Na takmičenju Pesma za Evroviziju ove godine predstaviće se i Teodora Pavlovska, poznatija kao Teya Dora, s pesmom "Ramonda". Ova umetnica osvojila je simpatije publike numerom "Džanum", koju je otpevala za naslovnu špicu serije "Južni vetar: Na granici", a njeni stihovi i danas odjekuju celim svetom.
Nedavno, pred koronu, nakon studija na Berkliju u Bostonu i angažovanja u muzičkim studijima, vratila se u Srbiju, gde sarađuje s Nikolijom, Anastasijom, Natašom Bekvalac, Aleksandrom Radović, Draganom Mirković, Cobijem i mnogim drugim izvođačima i muzičarima. U razgovoru za Kurir Teya Dora otkriva kako je nastala pesma "Ramonda", kakvu simboliku krije i kako je zavolela ovaj cvet odrastajući u istočnoj Srbiji, podno planine Rtanj, gde je naš istaknuti botaničar Josif Pančić prvi put u istoriji i pronašao cvet ramonde i tim se nalazom proslavio u svetu.
Kako ste došli na ideju da se prijavite za PZE?
- Pratila sam Evroviziju odmalena, kao i većina ljudi koje zanima muzika, ali nisam nikad razmišljala da se na takmičenje prijavim. Kad je pesma "Džanum", ili "Moje more", kako je poznatija, postala poznata celom svetu, mnogi ljudi pisali su mi da moram obavezno da učestvujem na Evroviziji. Mnoštvo je takvih komentara i videa izašlo, tako da to sve nisam mogla da ignorišem, jer muzičar i umetnik mora da osluškuje emocije onih koji prate njegov rad i vole ga.
Da li je istina da ste se prijavili u poslednjem trenutku?
- Tako nekako (smeh). Poslala sam prijavu poslednjeg dana roka i kad sam pogledala da li je uspešno stigla, videla sam da jeste, i to tačno u 11.11 uveče. Sutradan ujutru sam tek videla i da je 11. novembar inače Dan primirja u Prvom svetskom ratu, koji se slavi u celom svetu, i dan cveta ramonda, kojim se obeležava Dan primirja. Nisam uopšte ranije bila svesna tih poklapanja zato što sam bila jako opterećena završetkom pesme. Tog 11. novembra ujutru dodatno sam shvatila sve znakove pored puta i koliko se sve poklopilo. Čak i rečenica iz pesme. Zanimljiva simbolika, zar ne?
Kako je nastala pesma? Da li je tačno da ste je napisali u Parizu?
- Rođena sam u Boru dvadesetak kilometra od Rtanj planine gde je zapravo naš botaničar Josif Pančić prvi na svetu pronašao primerak ramonde i ustavio da je to endemska vrsta biljke koja je živela i pre više miliona godina. To smo sve učili i u školi, a bilo je i društveno poznato jer smo mi svi iz Timočke krajine vrlo ponosni na ramondu. Ali tokom poslednjeg boravka u Parizu, pretprošle godine, znanje o simbolici ramonde mi je dopunila mamina prijateljica Bilja čiji su pradedovi bili solunski borci, a i inače ona zna mnogo toga i baš volim da pričam sa njom jer je jako inteligentna i pametna žena.
Bilja mi je pričala o ramondi i meni je to baš bilo interesantno i ostala mi je u sećanju i kao simbol golgote naših predaka. Tada sam napisala nešto kao ideju jer je bila lepa metafora da se iskoristi u pesmi. Jednog dana sma napravila jaku lepu melodiju, to je ona koja se čuje u pesmi na samom početku. Zvučalo mi je filmski, podsećala me malo na filmove Tima Bartona. Njegova ostvarenja imaju taj magičan, malo uspavani momenat. Prošlo je neko vreme i onda sam se setila da spojim Ramondu sa melodijom i eto tako je nastala pesma.
Poznata je simbolika ovog cveta da se kao feniks diže iz pepela. Da li za vas ima još neko, posebno značenje?
- Ima. U pesmi nije to baš ispričano, ne postoji kao tačno značenje stihova, jer su mistični, kao što su i druge moje sporije pesme, recimo "Džanum". Volim da idem oko teme, da bi svako ko sluša i dopada mu se mogao da pronađe nešto za sebe, neku svoju simboliku.
Mislite li da će ovi stihovi uspeti da pokažu pravu sliku Srbije i svega onoga što ramonda predstavlja?
- Sigurna sam u to jer ceo svet slavi Dan primirja i svi znaju da je ramonda simbol tog dana kao i koliko su se Srbi žrtvovali da poraze vinovnike tog rata. Videla sam da su na zvaničnom sajtu da su i samo ljudi već sad krenuli da pišu o cvetu ramonda, o zvezdi Danici, o lila boji. Tu je naravno i duboka ekološka poruka o neophodnoj zaštiti i ramonde i svih ugroženih vrsta biljaka. Ali, nadam se da pesma predstavlja i neku nadu i za te neke lične stvari, nevezano samo za istoriju. Taj cvet je jako lep simbol, jer se jedna ramonda diže iz pepela i može svakome da znači utehu, nadu, preporod posle ličnih nesreća i stradanja baš kao što je to i za naš narod koji dosta patio i na kraju uspeo da se izbavi iz toga. Za to su zaslužni naše pradede i ljudi koji su nam pomogli da danas budemo ono što jesmo i da budemo ovde. Ko zna gde mi danas bilo da se nisu žrtvovali za nas.
Vaša koleginica Breskvica našla se na meti kritika zbog stihova pesme "Gnezdo orlovo" kojim se takmiči na PZE. Kako gledate na kritike i pokušaj da se stvaraju ovakve podele?
- Meni je pesma stvarno lepa i lično ne vidim tu nikakav problem. Nadam se da se ona ne brine oko tih negativnih komentara, mislim svakako je mnogo veći broj pozitivnih. Nadam se i da razume da svako dobije nekog hejta, to je prosto normalna stvar današnjice i društvenih mreža..
Da li biste nekome poverili stihove pesme "Ramonda" i kome?
- Mislim da niko ne bi na ovaj moj način otpevao ovu pesmu jer je mene duboko dotakla, prožela me neobjašnjivim emocijama i dugo mi je trebalo da ih sve osvestim. Ne znam koji naš izvođač bi i prihvatio pesmu na prvo slušanje, jer nije uopšte žanrovska, niti je za klubove.
Konstrakti se dopada vaša pesma. Da li vam je teret breme favorita?
- Baš mi je drago zbog toga, nisam znala za to. To što me svrstavaju u favorite na društvenim mrežama lično mi dokazuje da mnogi ljdi osećaju i gaje iste emocije kao i ja.
Šta je na vašoj plejlisti sa PZE?
- Iskreno na plejlisti trenutno nemam ništa. Kad slušam muziku to je više štreberski, da vidim šta su uradili muzički. Slušam staru muziku, koja mi je oduvek prijala. Podiže mi raspoloženje i daje mi dodatnu energiju. Pesme ostalih takmičara su mnogo dobre. Ispratila sam i prošlogodišnje kandidate i godinu pre i stvarno je bilo pesama koje mogu da se proberu. A ove godine mi deluje da su se baš svi potrudili. Naravno, tu je dosta kolega sa kojima sam prethodno sarađivala i oni svi imaju odlične pesme.
U vašoj muzici spajate raznovrsne žanrove i stilove, a pristuna je i melanholija. Otkud tuga u stihovima?
- Ne mogu da kažem da me život nije mazio. Stvarno sam imala srećno i lepo detinjstvo. A što se tiče melanholije, oduvek mi je prijala takva muzika. Kada čujem neku dobru, tužnu pesmu osetim mnogo više emocija, nego kada slušam nešto brzog ritma. Naravno, imala sam situacije koje su povezane sa pesmama, kao što su "Džanum" i "Ramonda". Meni bliska osoba je bila jako bolesna upravo dok je pesma "Džanum" čekala da bude objavljena i to joj je bila moja omiljena pesma, na zalost nije doživela njen izlazak pa mi i zbog toga vrlo vrlo teško pada kad god treba da otpevam "Džanum".
Koje uspomene iz detinjstva imaju uticaj na vašu muziku?
- Sigurna sam da detinjstvo ima uticaj na muziku koju pravim, jer je nežna i duboka. Detinjstvo sam uglavnom provela pored mame i puno smo putovali pre svega po Timočkoj krajini, jer je ona bila novinar i radila na reportažama iz tog kraja. Tako sam još kao mala upila sve lepote istočne Srbije, sretala sam divne ljude i slušala divnu muziku tog kraja. I dan-danas obožavam Bor, Brestovačku i Gamzigradsku banju, Negotin, Kladovo, pećine oko Majdanpeka i arheološka nalazišta gde me je mama vodila dok je istraživala i pisala reportaže. Zato ću posebno za Bor, za Zaječar gde sam išla kod svoje prabake i za Donji Milanovac gde sam provodila leta sa drugarima kao i za celokupnu mističnu i veličanstvenu istočnu Srbiju uvek gajiti duboke i lepe emocije.
U čemu je tajna numere "Džanum" koja je postala viralna u celom svetu?
- Iskreno nisam očekivala takav odjek. I pre te pesme sam bila okej, znali su ljudi moje hitove Nema limita, Dodji mami, Jasno mi je, Dodole i mnogo drugih pesama koje sam komponovala za našu estradu. Imala sma duet sa Nikolijom i numeru Ulice koja ne zašla u komercijalan svet a ostale pesme su mi više bile zapažene na tom nekom alterativnom nivou i zbog njih me poštuju kolege iz muzičke industrije. Pesma "Džanum" je izašla u okviru serijala "Južni vetar 2" što joj je dalo dodatni hajp koji nosi ceo taj projekat. Pesma je uvodna špica za svaku epozidu, ljudi su je slušali svaki put, ali na kraj pameti mi nije bilo da će im se toliko svideti. Tu je veliki uticaj imao TikTok. Pesma je sporija od balade i nije mi bilo logično da će se ljudi snimati uz taj zvuk.
Kad sam prve nedelje po objavljivanju ušla na Tik Tok da proverim da li je pesma uopšte dostupna videla sam 200 videa sa tim zvukom. Nije mi bilo jasno šta se dešava. Videla sam da je neka devojka snimala lepe momente sa bakom, koja je mislim preminula i sve to spojila uz stihove "Moje more". Video je tužan, ali je jako lep jer ona prikazuje svoje najduvnije trenutke koje je delila sa bakom. To me je baš pogodilo i onda sam svakog dana ulazila i videla da raste broj videa. Za mesec dana je bilo 30.000 snimaka, što je stvarno veliki broj. Danas ima preko 300.000 videa samo na Tiktoku, na Instagramu skoro milion a na YouTube ahorts-u više od 800.000 videa. Meni je to baš fascinantno. Luka Jovanović Luxonee koji mi je pomagao u stvaranje krajnje verzije "Džanum" i ja se stalno pitamo šta je to toliko magično u toj pesmi da te stalno tera da je slušaš još i još.
Imate li glumačke ambicije?
- Zanimljivo je to, ali se nikada nisam oprobala u glumi. Kao mala sam bila u nekim dramskim sekcijama, glumila u dečjim predstavama i sa ulogom u Svetom Savi čak osvojila neku republičku nagradu. Da sam ostala u Srbiji verovatno bih upisala FDU. O tome sam maštala kao mala, a sada bih možda zaigrala u nekom dobrom zanimljivom projektu.
Da li je tačno da je Nikolija imala veliki uticaj na vas da se vratite iz Amerike?
- Kad sam bila u Americi radila sam po studijima, ali to mi nije bilo dovoljno da se muzički izrazim. Možda je bilo i do mene, jer sam bila mnogo zatvorenija. Pričala sam sa mamom i došla sam na ideju da napravim neke pesme na srpskom, možda će neko želeti da ih kupi. Napravila sam jednu i rekla mami da vidi da li bi neko želeo da je otpeva. Na Nikolijinom Instagramu je bio broj njenog menadžera danas mog divnog prijatelja Srdjana Nikodijevića i ona ga je pozvala i poslala mu je pesmu "Nema limita". Dopalo im se i pitali su kad ću da dođem u Srbiju, to je bilo nešto oko Božića, kad sam svakako i planirala da dođem.
Našli smo se, pustila sam mu demo i malo sam ga doradila i sutradan sam se našla sa Nikolijom, Reljom Popovićem i njihovim timom. Dopala im se pesma, Nikolija ju je otpevala i to je jedan od njenih većih hitova. Tako je krenula saradnja sa Nikolijom, onda su se postepeno javljali i drugi pevači . Uspostavila sam saradnju sa ljudima iz brenda " Južnog vetra", sa režiserom Milošem Avramovićem, sa Basivitijom i Reljom Milankovićem Rexonom. Imala sam svoju pesmu "Da na meni je" i htela da je predstavim Srbiji, međutim morala sam da upoznam ljude da bih mogla da je ispromovišem. Coby i ja smo radili na špici za prvu sezonu "Južni vetar" divnu pesmu "Pazi se", uradila sam odjavnu špicu za isti serijal, pesmu "Oluja". Onda se desila korona, ostala sam duže nego što sam planirala i jako smo lepo radili u tom periodu. Eto i dalje sam sam ovde.
Sarađivali ste sa brojnim kolegama. Ko je bio najteži za saradnju?
- Niko mi nije težak za saradnju jer uvek radim pesme namenski za pevača i njegove emocije. I nikada nisam imala problem ni sa jednim izvođačem jer su nam svima interesi da pesma bude dobro primljena i zapažena i slušana. Nisam nikada nikog morala da ubeđujem da sa mnom sarađuje, i mislim da mi se pevači i javljaju zato što se trudimo da napravimo to što pevač hoće i ono što svi zajedno mislimo da je najbolje.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
