavi glumom, što njena majka nije odobravala. Pobeda na izboru za mis donela joj je šansu da se njen san ostvari. Primetila su je trojica filmskih reditelja, koji su joj ponudili uloge. Po savetu režiserea Marka de Gastina odlazi u Pariz, kako bi proširila mogućnosti za glumačku karijeru. U Pariz je došla i sa novim imenom Dalida, umesto Dalila kako se na početku predstavila javnosti a koje je zbog sličnosti sa likom iz Biblije promenila. U francuskoj prestonici nije uspela da do 1955. ostvari uloge, pa je odlučila da se oproba u pevačkom takmičenju, a pobeda na njemu bila je prekretnica u njenom životu.
Prva pesma Madonna, koju je snimila 1956. nije imala uspeha, dok joj je prepev šanšone Bambino, italijanskog pevača Marina Marinija, preko noći doneo uspeh, a ujedno je pesma postala jedan od najvećih hitova 50-ih. Pesma je punih 39 nedelja bila na prvom mestu top lista, što se prvi put desilo u muzičkoj industriji. Milionski tiraž Bambina i prva zlatna ploča (dobila ih je više od 70) Dalidi su otvorili put na muzičkoj sceni.
Postala je seks simbol, a mnogi su želeli da izgledaju kao ona kopirajući njen izgled i kupujući brendove šminke koju je koristila. Sa novim hitovima došao je i prvi nastup u pariskoj „Olimpiji”, koja je nakon toga postala njena stalna rezidencija. Punila ju je i po mesec i po dana i nastupala u „Karnegi Holu”. Sedamdesetih se preusmerila na pop, dok je osamdesetih publiku zabavljala disko muzikom. Veoma uspešno se prilagođavala muzičkim promenama i ostala originalna.
Na živim nastupima publika bi proživljavala njene pesme ispunjene iskrenom emocijom. Specifičnim pokretima, naglaskom i raširenih ruku osvajala je publiku širom planete. Imala je turneje u Americi, Kanadi, Vijetnamu, Japanu, Egiptu, u velikom delu Evrope, uključujući i Srbiju. Nekoliko puta nastupala je u Beogradu, između ostalog i na prvom FEST-u 1971. U Americi je odbila petnaestogodišnji ugovor menadžera Ele Ficdžerald.
Uspešno je pevala na deset jezika, među kojima su: francuski, italijanski, arapski, nemački, španski, herbrejski, grčki, japanski, holandski i engleski. „Madmazel džuboks”, kako su je zvali, vešto je na svojim koncertima mešala melanholične šansone i vesele disko ritmove. Njene pesme mogle su da se čuju i na jugoslovenskim radio-stanicama, a popularnost su joj doneli prepevi na srpski u izvođenjima Đorđa Marjanovića (Dirlada), Lole Novaković (Deca Pireja) i Ljiljane Petrović (Bikini sa žutim tačkicama).
Objavila je 38 studijskih i 4 live albuma, 80 kompilacija pesama i nekoliko stotina singlova. Otpevala je preko 1000 pesama, a kao hitovi izdvojile su se: Les enfants du Pirée, Gigi in paradisco, Paroles, paroles, Je suis malade, Avec le temps, Laissez-moi danser, Besame mucho, Helwa ya baladi, Mourir sur scéne i mnoge druge.
(Kurir.rs/ Naj žena)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
