Tog 9. marta 1994. godine, preminuo je američki pesnik, pripovedač i romanopisac, poznat po svom eksplicitnom književnom izrazu - Čarls Bukovski.
Pravo ime Čarlsa Bukovskog bilo je Hajnrih Karl Henri Čarls Bukovski Mlađi, a rođen je u Andernahu u Nemačkoj. Njegov otac, Henri Bukovski, bio je američki vojnik, a majka Katarina Fet, Nemica.
Najveći deo života proveo je živeći u Los Anđelesu, gde se, iz Nemačke gde je rođen, sa porodicom preselio 1922. godine.
Imao je teško detinjstvo odrastajući u siromaštvu u vreme ekonomske depresije u Americi između dva rata. Njegov otac je često ostajao bez posla, zbog čega je bio nezadovoljan i isfrustriran.
Nakon završene srednje škole Čarls je upisao gradski koledž u Los Anđelesu, a kako je već tada bio zainteresovan za književnost, pohađao je i kurseve novinarstva i književnosti sa ciljem da postane pisac.
Koledž, ali i svoju kuću napustio je 1941. godine kada se posvađao sa ocem koji nije podržavao njegovu želju za pisanjem. S obzirom da je rat počeo, a Čarls nije želio da se priključi američkoj vojsci, u ratnim godinama živeo je kao beskućnik i skitnica. Putovao je Amerikom i zarađivao novac obavljajući razne poslove.
Sa ciljem da se izdržava od svog pisanja Bukovski se seli u Njujork, ali ipak ostaje nezapažen. Nakon ovog neuspeha vraća se u Los Anđeles.
U narednim godinama Bukovski je radio različite poslove, a najviše vremena radio je u pošti. Osim finansijskih problema, suočio se i sa zdravstvenim problemima izazvanim alkoholizmom. Gotovo u potpunosti je prestao da piše, sve dok nije upoznao Barbaru Frej, bogatu vlasnicu časopisa “Arlekin” kojom se oženio.
Dok je bio u braku sa Barbarom radio je za časopis “Arlekin”, gde je objavio i nekoliko svojim pesama. Međutim, nakon razvoda posle samo dve godine braka, Bukovski se ponovo zaposlio kao poštanski službenik.
O svom iskustvu stečenom na poslu u pošti pisao je u svom prvom romanu “Post Office”. U narednim godinama njegova karijera pisca konačno kreće uzlaznim tokom. Šezdesetih godina 20. veka ponovo počinje da objavljuje svoje pesme, a prvi intervju dao je za književni časopis “Chicago Literary Times”.
U tom periodu upoznaje i Frensis Smit sa kojom će provesti nekoliko godina i sa kojom je dobio ćerku Marinu.
Usledila je i prva zbirka priča, kao i nove zbirke pesama. U časopisima “Open City” i “Los Angeles Free Press” pisao je svoju kolumnu. Tek 1970. godine daje otkaz u pošti, kada je od vlasnika izdavačke kuće “Black Sparrow Press” Džona Martina dobio stipendiju kako bi se posvetio samo pisanju.
Neka od svojih najpoznatijih dela piše tokom 70-tih godina, a široj javnost je postao poznat nakon prikazivanja dokumentarnog filma “Bukovski” u režiji Tejlora Hačforda.
Kada je upoznao Lindu Li Bejli, ženu mlađu 25 godina od njega, oženio se i započeo mirniji život. Družio se sa poznatim ljudima, kao što je glumac Šon Pen, napisao scenario za film “Barfly” koji je snimljen 1987. godine, a poslednja objavljena zbirka pjesama za njegovog života bila je “The Last Night of the Earth Poems” iz 1992. godine.
Preminuo je 9. marta 1994. godine od posljedica leukemije, a sahranjen je u memorijalnom parku blizu njegove kuće u San Pedru.
Među najpopularnijim djelima Čarlsa Bukovskog izdvajaju se: romani “Holivud”, “Bludni sin”, “Žene”, “Beleške starog pokvarenjaka”, “Šekspir ovo nikad nije radio”, kao i zbirke kratke proze “Đavo je bio vruć”, “Priče o obličnom ludilu” (po kojoj je snimljen i film), “Fotografije iz pakla”…
Bukovski se celog života borio sa alkoholizmom, zbog toga je bio i hospitalizovan, ali je uglavnom govorio da, uprkos svemu, i dalje voli da pije.
Proživeo je jedan izuzetno buran i težak život, često na samom dnu ali je umetnik u njemu uvek pobedio, piše CDM.
Pisao je iz egzistencijalne nužnosti, da bi preživeo sveetlost svakog novog dana.
Neiscrpan tematski izvor za mnogobrojne priče, pesme i romane pronašao je u sopstvenom životnom iskustvu, u proživljenim dramama iz detinjstva, mladosti i vremenu kada je lutao Amerikom, klošario, opijao se, radio besmislene poslove da bi preživeo, u galeriji žena koje je upoznao na svom putu.
Iako je sebe doživljavao kao stidljivog i povučenog čoveka, kome je alkohol neophodan da bi živeo s ljudima i da bi stvarao, on je gotovo do hipertrofije otkrio i najsitnije detalje svoje intime, i tako stekao epitet jednog od najbestidnijih umetnika u istoriji književnosti.
Ma koliko njegov svet bio čudan, potresan, šokantan, ostao bi na nivou obične ispovesti da nije Bukovskog opsenara, obdarenog da u svemu vidi ono komično, da u svakodnevnom otkrije elemente fantastike i da najjednostavnijim jezikom ispriča ponekad banalne, a ponekad neverovatne i dramatične događaje, ali uvek duhovito. Sve što je napisao prožeto je humorom, koji je često distanca od užasa.
Neki od njegovih najlepših citata:
"Pronađi ono što voliš i pusti da te to ubije."
"Moramo uneti sopstveno svetlo u mrak, niko to neće učiniti umesto nas."
"Ako se dogodi nešto loše, piješ kako bi zaboravio, ako se dogodi nešto lepo, piješ kako bi proslavio, a ako se ništa ne dogada, piješ kako bi se nešto događalo."
"Razlika između diktature i demokratije je ta što u demokratiji prvo glasate pa tek onda primate naređenja, dok u diktaturi ne morate da gubite vreme na glasanje."
"Ljubav je bajka za budale."
"Kad zaćutim, okrenem se i odem. To ne znači da si ti pobedio. To znači da više nisi vredan mog vremena."
"Mi smo kao ruže koje se nikad nisu potrudile da procvjetaju kad je trebalo da cvjetamo i kao da se suncu smučilo od čekanja…"
"Zaljubljeni ljudi često odlaze u krajnost, postaju opasni. Gube osećaj za perspektivu. Gube smisao za humor. Postaju nervozni, patološki gnjavatori. Postaju čak i ubice."
"Što si manje verovao u život, to si manje mogao da izgubiš."
"Pisci su očajni ljudi, i kada prestanu da budu očajni, prestanu da budu pisci.”
"Ljudi su čudni. Stalno su uznemireni trivijalnostima, ali veliku stvar, kao što je činjenica da traće svoje živote, uopšte ne primećuju."
"Vera je odlična za one koji je imaju. Samo nemojte da me opterećujete njom. Imam više vere u mog vodoinstalatera nego u večni život. Vodoinstalateri dobro obavljaju posao. Oni čine da go*na odu."
"Što mi je manje trebalo bolje sam se osećao."
"Smrt je ništa, brate, život je ono što je teško."
"Prestao sam da tražim devojku iz snova, samo sam hteo jednu koja nije noćna mora."
(Kurir.rs)
