Prošla je decenija otkako je novinarka Kurira Ljiljana Stanišić stigla u redakciju ovog dnevnog lista i već prvog dana donela veliku ekskluzivu. Veoma brzo dokazala je da to nije bila slučajnost, a dugogodišnje iskustvo, brojni intervjui i priče koje je radila doveli su je i pred kamere Kurir televizije. Počela je u emisiji "Sceniranje", gde je ugostila brojne ličnosti iz sfere javnog života, a odnedavno Ljiljana je i domaćica nedeljnog popodneva "Pusti brigu".
Jeste li ponosni na Kurir, koji ovih dana obeležava dve decenije postojanja?
- Naravno! Naša kompanija jedan je od lidera u medijskoj industriji, koja poslednjih godina ima potpuno nov organizacioni model poslovanja. Konstantno se radi na unapređenju sadržaja, a kao najveći kvalitet izdvojila bih poslovnu i uređivačku politiku naše medijske kuće koja je iz godine u godinu sve bolja zahvaljujući posvećenosti, predanosti i istini kojoj težimo. Pored toga, najponosnija sam na akcije koje pokrećemo, poput kampanje "Stop nasilju", koja je pokrenuta simbolično na Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama 25. novembra 2016. godine i dan-danas apelujemo i maksimalno se zalažemo da zaštitimo žrtve i nećemo odustati.
Tokom 20 godina list se menjao i danas je deo brenda koji, pored printa, podrazumeva televiziju, portal i društvene mreže. Da li vam je drago što ste opstali u ovakvoj kompaniji i niste menjali posao?
- Ne volim da menjam ono što je dobro, niti sebe vidim u nekoj drugoj medijskoj kući, naročito jer me svi vezuju za Kurir. Ono što je najvažnije, volim medijsku kuću u kojoj radim, poštujem i cenim svoje kolege, koji su maksimalno profesionalni, predani i požrtvovani. Svi smo jedno i kada se osećate lepo i zaštićeno, još vam je lakše i lepše da radite i stvarate. Novinarstvo je timski rad. Čim sam došla i upoznala ljude, sve mi se dopalo, od sekretarica, vozača, čistačica, zgrade, lifta... Ostajem i nikuda ne idem. Deset godina servisiram svoje informacije i uživam kad uđem u gradski prevoz i vidim kako sugrađani čitaju ono što sam napisala. To je suština posla.
Kako je došlo do toga da počnete da radite u Kuriru?
- Medijska kuća u kojoj sam radila pre Kurira bila je pred gašenjem. Dobila sam poziv i ponudu koja se ne odbija. Sećam se, već prvog dana donela sam informaciju da Jelena i Novak Đoković planiraju venčanje. Urednica Sandra Rilak bila je iznenađena da imam veliku ekskluzivu. To je ujedno bila i moja prva naslovna strana. Narednih dana, meseci i godina bila sam na ozbiljnim zadacima, terenima i otkrivala afere kojima bi se svi mediji potom bavili.
Nepisano je pravilo da je savršen televizijski novinar onaj sa iskustvom u printu. Vi ste možda jedinstven primer voditeljke koja paralelno piše za dnevni list i portal.
- To je najidealnija kombinacija. Obuhvatila sam sve. Ali to ne bih mogla da uredništvo nije prepoznalo moj kapacitet. Najviše iskustva imam u štampi i najlakše mi je da se izražavam pismeno. To i više volim. Mogla bih satima da pišem. Portal pak zahteva brzinu i preciznost, a televizija je šlag na torti u mom slučaju. Doduše, tu sam upala u vatru. Bez pripreme sam stala pred kamere i radila nimalo laku emisiju. Još moram da učim, ali polako, moje vreme tek dolazi.
Prija li vam što radite dve različite emisije, kao što su "Pusti brigu" i "Sceniranje"?
- Televizija je najmoćniji mediji, a kada sam već dobila priliku, želim da je iskoristim za dobrobit celog društva. Ovo je prva sezona našeg nedeljnog popodneva, gde sjajna ekipa, odabrani gosti i dobra muzika, uz zanimljiv takmičarski izazov i edukaciju, na kulturan i fin način opušta gledaoce svake nedelje od 17.10 časova. U "Sceniranju" se trudim da se prilagodim sagovorniku i životu koji vodi.
Smatrate li i dalje da je ključ vaših dobrih intervjua vaše umeće da sagovornika opustite i polako uvodite u intervju?
- Kao u svemu, mora da postoji poverenje. Zaista postoje novinari koji na pravi način rade svoj posao, baziran na činjenicama, a ne na osnovu toga što neko želi ili hoće da ti novinari rade.
Jesu li inače novinari hrabri i smatrate li sebe takvom?
- Novinarska i medijska sloboda podrazumeva hrabrost, katkad srce, kičmu, čvrst karakter, znanje novinarskog zanata i još koječega što ovaj esnaf čini moćnim. A hrabrost, kao žena od 55 kilograma trebalo bi da obuzdam svoju ludu glavu i adrenalin.
Ostavljate utisak žene koja uvek ume da pusti brigu i prevaziđe svaku vrstu prepreke. Kako sve postižete?
- Uvek se trudim da na pravi način prevaziđem sve prepreke koje posao i život nameću. Treba da budemo oprezni, da vodimo računa, ali i da se opustimo i uživamo. Kada je reč o medijima, najbolji recept za to je uz program koji prikazuje živote naših javnih ličnosti, koje i te kako imaju šta da kažu i pokažu.
Odakle vam tolika energija ako se uzme u obzir da ste i majka dva dečaka?
- Sve postižem. Doduše, nekada ispašta kuća, koja je u haosu jer nemam kućnu pomoćnicu, pa sama čistim, perem i peglam, ali to je još i najmanja cena koju plaćam. Kad ste novinar mog kalibra, ne možete da računate na slobodno vreme. Non-stop sam na telefonu. Stalno mi pristižu informacije koje moraju da se provere, obrade, napišu i objave. Da ne pričam koliko puta sam ostavila ručak napola jer se dogodio neki haos pa sam morala na teren. Retko kada idem na pedikir i manikir, sama se sređujem, jer novinar u svakom trenutku treba da bude spreman za akciju. Što se mojih sinova tiče, trudim se da ne ispaštaju. Obučila sam ih od malih nogu da sve sami rade, pa funkcionišemo kao tim.
Da li je ženama teže u medijima nego muškarcima?
- Navikla sam na zamenu teza, naročito kad je reč o neravnopravnom položaju žena u društvu. Recimo, ako pomenete kućne poslove, odmah se nađu oni koji pitaju zašto žene ne idu u šumu da cepaju drva. Kada kažete da žene na poslu moraju mnogo više da rade i da se dokazuju nego njihove muške kolege, onda ćete neretko čuti da žene lakše prolaze i u životu i na poslu jer igraju na svoj seksepil. Nije lako ni ženama ni muškarcima, ali od nas se više očekuje. Biti domaćica je najteži posao, a one su najmanje cenjene u našem društvu.
Jednom ste rekli da ste novinarstvo birali zbog prirode svog karaktera. I rad u turizmu, koji ste diplomirali, deluje kao uzbudljivo zanimanje, zašto ste mislili da je u novinarstvu zabavnije?
- Turizam i novinarstvo su usko povezani jer je reč o radu s ljudima. I jedan i drugi poziv mi leže, ali shvatila sam da mi novinarstvo više leži jer sam detaljista, znatiželjna, precizna, tačna, nemam mrlje u životu i karijeri, volim da negujem prave vrednosti, one kojima su me roditelji naučili i još me uče, iako sam u zrelim godinama.
Imate li planove u poslu?
- Moja želja je da penziju dočekam u Kuriru.
Družite li se s poznatim ličnostima?
- Uglavnom su to poslovni sastanci vezani za određena saznanja, dogovore o intervjuima, ali nekad se dogodi da prihvatim poziv za svečanost kada me poznati pozovu ili obratno. Javne ličnosti se ne razlikuju od običnog sveta i mi smo s njima u svakodnevnoj komunikaciji, ali neke granice moraju da se znaju.
(Kurir.rs / Jasmina Antonijević Milošević)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
