Kralj profitira od smrti hiljada ljudi na severozapadu Engleske čija se imovina tajno koristi za nadogradnju imperije komercijalne imovine kojom upravljaju ljudi iz njegovog naslednog imanja, otkriva Gardijan.
Vojvodstvo Lankaster, kontroverzno zemljište i imanje koje stvara ogromne profite za kralja Čarlsa III, prikupilo je desetine miliona funti poslednjih godina po zastarelom sistemu koji datira još iz feudalnih vremena. Finansijska sredstva poznata kao bona vacantia, u vlasništvu ljudi koji su umrli bez testamenta ili poznatih najbližih, prikuplja vojvodstvo. Tokom poslednjih 10 godina, prikupio je više od 60 miliona funti u fondovima. Dugo se tvrdilo da se, nakon odbitka troškova, prihodi od bona vacantia doniraju u dobrotvorne svrhe.
Međutim, samo mali procenat ovih prihoda se daje u dobrotvorne svrhe. Interni dokumenti vojvodstva koje je Gardijan video otkrivaju kako se sredstva tajno koriste za finansiranje renoviranja poseda koje su u kraljevom vlasništvu i koje se iznajmljuju radi zarade. Vojvodstvo u suštini nasleđuje sredstva bona vacantia od ljudi čija je poslednja poznata adresa bila na teritoriji koja je u srednjem veku bila poznata kao palatin okruga Lankašir i kojom je vladao vojvoda.
Danas ovo područje obuhvata Lankašir i delove Merzisajda, Velikog Mančestera, Češira i Kambrije. Procurela interna politika vojvodstva iz 2020. dala je zvaničnicima kraljevog imanja dozvolu da koriste bona vacantia sredstva u širokom spektru svog portfelja koji stvara profit.
Pod kodnim nazivom „SA9“, politika priznaje da bi trošenje novca na ovaj način moglo rezultirati „slučajnom“ koristi za tajni račun, kraljev lični prihod. Imovina identifikovana u drugim dokumentima koja je procurila kao prihvatljiva za korišćenje sredstava uključuje gradske kuće, vikendice, seoske vikendice, poljoprivredne zgrade, bivšu benzinsku pumpu i štale, uključujući i onu koja se koristi za omogućavanje odgajanja fazana i jarebica u Jorkširu.
Nadogradnja uključuje nove krovove, prozore sa duplim staklima, instalacije bojlera i zamenu vrata i nadvoja. Jedan dokument se odnosi na renoviranje stare seoske kuće u Jorkširu, pomažući da se ona transformiše u luksuznu stambenu kuću. Još jedna nadogradnja pomaže da se farmska zgrada pretvori u komercijalne kancelarije.
Tri izvora upoznata sa rashodima vojvodstva potvrdila su da je imanje koristilo prihode prikupljene od mrtvih građana da obnovi svoj profitabilni portfelj imovine, čineći značajne uštede za imanje. Jedan je rekao da insajderi iz vojvodstva smatraju da je trošak bona vacantia, koji do sada nije javno objavljen, sličan „besplatnom novcu“ i „fondu iz bljuzgavice“.
Preusmeravanje bona vacantia sredstava na ovaj način pokazalo je finansijsku korist za kraljevo imanje. Ova praksa pomaže da nekretnine za iznajmljivanje budu profitabilnije, što indirektno koristi kralju, koji svake godine prima desetine miliona profita vojvodstva – prihod za koji Bakingemska palata kaže da je „privatan“. Ranije ove godine, u svojoj prvoj godišnjoj isplati otkako je nasledio imanje od svoje majke, Čarls je dobio 26 miliona funti od Vojvodstva Lankaster.
Gardijan je identifikovao desetine ljudi čiji je novac prenet na kraljevo nasledno imanje nakon što su umrli na severozapadu u mestima kao što su Preston, Mančester, Barnli, Blekburn, Liverpul, Ulverston i Oldam. Nekoliko njih je živelo u zapuštenim imanjima ili socijalnim stanovima koji su u suprotnosti sa luksuznim imanjima vojvodstva koja su transformisana novcem koji su ostavili za sobom.
Neki od njihovih preživelih prijatelja bili su zgroženi kada su saznali da se njihova imovina koristi za renoviranje kraljevih imanja, nazivajući tu praksu „odvratnom“, „šokantnom“ i „neetičnom“. Bakingemska palata je odbila da komentariše. Portparol Vojvodstva Lankaster je ukazao da je, nakon smrti njegove majke, kralj podržao nastavak politike korišćenja novca bona vacantia za „restauraciju i popravku kvalifikovanih zgrada kako bi ih zaštitio i sačuvao za buduće generacije“.
Bona vacantia u praksi
U većem delu Engleske i Velsa, imovina ljudi koji umru bez sastavljanja testamenta i nemaju rodbinu koja se može identifikovati prenosi se u trezor, koji ih zatim troši na javne usluge. Sistem je poznat po latinskom nazivu bona vacantia, što znači „prazna roba“ ili imovina koja nema vlasnika. Međutim, prema običaju koji vuče korene iz srednjovekovnog perioda, dva nasledna imanja, ili vojvodstva, koja pripadaju kraljevskoj porodici, mogu prikupiti bona vacantia od ljudi koji su umrli u dva regiona u Engleskoj.
Oni takođe prikupljaju ostatke imovine u vlasništvu kompanija u trenutku kada su raspušteni. Jedno je vojvodstvo Kornvol, koje stvara profit za svakoga ko je naslednik prestola. Čarls je blisko upravljao vojvodstvom, ali je prošle godine ono prešlo na njegovog sina, princa Vilijama. Prikuplja bona vacantia sredstva od preminulih stanovnika Korniša.
Drugi je Vojvodstvo Lankaster, koje je Čarls nasledio od svoje majke, kraljice Elizabete II, kada je ona umrla prošle godine. Obe vojvodstva su profesionalno vođene imperije nekretnina koje upravljaju delovima poljoprivrednog zemljišta, hotelima, dvorcima, kancelarijama, skladištima, prodavnicama i urbanim imanjem, uključujući neke od vrhunskih luksuznih nekretnina u Londonu. Ni jedno vojvodstvo ne plaća porez na korporacije ili porez na kapitalnu dobit, što im daje značajnu komercijalnu prednost.
Postali su ogromne gotovinske krave za kraljevske porodice, generišući profit u iznosu od više od 1,2 milijarde funti u poslednjih 60 godina. Oba vojvodstva dugo su tvrdila da se novac, kada se odbiju troškovi, distribuira u dobrotvorne svrhe.
Na veb stranici Vojvodstva Lankaster navodi se da „prihodi“ od bona vacantia idu trima registrovanim dobrotvornim organizacijama nakon što se odbiju troškovi. Međutim, njeni računi pokazuju da je samo 15% od 61 miliona funti koje je prikupio u bona vacantia tokom poslednje decenije donirano u dobrotvorne svrhe.
Prema višestrukim izvorima koji su upoznati sa rashodima vojvodstva, veliki i rastući deo bona vacantia sredstava je već nekoliko godina bio usmeren na renoviranje nekretnina koje vojvodstvo izdaje na komercijalnoj osnovi. Praksa se ubrzala od maja 2020. godine, rekli su izvori, kada je uvedena politika SA9 kako bi se vojvodstvu pružila uputstva o tome na šta se može potrošiti bona vacantia. Termin bona vacantia nije korišćen u polisi; umesto toga, sadrži nejasnu referencu na „posebne troškove“.
U političkom svetu se navodi da se takva sredstva mogu koristiti za „javno dobro“ za popravku, restauraciju, očuvanje i zaštitu strukture vojvodstva kada su kategorisana kao „dobro nasleđa“. Međutim, definicija ide dalje od navedenih zgrada koje se nalaze na Listi nacionalne baštine za Englesku.
Koristeći mnogo širu definiciju, imovina u vlasništvu vojvodstva se kvalifikuje za sredstva ako se uklapa u dodatnih sedam kategorija, uključujući zgrade koje se nalaze u zaštićenom području, lokalitet od posebnog naučnog interesa ili područje izuzetne nacionalne lepote (AONB), koje pokrivaju velike delovi ruralne Engleske.
Imovina Vojvodstva takođe ispunjava uslove za finansiranje ako zvaničnici smatraju da je od „lokalnog istorijskog značaja“. Analiza Gardijana sugeriše da je politika za 2020. dala vojvodstvu dozvolu da troši bona vacantia na otprilike polovinu svog imovinskog portfelja.
Politika nameće određena ograničenja u pogledu načina na koji se novac može potrošiti – zabranjujući, na primer, njegovu upotrebu na kuhinjskim elementima, podnim oblogama i manjim električnim radovima. Ali sredstva se mogu potrošiti na renoviranje zidova, temelja, podova i dimnjaka, kao i na zamenu vrata, provođenje ožičenja ili izolacije od vlage ili postavljanje toplotne izolacije.
U nekim slučajevima, novac je potrošen na kupovinu ložišta za imanje koje je u vlasništvu kralja i koje je izdalo njegovo imanje, ili na plaćanje naknada za geodet, planiranje ili arhitekturu. Baštenski zid na farmi u Lankaširu je identifikovan kao kvalifikovan za nadogradnju korišćenjem bona vacantia. Čini se da dokument iz 2020. koji opisuje politiku SA9 priznaje indirektnu finansijsku korist za monarha, ali navodi da sredstva ne bi trebalo da se koriste na način koji „direktno“ koristi kralju.
Dodaje se: „Primarna namera izdataka mora biti očuvanje i zaštita strukture imovine i svaka korist za tajni novčanik [kraljev privatni prihod] je uzgred za tu svrhu. Dokument takođe pokazuje ko je na kraju odobrio korišćenje novca mrtvih na ovaj način. U njemu se navodi: „Ovlašćenje za korišćenje posebnih troškova u vezi s tim nalazi se u priručniku za kraljevske znakove iz februara 1987. koji je dopunjen dodatnim [priručnikom za kraljevske znakove] od oktobra 2019.
Priručnici za kraljevske znakove se shvataju kao reference na lični potpis monarha - u ovom slučaju kraljice Elizabete II. Portparol Vojvodstva Lankaster je nagovestio da je kralj prilikom stupanja na presto dao pečat na odobrenje svoje pokojne majke. „Kralj je ponovo potvrdio da novac od bona vacantia ne bi trebalo da koristi privatnom novcu, već da se koristi prvenstveno za podršku lokalnim zajednicama, zaštitu održivosti i biodiverziteta zemlje i očuvanje javnih i istorijskih dobara širom imanja Vojvodstva Lankaster“, portparol rekao. „Ovo uključuje restauraciju i popravku kvalifikovanih zgrada kako bi se zaštitile i sačuvale za buduće generacije.
(Kurir.rs/Gardijan)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
