Čuvena jugoslovenska glumica Božidarka Frajt je kao dvogodišnje dete preživela koncentracioni logor Jasenovac, odakle ju je spasla Diana Budisavljević. Kreatorima filma "Dara iz Jasenovca" i njena priča bila je inspiracija za scenario.
Božidarka Frajt je majka popularne hrvatske glumice Bojane Gregorić Vejzović, kojoj je naslednica nekoliko dana ranije čestitala rođendan. Ona je objavila fotografiju iz serije "Put za Montevideo", gde su zajedno glumile.
Bojana je svojevremeno za Kurir izjavila da će jednog dana napisati priču svoje majke.
- Jednom ću možda sesti za kompjuter i napisati priču moje majke Božidarke Frajt kako bi se napokon saznala prava istina... Mama se veoma uzrujala što je već danima logor u Jasenovcu u svim medijima, pojavljuju se senzacionalistički naslovi i izjave koje ona nije dala, a ona ne želi da priča o tome, potresena je. Film "Dara iz Jasenovca" nismo gledale i samim tim ga ne možemo ni komentarisati - rekla je Bojana Gregorić Vejzović ranije za Kurir povodom filma "Dara iz Jasenovca".
Iako Božidarka još uvek nije ispričala svoju istinu o logoru, stradanje njene porodice opisao je Dragoje Lukić u knjizi "Rat i djeca", čije deliće prenosimo.
Frajtova, koja se proslavila ulogom u filmu "Užička republika", a koju je publika imala priliku da gleda, recimo, i u "Putu za Montevideo", rođena je sa prezimenom Grublješić 1940. godine u selu Velika Žuljevica pod Kozarom. Imala je nepune dve godine kada su joj ustaše streljale majku Vidu. Zajedno sa hiljadama dece deportovana je u dečji logor u Sisku, odakle je prebačena u prihvatilište Crvenog krsta u Zagrebu. Tamo su je usvojili Katarina i Stjepan Frajt, koji su je odgajali kao ćerku, a Božidarka je tek u 36. godini saznala svoje pravo poreklo, kada ju je napokon našla tetka Dara Grublješić, prvoborac sa Kozare.
Otac joj je poginuo kao borac Druge krajiške brigade.
- U kozaračkoj ofanzivi majka Vida odvučena je s Kozare u sabirni logor Cerovljane. Put je vodio kroz Jasenovac u selo Klokočevac, kraj Bjelovara. U naručju je nosila malu Božidarku, svoje jedino dete. Selo je bilo partizansko i u njemu se jedne noći mnogo pucalo. Došle su ustaše i Vidu sa porodicom sprovele u Sisak. Već sutradan po dolasku majkama su oduzeli decu, a Vida je streljana - piše Lukić.
U vagonima za stoku, iz Siska je 16. oktobra 1942. dovezeno 566 male, polužive, gladne, žedne i preplašene dece, sa okačenim kartonskim karticama oko vrata, koje su mnogi kidali ili jeli. Među njima je bila i Božidarka, koja je svoju karticu sačuvala, a sa još 30 dece u tajnosti je spasena i raspoređena u prihvatište Crvenog krsta u Zagrebu, odakle ju je samo pet dana kasnije usvojila porodica Frajt.
Supružnici bez dece Katarina i Stjepan Frajt uzeli su, kako piše u dokumentima, na "izdržavanje i odgoj žensko dete sa brojem 527" u oktobru 1942. godine.
- Tim ljudima sam beskrajno zahvalna. Ja se ne sećam ničeg iz tog ranijeg detinjstva... Sećam se prve haljine koju su mi obukli i sećam se da nisam imala kosu - izjavila je Frajtova 1979. godine u emisiji Radio Beograda.
(Kurir.rs/T.J.)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
