Bol i tuga zbog smrti Nebojše Glogovca ne jenjava ni posle 6 godina. Iza sebe je ostavio mnogo legendarnih uloga što u pozorištu, što na filmu, ali i svoju porodicu.
- Četrdeset godina sam sahranjivao ljude i mlade i stare i decu i pokušavao da im kao sveštenik pružim utehu, dam nadu, očuvam veru. Ali kada se meni desio gubitak, bio sam prepušten tome da sam nađem snage da očuvam sebe u bolu - rekao je Nebojšin otac, protojerej stavrofor Milovan Glogovac.
U "Oko" magazinu na Javnom servisu o Nebojši, njegovoj bolesti i preranoj smrti pričao je njegov otac Milovan.
- Ne znam koliko genetika utiče, ali znam da pušenje utiče. Kada su u pitanju pluća, znam da utiče. Moj pokojni brat je pušio od 9,10 godine života i ceo život je pušio... Imao je 64, 5 godina kada se upokojio,a li te 2 godine kada je otkrio rak pluća, rekao mu je lekar u Sarajevu i da je u pitanju rak pluća i da se mora da se operiše desno krilo, ali ako se operiše da je to mogućnost produžetka života i da se to neće obnoviti.
Međutim, operisan je u Sarajevu, sklonjen mu je rak pluća i godinu dana je izdržao, a posle je imao probleme, otišao je kod hirurga, a on ga je otvorio i zatvorio,. Organizam je bio u takvom stanju da ništa nije mogao da uradi. To je bilo u novembru mesecu, upokojio se 13.,14., januara.
Kod Nebojše je bilo sasvim drugačije, on je za mesec dana... On je za Novu godinu osetio da nešto... kašljao je, napipao je nešto tvrdo na stomaku, i ja sam baš bio prisutan, pozvao je lekara kod kog je ranije išao, koga je znao, Hercegovac, da ga pita. On je bio negde van Beograda, kaže "ja u sredu dolazim, dođi kod mene da vidimo o čemu se radi". Poslali su ga na skener, a tamo je bilo nešto sumljivo. Odmah su otišli u Nemačku, on i Toma, njegov prijatelj kod lekarke Basare.
Ona je rekla da je to izlečivo, ali da nema potrebe da ostaje u Nemačkoj i da se troši, nego da dođe u Beograd. Ta terapajia koju će koristiti u Beogradu, takvu terapiju bi dobio svugde u svetu jer druge nema. Primio je prvu terapiju i malo se opravio posle te prve terapije na Onkološkom insitutu. I kada je trebalo da primui drugu terapiju, noge su mu bile dosta natečene, stomak je bio natečen, to je bila metastaza na jetri. Primio je taj dan, to je bio četvrtak tu drugu terapiju,i oporavio se negde oko 7, 8 sati uveče. Šalio se sa ženom, ona je bila stalno kod njega, i ja bio to popodne, pa sam otišao kući, a ona je ostala. Onda mu je oko 2 sata samo pozlilo. Došla je lekarka koja je iz Pančeva, bila dežurna, pokušala je animaciju, međutim nije uspela. Puk'o je. To je kratko bilo, to je bio petak i već u utorak je bio sahranjen.
Kad čovek razmišlja o tome ne može da bude siguran, šta je bolje kad da li kad dođe do takve situacije, šta je rešenje, da li da kratko traje ili da se pati drugo vremena. Što kaže naš narod, dok žižak gori, treba se boriti do poslednje snage, do poslednjeg daha da se očuva žižak života.
To je vrlo naporan, stresan način života. Morate da uđete u taj lik da bi ga igrali, da ga nosite 2 sata koliko traje predstava, a kad se završi predstava morate da se vratite u normalan život. Tako da je on tu imao taj problem i rešavao ga je na dosta kvalitetan način, tako kažu ljudi koju su za to kompetentni.
Mene su pitali za to, kakav je on kao umetnik, ali nisam ja kompetentan da ocenjujem umetničku vrednost njegovu na sceni. Ja sam ga cenio kao sina, kao deo porodice, kao supruga, kao domaćina, vernika, a ovo drugo neka sude drugi...
Volim da čujem, al' često čujem "eto, Nebojša je kratko trajao", ali je ostavio određeni trag na mlade ljude. Često sretnem ljude koji ponavljaju neke rečenice koje je on izgovorio ili na filmu ili na sceni, u intervjuima koje je davao, tako da nije tih 49, 50 godina koliko je imao nije ostalo bez nekog uticaja ili traga. I to je dobro, svaki čovek mora o tome da vodi računa... - ispričao je.
Da podsetimo, Nrebojša je rođen je u Trebinju 1969. godine, a umro je u Beogradu 2018. Svojim ulogama ostavio je neizbrisiv trag.
Njegovi počeci u glumi datiraju od najranijih perioda njegovog života, tačnije od detinjstva. Bio je član Dečje dramske grupe Radio-televizije Srbije, a glumačku karijeru započeo je u Ateljeu mladih u Pančevu.
Kada je bio dete pojavio se u televizijskoj seriji "Priče iz Nepričave", 1981. godine. Prvu filmsku ulogu ostvario je 1993. godine u kratkometražnom filmu "Rekvijem za jedan san" u glavnoj ulozi, a nakon toga iste godine u drami "Raj" Petra Zeca, gde je takođe bio jedan od glavnih glumaca. Nakon što je skrenuo pažnju na svoj talenat, dobio je ulogu u filmu reditelja Gorčina Stojanovića, "Ubistvo s predumišljajem" (1995).
Igrao je glavne uloge u ostvarenjima "Ubistvo s predumišljajem", "Bure baruta", "Nebeska udica", "Kad porastem biću Kengur", "Klopka", "Hadersfild", "Žena sa slomljenim nosem", "Branio sam Mladu Bosnu", "Krugovi", "Ravna gora" i "Ustav Republike Hrvatske". Višestruko je nagrađivan za uloge u pozorištu i na filmu, a izdvajaju se Sterijina nagrada, Car Konstantin u Nišu i Zlatna arena u Puli za najbolju mušku ulogu.
Jedna od njegovih poslednjih uloga bila je i uloga čuvenog Draže Mihailovića, sa kojim je imao i dosta fizičkih sličnosti.
(Kurir.rs/T.J.)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
